Kako se svakim danom povećava broj izbeglica koje dolaze u našu zemlju iz ratnih područja, gradnja planiranih azilnih centara više nije prioritet, već će se uskoro otvoriti prihvatni centar, ističu u Komesarijatu za izbeglice i migracije. Oni napominju da je bitno praviti razliku između prihvatnog centra, čije je otvaranje pre neki dan najavio i premijer Aleksandar Vučić, i postojećih pet centara za azil (Krnjača, Bogovađa, Sjenica, Banja Koviljača i Tutin), jer će, kako objašnjavaju u Komesarijatu, novi centar funkcionistati kao humanitarni punkt, poput onih u Preševu i Kanjiži.
Izbeglice ispred Beogradske autobuske stanice Foto: Fonet
“U tom centru će se ljudima izdavati potvrda o izraženoj nameri za azil, dobiće hranu, vodu i medicinsku pomoć, ali u centru nije predviđen boravak, osim za majke i decu. Ukoliko neko od tražilaca azila izrazi nameru da želi da ostane u Srbiji, preusmerićemo ga u neki od pet azilnih centara”, objašnjavaju u Komesarijatu.
Inače, pet postojećih azilnih centara raspolaže sa ukupno 800 kreveta i za sada, kako navode u Komesarijatu, ne planiraju proširenje kapaciteta, jer su “svesni da tražioci azila ovde ne žele da ostanu”. Prilikom posete izbeglicama koje borave u parku pored Beogradske autobuske stanice, premijer Srbije kazao je da će se novi privremeni prihvatni centar, kapaciteta između 1.000 i 3.000 mesta, nalaziti najverovatnije iza hotela „Nacional“ u Beogradu (nedaleko od auto-puta). Ipak, u Komesarijatu za izbeglice i migracije nisu to mogli da potvrde.
“Planirano je da prihvatni centar bude na obodu Beograda gde postoje pruga i put, da bude u blizini banke i pošte, kako bi migranti mogli lakše da dođu do njih. Naredne nedelje će se znati gde će biti centar i kada će početi sa radom, a očekujemo da to bude što pre”, ističu u Komesarijatu.
“Nekada se u centrima ostajalo duže i kapaciteti su bili popunjeni, ali sada se migranti zadržavaju, uglavnom, do pet dana. Situacija se promenila usled najave da će biti podignut zid na granici sa Mađarskom i migranti manje idu u naše centre. Izraze nameru za dobijanje azila, ali nastoje da što pre napuste Srbiju“, kažu u Komesarijatu za izbeglice i migracije.
Jesmo li dobro organizovani?
Premijer je najavio da će se povećati broj toaleta u parku kod Autobuske stanice, da će biti doneto još ćebadi, pelena, vode, mleka… On je naglasio da je “država dobro organizovana po pitanju migranata“.
Aleksandar Vučić sa izbeglicama ispred Beogradske autobuske stanice Foto: Fonet
Ipak, iz Visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR) za Istinomer kažu da među problemima sa kojima se susreće azilni sistem u Srbiji jeste spor azilni postupak, ali i mali broj onih koji su dobili međunarodnu zaštitu, uprkos činjenici što je broj tražilaca azila koji potiču iz zemalja koje „proizvode izbeglice“ u konstantnom rastu.
Od stupanja na snagu Zakona o azilu 2008. do kraja prošle godine u Srbiji je dodeljeno svega šest izbegličkih statusa i 12 supsidijarnih zaštita (vrsta međunarodne zaštite koja se dodeljuje osobama za koje postoji rizik da u zemljama porekla postanu žrtve mučenja, ponižavajućeg i nečovečnog ponašanja).
