Protest ispred RTS-a, 16. 3. 2019. / Foto:Istinomer/Zoran Drekalović
Osamnaestoro privedenih, od kojih osmoro zbog učinjenih krivičnih dela, a devetoro zbog prekršaja zakona o javnom redu i miru. Sedam osoba je hitno procesuirano pred nadležnim prekršajnim sudom, a šestoro osuđeno na 30 dana zatvora. Među njima i osamnaestogodišnji Pavle Cvejić, učenik Filološke gimnazije, koji je zbog “narušavanja javnog reda i mira” ulaskom u RTS osuđen za samo jedno popodne. Tako je prošlog vikenda izgledao obračun vlasti sa neposlušnim građanima, da bi već u ponedeljak popodne predsednik Aleksandar Vučić zatražio od nadležnih aboliciju i oslobađanje svih prekršajno kažnjenih.
Iako ministar policije
smatra da predsednik može da abolira “izmanipulisane” i decu koja su, kao je rekao, „zloupotrebljena”, pravnici
upozoravaju da je Vučić (još jednom) izašao iz okvira nadležnosti koje ima. Naime, Vučić može da pomiluje osuđenika samo pod dva uslova – ako je osuđen za krivično delo i ako je osuđen pravnosnažno, a ne prekršajno osuđene.
Bilo kako bilo, Boban Stojanović, doktorant na Fakultetu političkih nauka, ovaj gest vidi kao
“klasičan Vučićev potez” da se u javnosti predstavi kao “mirotvorac”. Siguran je da je takva odluka posledica pritiska javnosti da se mladići puste iz zatvora i
upozorenja učenika Filološke gimnazije da će, ukoliko njihov drug ne bude pušten za 48 sati, pozvati učenike svih beogradskih škola da im se pridruže u protestu. Ipak, primećuje Stojanović, poruka koju su policija i tužilaštvo poslali, biće snažnija od toga što će uhapšeni eventualno biti pušteni.
“Ovi ljudi koji su uhapšeni, uhapšeni su sa jednim jedinim ciljem, a to je da se građani zaplaše, da se pošalje poruka – završićete u zatvoru, bolje prestanite sa tim protestima, i da se pre svega mlađi ljudi zadrže kod kod kuće”, kaže Boban Stojanović za Istinomer.
Upad građana u RTS i protest ispred Predsedništva “vlast su očito izbacili iz takta” i da nije došlo do “nekritičnog postupanja vlasti” prema onome što se tada dešavalo, protesti bi se razvodnili veoma brzo, izjavio je za Istinomer politički analitičar Cvijetin Milivojević.
Takođe, opozicija je, prema njegovim rečima, “isterala vlast na čistac” kada su, kako kaže, Boško Obradović, Dragan Đilas i Vuk Jeremić otišli u stanicu „29. novembar“ da se “dobrovoljno predaju i da ih uhapse“.
“Vlast se uplašila te činjenice. Pazite, najlakše je uhapsiti neko N.N. lice uz neko obrazloženje da je načinilo neki prekršaj, zatvoriti i pokazati time snagu pred sopstvenim biračima. Ali, kada bi uhapsio Obradovića, Đilasa i Jeremića, to postaje ozbiljni politički slučaj, gde je međunarodna zajednica jedan od faktora koji su ključni. Ali, to diže tenziju kod protestanata, oni će se u većem broju okupljati”, zaključuje Cvijetin Milivojević.
Da se vlast uplašila protesta i da je nesigurna, smatra Milivojević, pokazuje i to što predsednik Vučić konstantno minimizira broj ljudi na protestima.
“Vučić je u nedelju bar jedno deset puta na različitim mestima pomenuo cifru od 1.023 ljudi. Divno, fantastično. Samo što je zaboravio da pomnoži. Ako je to 1.023, pa pomnožite sa 70 gradova, pa to je onda 75.000, to više nije 1.023. On je zaboravio da se u 70 gradova u Srbiji šeta već skoro tri meseca. U stvari, nije zaboravio, on to zna. I upravo zato što zna, to je taj strah. On ima strah od eskalacije”, primećuje Cvijetin Milivojević.
Protest ispred Predsedništva Srbije, 17. 2. 2019. / Foto:Istinomer/Zoran Drekalović
Iako kaže da je opozicija napravila “mudar potez” kada je “oštricu mača uperila prema medijima”, jer je, kako navodi, jasno da RTS i TV Pink nisu autonomni i da iza njih stoji „onaj pravi glavni urednik, koji se zove Aleksandar Vučić”, Milivojević smatra da ulazak u RTS “nije bio bas nešto previše domišljat potez”.
