"Grandiozni spomenik" (ne)će “poskopljiti” Beograd

Siniša Dedeić 27. 1. 2021.

Kada je najavljeno da će na Savskom trgu u Beogradu biti postavljen spomenik Stefanu Nemanji visok 23,5 metara, a naročito kada je javnost obaveštena da cena predstavlja “državnu tajnu”, ne jednom se moglo čuti da sve podseća na projekat “Skoplje 2014” i da je na delu “poskopljavanje” Beograda.

S druge strane, istoričar Predrag Marković smatra da će spomenik Stefanu Nemanji biti simbol Beograda kao što je spomenik Aleksandra Makedonskog obeležje Skoplja.

Beta, 27. 1. 2021. godine

„Taj spomenik je vrlo neobičan, takvih spomenika nema u zapadnoj i srednjoj Evropi, njih ima samo u bivšim sovjetskim republikama i u regionu u Severnoj Makedoniji. Naš je mnogo grandiozniji i sjajniji od ovih u Skoplju“, rekao je za RTS Marković, koji je i potpredsednik Glavnog odbora Socijalističke partije Srbije.

A šta je zapravo projekat “Skoplje 2014” i ima li sličnosti sa onim što se dešava u Beogradu?

„Skoplje će 2014. godine doživeti preporod, ulazimo u projekat ‘pozitivizacije’ duha naroda„, bilo je zvanično objašnjenje projekta kada je predstavljen 2010. godine.

RTS, 5. 2. 2010. godine

“Makedonski projekat decenije. Skoplje će u naredne četiri godine biti preplavljeno bronzanim spomenicima, baroknim i antičkim palatama, mostovima, širokim kupolama, a u centru grada će biti izgrađena i trijumfalna kapija. Naravno, stiže i Aleksandar Makedonski. (…) Ukupno, biće postavljeno tridesetak bronzanih spomenika, na zgradu Sobranja će biti montirane kupole, trijumfalna kapija će biti nazvana, naravno, ‘Makedonija’, na dva od planirana tri nova mosta preko Vardara će biti postavljeno po 29 kipova, na glavnom trgu će biti izgrađena dva nova hotela, a na levoj strani reke nići će četiri objekta namenjena državnoj administraciji, uključujući i antičku palatu nove zgrade Muzeja. ‘Sva ta zdanja će, kada budu izgrađena, biti još lepša’, rekao je predsednik centralne gradske opštine Vladimir Todorović, koji, međutim, nije umeo da objasni da li će svi ovi objekti biti završeni za naredne četiri godine ili će do tada početi gradnja.”

Saznanje da se vlast na ovaj potez odvažila u nameri da dokaže antičko poreklo Makedonaca izazvalo je reakciju albanskih i turskih organizacija i Islamske zajednice, koje su tražile izgradnju Burmali džamije, na mestu nekadašnjeg Oficirskog doma, a svoj predlog izneo je i Savez Egipćana – zahtevali su izgradnju piramide i sfinge.

Večernje novosti, 6. 3. 2010. godine

“Podržavamo projekat, ali mislimo da treba da odražava multietičnost zemlje, a ne da naglašava dvonacionalnost, jer to vodi u diskriminaciju. Ako se već planira postavljanje svega i svačega, onda i mi insistiramo na podizanju, na primer, piramide - izjavio je predsednik Saveza Egipćana Demir Dalip. On je ocenio da Egipćani (koji su, kako tvrdi, na ove prostore stigli s falangama Aleksandra Makedonskog), imaju mnogo junaka čiji bi spomenici trebalo da dobiju svoje mesto na centralnom skopskom trgu. Pored piramide i sfinge, ‘koje bi bile velika turistička atrakcija’, predlogom se traži mesto za egipatsku boginju - Izidu.”

Ipak, tadašnjoj vlasti u (sada Severnoj) Makedoniji to što je projekat “Skoplje 2014” od starta izazivao kontroverze, ali neretko i zaprepašćnje i podsmehe, nije predstavljalo prepreku da ostvari svoj naum. Najpre je u junu 2011. spomenik zvaničnog naziva „Ratnik na konju“, koji je “veoma nalik Aleksandru Makedonskom na konju Bukefalu”, postavljen u centru Skoplja.

