Hoće li se na Egzitu širiti ljubav, zabava i delta soj?
Uprkos upozorenjima epidemiologa da četvrti talas pandemije možemo da očekujemo pre jeseni jer se veoma zarazni delta soj prenosi brzo, muzički festival Egzit narednih dana primiće hiljade mladih, koji su superprenosioci virusa. Iako će među njima biti i državljani Velike Britanije, u kojoj je delta soj dominantan, iz Kriznog štaba kažu da su mere protiv širenja zaraze na Egzitu na svetskom nivou. Problem ne vide ni u tome što je Srbiju, prema navodima medija, poslednjih nedelja posetilo nekoliko hiljada Indijaca, jer delta soj virusa, kažu, ne mora stići ni iz Indije, ni iz Britanije, već iz bilo kog dela sveta.
Koliko ljudi će posetiti ovogodišnji Egzit, nije poznato, ali član Kriznog štaba, epidemiolog Branislav Tiodorović kaže za Istinomer da ovoga puta neće biti navale Engleza kao ranije, te da je “taj broj čak veoma mali”. Dodaje i da se Egzit najbolje pripremio od svih manifestacija i festivala, jer će za ulazak na Petrovaradinsku tvrđavu tražiti potvrdu o vakcinaciji ili PCR test ne stariji od 72 sata. Oni koji ne poseduju ni jedno ni drugo, moraće da urade brzi antigenski test, “koji je veoma senzitivan i koji će jasno pokazati da li je neko novozaražen ili nije”.
“Znate, kod nas nisu problem mere, problem je kontrola mera. Ja očekujem da je njihov interes da sutra ne budu odgovorni za to šta se desilo, da je njihov interes da te mere budu sprovedene potpuno i da taj bezbednosni protokol bude apsolutno ispoštovan”, kaže dr Tiodorović.
Njegova koleginica iz udruženja “Ujedinjeni protiv kovida”, epidemiloškinja Verica Ilić, nije optimista u tom pogledu i kaže da je rizik ogroman, ma koliko da organizatori festivala govore da će sve zaštitne mere biti preduzete i poštovane.
“Ne samo što su mladi superprenosioci virusa, nego što je samo 16 odsto mladih vakcinisano u našoj sredini. Takođe, kad otkriju jednog pozitivnog ili dva, taj pozitivan je sat, dva, tri ili pet, dok su stajali na kapiji da uđu u taj zatvorenio prostor za Egzit, bio u gužvi s ostalim ljudima. Kada bi oni svi nosili masku, taj rizik bi, recimo, bio manji, ali pošto znamo da niko ne nosi masku, eto vam rizika”, objašnjava dr Ilić.
Varljivi PCR?
Paralelno s Egzitom, mediji izveštavaju da je Beograd pun državljana Indije, kolevke opasnog delta soja korona virusa. Po pisanju Birna, Srbiju je proteklih nedelja posetilo između tri i pet hiljada Indijaca, kojima je zbog zatvorenih granica, Beograd bio usputna stanica za dalja putovanja. Naime, zbog pojave opasnog soja korone, granice Indije su zatvorene i jedini način da se otputuje jeste da se prethodno boravi u nekoj zemlji sa niskim rizikom od korone. Srbija Indijcima za ulazak traži samo negativan PCR test.
Verica Ilić podseća da je i to velika rizik budući da PCR test može da bude negativan u vreme inkubacije virusa u periodu od 15 dana. To znači da neko može imati negativan PCR test, a da je zapravo inficiran i da širi infekciju, a da kliničku sliku bolesti dobije za oko dve nedelje.
I Ilić i Tiodorović su jednoglasni u oceni da je svejedno da li su stranci u Srbiju došli iz Indije ili Velike Britanije, jer je delta soj korone prisutan u celom svetu.
“Delta soj je kod nas prvo došao iz Rusije. Ko može da vam garantuje da neće doći od naših ljudi koji žive i rade u Nemačkoj, Švajcarskoj, Austriji, Francuskoj. Tamo su već potvrđeni slučajevi delta soja. Nemačka je potvrdila zvanično više od 200 slučajeva u bolnici, znači mora da ima mnogo više onih koji nemaju klasičnu kliničku sliku ili koji nemaju neke tegobe, i koji se kreću normalno”, kaže Tiodorović.
Po zvaničnim podacima, u Srbiji je ponovo više od 100 zaraženih dnevno. Za epidemiologe bi bilo idealno da je taj broj ispod 100, odnosno da na dnevnom nivou ne bude više od 35 zaraženih. Tiodorović smatra da broj zaraženih raste i jer se dosta ljudi, pogotovo mladih koji su asimptomatski nosioci lili imaju laku kliničku sliku, testira zbog odlaska na letovanje. Ipak, priznaje da je rizik za pogoršanje epidemiološke situacije veći zbog održavanja muzičkih festivala i drugih masovnih manifestacija. Zato je, prema njegovim rečima, rešenje u vakcinaciji.
“Sad bi se trebalo vakcinisati, i to ne samo mladi, nego i svi radno aktivni od 25 do 55 godina, jer ni tu nije ostvareno ono što smo hteli – oko 41 odsto vakcinisanih je nedovoljno. Da bismo imali kolektivni imunitet, mi bismo morali da imamo imunizovanih, dakle sa dve primljene doze vakcine, najmanje od 65 do 70 odsto, a očigledno smo daleko od toga”, kaže član Kriznog štaba za Istinomer.
Licemerje i pritisak javnosti
Zašto je onda Krizni štab ukinuo skoro sve mere? Ne zbog političkog pritiska, nego zbog pritiska javnosti, odgovara Tiodrović, uz opasku da je “priča da li je važnije zdravlje ili ekonomija, lažna dilema – jer bez zdravlja nema ekonomije, a bez ekonomije nema zdravlja”.
Članica Ujedinjenih protiv kovida, dr Verica Ilić, ne misli tako, već smatra da zdravstveni deo Kriznog štaba snosi veliku odgovornost.
“Vrlo je licemerno što članovi zdravstvenog dela Kriznog štaba izađu i kažu – ‘jeste, ovo je strašno opasno, preti nam velika epidemija. I jeste, mladi nisu vakcinisani, ali mi smo rekli, pa sad šta da radimo’. To nije mnogo moralno”, kategorična je Ilić.
Ona očekuje da ćemo se sasvim sigurno još pre jeseni suočiti s novim talasom pandemije, jer “kad se prošeta ovoliki broj ljudi kroz zemlju, kad se vrate svi oni koji su morali da odu na more, kad nam prodefiluju svi koji putuju na zapad i kad imamo sezonske radnike koje uvozimo iz drugih zemalja, naravno da ćemo da imamo pogoršanje epidemiološke situacije”.
Naslovna fotografija: EXIT Photo Team