Nasuprot njemu, za Bobana Stojanovića upad u zgradu Javnog medijskog servisa jeste legitiman čin građanske neposlušnosti, jer “nikome nije prećeno, niko nije udaran i niko nije bio ugrožen na bilo koji nasilan način”.
“U momentu kada vi nemate Javni servis nego imate propagandnu televiziju, ne mislim samo da je legitimno, nego čak da je dužnost građana da odbrane ono što je njihovo. Protest se nije desio odjednom, nego traje tri meseca, kao i zahtevi da se o protestima u Srbiji izveštava makar onoliko koliko se izveštava o protestima u Parizu, Podgorici, Tirani. Ulazak unutra jeste taj vid borbe građana da budu istinito informisani”, zaključuje Stojanović.
Ulazak demonstranata u RTS, 16. 3. 2019. / Foto:Istinomer/Zoran Drekalović
Na pitanje da li dele utisak jednog dela javnosti da se lider Dveri nametnuo kao vođa opozicije i protesta i koliko je to loše budući da je konzervativac, i Milivojević i Stojanović odgovaraju odrično.
“Obradović je u subotu delovao kao osoba koja je povukla sve to, međutim, ako pogledate izjave i način na koji je Boško Obradović razgovarao sa Zoranom Stanojevićem i sa drugim zaposlenima u RTS-u, i na koji način se obraćao ljudima koji su ušli u zgradu, ja mislim da najliberalnija osoba na ovoj planeti može da potpiše te njegove reči. U smislu – ‘nemojte ništa da uništavate, mi smo došli ovde samo da bismo se uključili u program, nemojte da nekom nešto fali, da nekome fali dlaka s glave’. To verovatno dobar deo Srbije ne očekuje od Dveri i Boška Obradovića. Međutim, očigledno je da je on negde i promenio svoju retoriku i ublažio stavove”, kaže Stojanović.
Cvijetin Milivojević vraća na priču u vreme DOS-ovih protesta pre izbora u septembru 2000. i podseća na situaciju sa Zoranom Đinđićem i Vojislavom Koštunicom. Prvi je, kaže, imao sluh za politiku i talenat za politički menadžment, a drugi predispoziciju da jedini u tom trenutku može da sruši Slobodana Miloševića. Nije tu bilo sujete, ona je ostavljena po strani, dodaje Milivojević i naglašava da je u datom trenutku to bio jedini način da se pobedi Milošević.
“U ovom trenutku mi, takođe, imamo poziciju – imamo jednog, odnosno dvojicu odličnih političkih menadžera i imamo jednog čoveka koji je po vokaciji aktivista. Vi možete jednog zvati fašistom, a ako ste dobro pročitali Ljotića shvatićete da Obradović nije fašista, a možete i ovu dvojicu zvati tajkunima. Ali, u ovom trenutku, do izbora, to su ljudi koji mire odnose”, zaključuje Milivojević.
On smatra da je sve što se dešavalo poslednja tri dana dovoljno da proteste produži na još mesec dana.
To se taman uklapa u rok (13. april), koji je opozicija dala vlastima da odgovori na njene zahteve (ostavke predsednika Srbije i predsednica Vlade i Skupštine Srbije, kao i slobodni izbori na svim nivoima, prim. Istinomera), nakon koga će podvući crtu i reći šta dalje, kaže Milivojević.
Boško Obradović i Dragan Đilas / Foto:Istinomer/Zoran Drekalović
Da su dešavanja u RTS-u i ispred Predsedništva prekretnica za dalje proteste, mišljenja je i Boban Stojanović, koji ocenjuje da je smanjen jaz između građana koji ne podržavaju Savez za Srbiju i samog Saveza. Organizatori protesta i SzS, dodaje, moraju međutim što pre da naprave strategiju šta i kako dalje.
“Do subote i opozicija i organizatori protesta moraju ozbiljno da razmisle o svemu, da naprave strategiju, da znaju kakve posledice eventualno mogu imati neki događaji i da se izuzetno dobro pripreme za to. I u međuvremenu da traže podršku međunarodnih aktera, jer mislim da su oni jedini koji mogu u ovom trenutku da utiču na Vučića da makar popusti”, zaključuje Stojanović.
Naslovna fotografija: Istinomer/Zoran Drekalović