Postavljanje spomenika „Ratnik na konju“, 2011 / Foto: FoNet/AP

Blic, 21. 6. 2011. godine

“Spomenik visok 28 metra, postavljen je na postolju visine 10 metara, zauzima centralno mesto na novom ‘Trgu Makedonija’ i najviši je takav spomenik uopšte. Spomenik će zvanično biti otkriven 8. septembra, prilikom obeležavanja 20 godina nezavisnosti Makedonije. Izrada spomenika u jednoj livnici u Firenci koštala je 9,4 miliona evra. To je projekat Vlade u sklopu kojeg se oko Vardara zidaju nove zgrade i postavlja više od 30 spomenika ličnostima iz makedonske istorije. Postavljanje spomenika je izazvalo kritike zvanične Atine i grčkih medija koji smatraju da Makedonija svojata antičku grčku istoriju i ocenjuju da je to provokacija tokom pregovora o rešavanju spora dva suseda oko naziva Makedonije. Makedonske vlasti nisu komentarisale te grčke primedbe. Zvaničan stav vlasti u Skoplju je da je Aleksandar Makedonski deo makedonske istorije.”

Otkud ideja za ovakav projekat?

Profesor političkih nauka i stručnjak za Balkan sa Univerziteta u Gracu Florijan Biber u svojoj knjizi “Uspon autoritarizma na Zapadnom Balkanu” ističe da je u ovom slučaju ključna bila 2008. godina. Tada se očekivalo da će za vreme samita u Bukureštu Makedonija biti pozvana u članstvo NATO-a, zajedno sa Hrvatskom i Albanijom. Međutim, grčka vlada blokirala je Severnu Makedoniju, čak i pod provizornim nazivom „Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija“, pod kojim je inače ona primljena i u UN. Tim blokiranjem članstva u NATO, ali i EU, prekršen je, kako ističe Biber, prethodno postignut sporazum, “što je dve godine kasnije potvrđeno odlukom Medunarodnog suda pravde u kojoj se konstatuje da je Grčka na taj način ucenila Severnu Makedoniju”.

On navodi da su deo odgovornosti snosili i Nikola Gruevski i njegova vlada, jer su 2006. glavnom aerodromu dali naziv po Aleksandru Velikom. “Upravo blokada ulaska u NATO i EU gurnula je vladu Makedonije na put autoritarizma”, zaključuje Biber i dodaje da su “nacionalizam, korupcija i autoritarizam dobili svoj vizuelni izraz pokretanjem projekta ‘Skoplje 2014’.”

A odmah nakon postavljanja “Ratnika na konju“ najavljeno je podizanje spomenika ocu Aleksandra Makedonskog – Filipu Drugom. Najava je došla posle euforične proslave “pobede u Hagu”, objave presude Međunarodnog suda pravde u sporu s Grčkom.

Večernje novosti, 15. 12. 2011. godine

“U zapadnim diplomatskim krugovima u Skoplju, međutim, ističe se činjenica da, uprkos toj neobavezujućoj presudi, ‘ova zemlja’ nema nikakvih šansi za bilo kakav napredak u strateški proklamovanom procesu približavanja i ulasku u evroatlanske integracije. A istrajavanje na projektima poput pomenutog spomeničnog ‘preobražaja’, dodaje se, samo dodatno iritira južne susede. Monument ‘Ratnika’ u bronzi, visine 13 metara, biće postavljen u centralnom delu fontane na trgu, potvrdila je Valentina Karanfilova-Stevanovska, autorka skulpture, a koja je izvajala i spomenik Aleksandra Velikog. Na novom trgu će biti postavljene četiri fontane sa centralnim spomenikom ‘ratnika’ - Filipom Drugim sa trojicom vojnika ‘kraljeve garde’... U sklopu ambijentalne postavke trga, (treba da bude izgrađen do kraja iduće godine), na jednoj fontani će biti postavljene skulpture četiri žene sa svojim sinovima u naručju. U medijima se najavljuje da jedna od skulptura žena predstavlja Olimpiju, majku Aleksandra Makedonskog.”

Opozicija je optuživala vlast da preko ovog projekta “pere novac”, a vlast je uzvraćala tvrdnjom da se “u vreme VMRO DPMNE gradi, u vreme SDSM krade”.

