Zbog nezainteresovanosti države da iskoristi pravo preče kupovine i tako spreči iseljenje galerije Grafičkog kolektiva, 5.000 grafika koje čine zbirku ovog renomiranog umetničkog centra za manje od sedam dana čeka selidba, a prostor na Obilićevom vencu u kome se nalaze već 70 godina biće adaptiran u poslastičarnicu. U pomenutoj galeriji u toku je poslednja manifestacija – izložba 12. GRIFON, bijenalna manifestacija posvećena grafičkom dizajnu i jedan od najznačajnijih projekata koji Grafički kolektiv realizuje.
Foto: Istinomer/Zoran Drekalović
Rešenjem Agencije za restituciju 2015. godine, nekretnina je vraćena starim vlasnicima koji su potom odlučili da je prodaju firmi iz oblasti ugostiteljstva. Problem da Grafički kolektiv ostane bez galerijskog prostora nisu prepoznale državne institucije iz oblasti kulture te mogućnosti koje su bile na raspolaganju da regionalno prepoznata umetnička institucija ostane na lokaciji na kojoj je osnovana 1949. godine, nisu iskorištene. Ni sada, nekoliko godina posle restitucije i nekoliko dana pred iseljenje, nije poznato gde će Grafički kolektiv nastaviti svoje programske aktivnosti i obeležiti sedam decenija postojanja.
„Burne reakcije javnosti na mogućnost da Grafički kolektiv ostane bez prostora traju još od jeseni 2016. godine. Naime, kada je poslovni prostor zdanja poznatog kao Palata Ninčić, u čijem se prizemlju nalazi i Grafički kolektiv, vraćen starim vlasnicima, oni su sa galerijom potpisali ugovor po kojem je, u naredne tri godine, ovoj galeriji garantovan ostanak, da bi se u međuvremenu predomislili i rešili da prostor prodaju ugostiteljima“, objašnjava umetnička direktorka i kustoskinja Grafičkog kolektiva Ljiljana Ćinkul.
Instititucije bez odgovora
Problem sa ostankom galerije na Obilićevom vencu, a potom i sa pronalaskom novog prostora pratilo je očigledno nerazumevanje institucija, pre svega Ministarstva kulture da zašititi ovu jednistvenu arhitektonsku celinu.
“O prodaji prostora Grafički kolektiv je obavešten tek dopisom advokata novih vlasnika, bez ikakve blagovremene informacija o mogućoj prodaji”, kaže Ćinkul za Istinomer.
U upravi Grafičkog kolektiva tvrde da su tokom prethodne tri godine aktivno radili na nalaženju rešenja za opstanak i pronalazak novog prostora. U prilog tome navode postojanje dopisa koji su u tom periodu poslati organima gradske i republičke vlasti, a koji su praćeni malim brojem odgovora.
Foto: Istinomer/Zoran Dreaklović
Suprotno tvrdnjama koje stižu iz galerije, ministar kulture Vladan Vukosavljević nedavno je rekao da se „Grafički kolektiv” našao u ovakvoj situaciji jer je njegov Upravni odbor propustio niz aktivnosti u složenom procesu restitucije. “Savetovao sam predsednika UO Grafičkog kolektiva da malo obiđu lokale po Beogradu i da dođu ponovo na sastanak. Niko se iz galerije nije pojavio u Ministarstvu kulture sve do danas”, rekao je ministar.
U Grafičkom kolektivu se ipak, zbog svog značaja i doprinosa kulturi, nadaju pomoći države ili grada i veruju u nastavak redovnih programskih aktivnosti na drugoj lokaciji.
Traže novi prostor
Ono što je važno za budućnost Grafičkog kolektiva je da se što pre stabilizuje u novom prostoru i nastavi svoju profesionalnu aktivnost poštujući tradiciju ali i standarde galerijske prakse i umetničke produkcije. Poželjan budući prostor treba da odgovara visokim profesionalnim standardima koje je Grafički kolektiv izgradio i negovao tokom decenija – dovoljne površine za galeriju, kancelariju, depo za smeštaj arhive i Kolekcije, poslovni prostor u prizemlju sa izlogom u užem centru grada, jer je od presudne važnosti za život Galerije da bude lako dostupna publici.
Liljana Ćinkul kaže da trenutno problem pokušavaju da reše kroz saradnju sa Gradskim sekreterijatom za kulturu koji je pokazao razumevanje, te im je ponudio prostor bivšeg ateljea umetnika Nikole Graovca na Kosančićevom vencu. Ipak, taj neveliki prostor bio bi dovoljan tek za smeštanje arhivska građe, kolekcije, možda i kao privremeni kancelarijski prostor. Zbog male kvadrature ne može služiti i kao galerijski prostor.
“Ministarstvo kulture i informisanja se oglasilo tek prošle nedelje ponudom prostora u Beton hali kod Savskog pristaništa. U pitanju je veoma atraktivan prostor, ali u derutnom stanju i zahteva ozbiljnu građevinsko-arhitektonsku adaptaciju što podrazumeva sređivanje dokumentacije i finansijska ulaganja da bi se priveo nameni. To je proces koji bi mogao vremenski da potraje”, kaže Ćinkul.
Foto: Istinomer/Zoran Drekalović
Apel za opstanak Grafičkog kolektiva podržalo je nekoliko hiljada umetnika, kolega i posetilaca galerije. U narednoj, jubilarnoj godini za ovaj kulturni centar, deo programskih aktivnosti i problemskih izložbi podrazumeva publikovanje monografije posvećene Grafičkom kolektivu i njegovoj galeriji na Obilićevom vencu.
U Grafičkom kolektivu je izlagalo više od 1.500 umetnika iz celog sveta. Podsetimo, ova ustanova osnovana je posle Drugog svetskog rata i od tada je prepoznata kao pionirska kada je reč o stvaranju naše savremene likovne umetnosti, popularizaciji, profilisanju i postavljanju standarda u umetničkoj grafici, koja do tada nije postojala u našoj zemlji, ističu stručnjaci. U bivšoj Jugoslaviji bio je, svakako, jedan od vodećih umetničkih centara, a istoriju umetnosti kada je naš prostor pitanju, u drugoj polovini 20. veka i početkom 21. veka, nije moguće pisati a da se ne pomene Grafički kolektiv. Tu je održan prvi performans u Srbiji i nastala umetnička grupa Medijala. Kolekcija koju čini oko 5.000 radova, najveća je zbirka savremene grafike kod nas. Tradicionalne izložbe – Majska, Mala grafika i Grifon afirmisale su generacije umetnika.
Kao i druge sfere društva, oblast kulture ostaje neuređena, a problemi kao što je ovaj u kome se našao Grafički kolektiv se mahom rešavaju stihijski. Razmišljanje “korak unapred” kao da je nepoznat koncept pa tako smo već imali slične slučajeve gde su bitne kulturne ustanove ostajale bez prostora za rad. Iz Grafičkog kolektiva predlažu rešenje koje, iako sasvim racionalno, sa ove pozicije deluje skoro pa utopijski: Da se uredi društveni sistem koji izgrađuje vitalnu nacionalnu kulturnu politiku i njen identitet, da se zna koji su prioriteti i da na adekvatan način razvija svoju strategiju, bez obzira na ne/stranačke ili neke druge parametre koji mogu da stvaraju šumove na vezama.