Na pitanje Istinomera kako komentariše činjenicu da je od početka 2015. zaključno sa junom odobreno tek pet izbegličkih statusa, premijer Vučić je, nakon konsultovanja sa ministrom Aleksandrom Vulinom, odgovorio da su „oni imali zahteve za azil, a ne za izbegličkim statusom“. Ali, da bi nekome bio odobren izbeglički status neophodno je da prethodno izrazi nameru za azilom u Srbiji. Naime, nakon što izrazi nameru za azilom, osoba ulazi u azilni postupak, posle čega joj se, ukoliko ne napusti postupak ili joj se ne odbije zahtev, dodeljuje međunarodna zaštita (izbeglički status ili supsidijarna zaštita). Samo od početka ove godine do kraja jula u Srbiji je 66.428 osoba izrazilo nameru za dobijanje azila.
Kako za Istinomer objašnjava istraživač u Beogradskom centru za ljudska prava Pavle Kilibarda, termin azil se zapravo koristi kao termin za međunarodnu zaštitu.
“Tražilac azila je neko ko traži međunarodnu zaštitu. U postupku azila ti ljudi dokazuju da su izbeglice, i onda kada kažemo da je dodeljen izbeglički status, to su zapravo oni ljudi koji su došli do donete odluke u postupku azila. Činjenica je da većina ljudi odlazi i ne ostaje u postupku azila, pa onda i ne može da im se dodeli međunarodna zaštita. Ali, sa druge strane, mnogo je više onih koji bi ostali u postupku azila, od broja donesenih odluka. Međutim, na odluku se predugo čeka“, govori Kilibarda.
Izbeglice ispred Beogradske autobuske stanice Foto: Fonet
On kaže da i dalje u svim azilnim centrima nema policijskog službenika koji bi izdavao potvrde o namerama za azil, što je uslov da tražilac azila bude smešten u neki od centara.
”U Srbiji je u julu ove godine dodeljeno devet izbegličkih statusa što je nedovoljno, ali predstavlja pomak u odnosu na 2014, kada je za celu godinu taj status dobila samo jedna osoba. Onima kojima se odobri izbeglički status ne dodeljuju se putne isprave za izbeglice, iako Zakon o azilu to propisuje”, ističe Kilibarda.
Premijera smo pitali i kako komentariše činjenicu da većina preporuka iz UNHCR-ovog izveštaja iz 2012. do sada nije ispunjena. On je insistirao na tome da mu navedemo šta to nije ispunjeno, a i nakon pročitane tri preporuke (koje su se odnosile na poštovanje principa prisilnog udaljavanja ili vraćanja, poštovanje interesa deteta u svim fazama postupka i obuku sudija), premijer je tvrdio da je “to sve ispunjeno” i da „nije čuo nijednu ozbiljnu kritiku“. Za preporuku UNHCR-a da bi na aerodromu “Nikola Tesla” trebalo unaprediti mehanizme profilisanja izbeglica i daljeg preusmeravanja ka redovnom postupku azila, premijer tvrdi da sve funkcioniše kako treba i upitao nas “da li stvarno mislimo da ovi ljudi ovde na taj način dolaze u našu zemlju“.
Izbeglice ispred Beogradske autobuske stanice Foto: Fonet
Iako je jasno da većina izbeglica u Srbiju ne dolazi avionom i da se ne radi o velikom broju onih koji to čine, činjenica je da taj problem postoji. To potvrđuje i Pavle Kilibarda iz Beogradskog centra za ljudska prava.
„Prema informacijama koju smo dobili na osnovu Zahteva o slobodnom pristupu informacija, u prvoj polovini godine sa Aerodroma je vraćeno 18 Sirijaca i 30 Iračana, iako je jasno da se radi o ljudima koji dolaze iz ugroženih područja. U jednom slučaju, kako bismo sprečili vraćanje tražitelja azila, morali smo i da podnesemo zahtev za privremenu meru Evropskom sudu za ljudska prava”, dodaje Kilibarda.
Takođe, na naše pitanje da li je na raspolaganju dovoljan broj prevodilaca, premijer je odgovorio da „nam i u državi fale“.
“Naravno da nam nedostaje mnogo stvari, onoliko koliko možemo mi pomažemo, pa i apelujem na sve prevodioce koji govore arapski jezik da nam pomognu“, kazao je Vučić.