Slobodna Evropa, 14. 9. 2011. godine

“Radi se samo o jednoj stvari- kriminal, pranje novca. To je Skoplje 2014. Lagali ste makedonsku javnost da će projekat koštati 80 miliona evra, a samo do sada je potrošeno 200-300, doći će i do 500 miliona evra’, rekao je tada Igor Ivanovski iz opozicionog Socijaldemokratskog saveza. A Ilija Dimovski iz vladajuće VMRO DPMNE odgovorio je: ‘U vreme VMRO DPMNE se gradi, u vreme SDSM se krade. Projekat Skopje 2014 košta onoliko koliko ste novca ukrali iz TAT-a’. Dimovski je aludirao na veliku finansijsku aferu sa štedionicom TAT, u vreme kada su socijaldemokrati bili na vlasti.”

Barok-burek nacionalizam

Čuđenja novom konceptu i obeležjima bila su sve glasnija, pa se neretko moglo čuti da “Skoplje postaje Diznilend”. Bivši makedonski premijer Ljupčo Georgijevski, osnivač tada vladajuće partije VMRO-DPMNE, koju je napustio i formirao novu stranku, izjavio je da “centar Skoplja liči na Diznilend, na Asteriksov park u Parizu”, dodajući da se “radi o koncepcijskoj karikaturi glavnog grada Republike Makedonije“. A čuveni reditelj Slobodan Unkovski kazao je da su “žitelji Skoplja izdali Skoplje”, nazivajući doba u kome se ostvaruje projekat periodom “barok-burek nacionalizma”.

Vreme, 1. 3. 2012. godine

'Istorija Skoplja (pa i Makedonije, jer je ovaj rak proširen na čitavu zemlju) jednoga će se dana deliti na turski period, srpsku vladavinu, bugarsku okupaciju u Drugom svetskom ratu, državu Makedoniju u socijalizmu, nezavisnu Makedoniju i Makedoniju pod okupacijom agresivnog, nazovimo ga, barok-burek nacionalizma’, izjavio je reditelj Slobodan Unkovski za skopski 'Utrinski vesnik'. On je rekao da je ‘nacionalizam sladak, zavodljiv i osobito ga gladni konzumiraju lako; on kao turbofolk ili droga privremeno diže korisnika u nerealne visine, ali ga posle određenog perioda ostavlja tamo da se snalazi kako zna i ume’.

‘Mi, pre svega žitelji Skoplja, izdali smo Skoplje, prepustili ga čeljustima barokne aždaje, uopšte i ne pokušavajući da ga odbranimo, ne pomažući mu da izađe na kraj sa ovom primitivnom invazijom neukusa i proizvoljnosti, diletantske arhitekture i patetične simbolike, bakalske logike i novokomponovanog patriotizma. Izdali smo Skoplje bez reči, bez 'ispaljenog metka' u njegovu odbranu. Skoplje pamti sve, i to ko ga je silovao, i to ko ga nije branio, a morao je da ga brani. I Skoplje će im, na svoj način, svima uzvratiti’.'

Sve to dešavalo se u uslovima katastrofalne ekonomske situacije.

Vreme, 1. 3. 2012. godine

“Makedonska privreda je u kolapsu, stopa nezaposlenosti je u trećem tromesečju 2011. iznosila 31,2 odsto, broj siromašnih iznosi 30 odsto, zvanična prosečna plata oko 330 evra, s tim što hiljadama formalno zaposlenih ljudi plata kasni po dva i više meseci. Caruje siva ekonomija, koja prema procenama sindikata doseže 40 odsto BDP-a. Prema analizama Svetske banke, ‘na crno’ zarađuje oko 80.000 građana. Zato i ne iznenađuje što je ugledni britanski ‘Ekonomist’, na osnovu ‘indeksa siromaštva’ Makedoniju stavio na prvo mesto od 92 analizirane zemlje i, kalkulišući procentom inflacije i brojem nezaposlenih, zaključio da stanovništvo Makedonije živi u bedi. Makedonska vlada nije htela zvanično da komentariše ‘novinarske tekstove’, pozivajući se na pozitivne ocene svetskih finansijskih institucija o svom radu.”

Ni plan da smanji državni budžet za pet procenata u 2012. nije bio signal vlastima da zaustave radove na “velikom preuređenju prestonice”.

Balkan insight, 7. 6. 2012. godine

“Ministar finansija Zoran Stavreski nedavno je objasnio da smanjenje budžeta od 120 miliona evra neće uticati na izgradnju, iako će možda njena ‘dinamika’ biti ‘promenjena’.“

Vlast nisu pokolebali ni protesti građana.

Al Jazeera, 13. 5. 2012. godine

“Demonstranti u Makedoniji izašli su na ulice u znak protesta protiv skupog arhitektonskog projekta Skoplje 2014. I pored loše ekonomske situacije u zemlji, naizgled nema kraja projektu koji je stvorio probleme sa susednom Grčkom, te finansijski, socijalno i etnički deli narod. Veliki deo spomenika izgrađenih u okviru projekta Skoplje 2014 realizovale su strane firme, tako da je potrošeni novac otišao van Makedonije.”

A početkom 2013. godine – svetski rekord. U Skoplju je za samo jednu noć postavljeno više od 40 spomenika i skulptura!

Tanjug, 15. 4. 2013. godine

“Rekord je postavljen, ali ga vlasti u Skoplju, koje ne propuštaju priliku da se hvale uspesima u svetu, ne pominju. Samo za jednu noć u najstrožem centru Skoplja postavljeno je 42 spomenika i statua. Uz najstrožu konspiraciju i pod okriljem mraka, na postolja je postavljeno pet spomenika, od kojih je svaki težak po više desetina tona. Na novoizgrađene mostove preko Vardara i na otvorenom prostoru postavljeno je još 37 bronzanih statua. Postignut je, van svake sumnje, jedinstven svetski rekord u brzom raspoređivanju spomenika na kvadratni metar. ‘Pod okriljem noći izvršena je masovna mobilizacija ljudstva i mehanizacije za ovako obiman i nesvakodnevan poduhvat. Teško je poverovati da će vlasti u nekoj drugoj državi biti toliko opsednuti spomenicima. Još manje da će ih u takvom broju postaviti - za jednu noć’, navodi portal Analitika.”

Konfuzna mešavina stilova

Kako se podseća, osim spomenika “ratniku na konju”, oko koga se nalazi “još najmanje osam spomenika”, sastavni deo projekta “Skoplje 2014” su Trijumfalna kapija, crkva, pozorište, administrativne zgrade i muzeji, a “svi redom su izgrađeni u konfuznoj mešavini stilova”.

Analitika, 14. 4. 2013. godine

“Tvorci projekta opsednuti su, ko zna zašto, barokom te menjaju fasade građevina na rubu gradskog trga. Među prvima je otvoren Muzej revolucionarne borbe vladajuće partije VMRO, u okviru koga je smešten i Muzej posvećen žrtvama komunizma. Izgrađena su i dva nova mosta na kojima, kao i na novim građevinama ima sijaset statua.”

Balkanska istraživačka mreža (BIRN) objavila je 2015. da su makedonske vlasti netransparentno i nesrazmerno trošile državni novac za projekat „Skoplje 2014“, ističući da su troškovi projekta sa prvobitnih 80 miliona evra porasli na gotovo 560 miliona evra, ali da to nije i konačna suma, jer je projekat još u fazi realizacije.

N1, 27. 7. 2015. godine

„Ako se 2010. govorilo da će ovaj projekat da košta 80 miliona i da uključuje nekih četrdesetak objekata, kasnije su vlasti, pre nekog vremena, priznale da će cena ukupnog projekta dostići ukupno 207 miliona, međutim, ono što smo mi sada dokazali jeste da je projekat u suštini sedam puta skuplji i da dostiže cenu od 566 miliona evra’, kaže Ana Petruševa, BIRN, Makedonija.”

Predsednik Asocijacije arhitekata Makedonije Martin Panovski smatra da projekat “Skoplje 2014” predstavlja „upad u urbani život“.

DW, 10. 5. 2017. godine

„Projekat ’Skoplje 2014’ osakatio je centar grada, ali poenta je u tome što je on u stvari osakatio čitavu Makedoniju. Radi se o procedurama, o načinu na koji su menjani zakoni kako se htelo, prema nečijim željama. To su stvari koje su osakatile i koje osakaćuju Makedoniju generalno, a ne samo Skoplje. Princip po kojem je rađen projekat ’Skoplje 2014’ primenjuje se svuda – menjaju se procedure, preko noći se menjaju zakoni, a sve kako bi se napravilo ono što je zamišljeno“, kaže Panovski.”

Vlast u Severnoj Makedoniji promenjena je polovinom 2017, ali, iako su kao opozicija kritikovali projekat “Skoplje 2014”, do sada je, kako ističe profesor socijalne antropologije na Univerzitetu svetog Ćirila i Metodija u Skoplju Goran Janev, uklonjen samo jedan spomenik. On je kazao da svi ostali spomenici u centru grada stoje, kao i da su se mogle čuti najave da se postavi novi posvećen Majci Terezi. Janev navodi da Skoplje dugo trpi „namerne i kontrolisane promene koje ga razobličuju“.

Slobodna Evropa, 15. 12. 2020. godine

„Sa projektom „Skoplje 2014.“ izgubili smo mogućnost gledanja šta se dešava sa gradom, toliko se gradi da je totalno narušena mogućnost življenja u gradu. Iako su svi govorili o ‘Skoplju 2014.’ kao nacionalističkom projektu nama se dešava i nešto što se naziva - akumulacija kapitala sa disaproprijacijom javnog prostora“, istakao je Janev, dodajući da je postavljanjem spomenika u centru Skoplja, tadašnja vlast je napravila i „simboličku podelu“ na makedonski i albanski nacionalni prostor u glavnom gradu.

„Oni su ustoličili taj etnokratski projekat sa simboličkom materijalizacijom u centru grada…Ono što se nama dešavalo, da smo mi kao građanstvo uskraćeni za pravo vladanja nad javnim prostorom… Nije bilo javne rasprave, etnokratski vlastodršci uspeli su da sprovedu to što su sproveli“, rekao je Janev.

Polovinom 2018. finansijska policija podnela je krivičnu prijavu zbog izgradnje jednog od spomenika.

BBC, 4. 7. 2018. godine

“Pešački most ‘Oko’ na reci Vardar u centru Skoplja biće prvi od grandioznih spomenika u centru makedonske prestonice za čiju će izgradnju biti podneta krivična prijava, saopštila je Finansijska policija Makedonije. Krivična prijava je državnom tužilaštvu podneta protiv bivšeg gradonačelnika skopske opštine Centar Vladimira Todorovića i dva njegova saradnika, jer su kod izgradnje pešačkog mosta „Oko' oštetili budžet za skoro pola miliona evra. Direktor Finansijske policije Arafat Muaremi kaže da su drugi predmeti projekta „Skoplje 2014' za koje je nadležna finansijska policija, u predistražnoj fazi. Na početku realizacije, vlada je najavljivala da će projekat koštati oko 80 miliona evra, ali je prema istraživanju Birna Makedonija, potrošeno više od 700 miliona evra.”

“Prespanski sporazum”, kojim je u junu 2018. dogovoreno da se ime Makedonije menja u Severna Makedonija i završava spor sa Grčkom, omogućio je da nekoliko spomenika iz projekta „Skoplje 2014“ dobije table sa objašnjenjem da je reč o ličnostima iz helenističke istorije i civilizacije.

Beta, 15. 8. 2019. godine

“Ta objašnjenja su prvo postavljena na spomenik na centralnom gradskom trgu ‘Vojnik na konju’, na kome je predstavljen Aleksandar Makedonski, ali i na obližnje spomenike njegovim roditeljima Filipu Drugom i Olimpiji. Oznake su napisane na tri jezika – makedonskom, albanskom i engleskom. Sada ispod spomenika ‘Vojnik na konju’ može da se pročita da je podignut u čast Aleksandru Makedonskom, istorijskoj ličnosti koja pripada antičkoj istoriji i civilizaciji i svetskom kulturnom i istorijskom nasledju. Slični natpisi su postavljeni kod spomenika antičkom makedonskom kralju Filipu Drugom i njegovoj ženi Olimpiji. Obaveza koju je vlada u Skoplju preuzela tim sporazumom je i uklanjanje antičkog makedonskog simbola ‘sunce iz Vergine’ sa svih javnih prostora i iz institucija, pa je tako taj simbol odmah ‘izbrušen’ i sa šahti u centru Skoplja.”

Koliko novca je tačno potrošeno za projekat “Skoplje 2014” još uvek se, barem po pisanju medija, zvanično ne zna, ali su 2017. građani upoznati sa informacijom da je iz budžeta plaćeno 130.000 evra za – usluge teranja ptica sa spomenika u Skoplju.

RTS, 14. 2. 2017. godine

“Dve kompanije povezane sa bivšom vladajućom strankom VMRO-DPMNE zaradile su više od 130.000 evra za usluge teranja ptica sa spomenika u Skoplju. Makedonski mediji prenose da su poslovi sklopljeni 2011. i 2012. godine. Svakog meseca, gradske vlasti su izdvajale velike svote novca za patroliranje i nadgledanje trga ‘Makedonija’.“

Naslovna fotografija: Pixabay.com