Hoćete javno slušanje? Evo, slušajte!

Očekivali smo da čujemo nešto konkretno, sakriveno, neke nezamislive pare koje se izdvajaju za sulude projekte, stadione, lobiranja, fantomske organizacije, i one zvanične, neke primedbe koje nestručna javnost ne ume sama da vidi ni kada pažljivo gleda i nismo nikako hteli da to propustimo. I nismo bili jedini. Mala sala skupštine se puni, došlo je nekoliko novinarskih ekipa, skupljaju se poslanici, neki su članovi odbora za finansije koji i jeste organizator slušanja, neki nisu, ali vole da čuju. Prepoznajem državnog revizora Duška Pejovića, Nikolu Altiparmakova iz Fiskalnog saveta, evo i Nemanje Nenadića iz Transparentnosti i …to je to. Naravno da je možda do mene, ali već vidim da u toj sali nema mnogo ljudi koji će se javiti za reč.

Kašnjenjem od petnaest minuta, Ivica Dačić opravdao je svoju reputaciju da ne kasni jedino kod Vučića na konsultacije o novoj vladi.

Predsednica odbora za finansije Aleksandra Tomić pozdravila je goste i nivo vlasti na kojem se javno slušanje odvija – tu je državni sekretar ministarstva finansija, pomoćnica ministra, revizor, nekoliko načelnika uprave za trezor, savetnik predsednika Privredne komore Srbije i predstavnici nevladinog sektora pozvani preko Nacionalnog Konventa o Evropskoj uniji. Pozvana Narodna banka Srbije nije mogla da dođe, imaju sednicu sa Svetskom bankom, a bili su pozvani i kancelarija Svetske banke i MMFa, i sve druge zainteresovane strane.

Dačić je na početku pohvalio seriju javnih slušanja koju je ustanovio ovaj saziv skupštine “a to je da o najvažnijim temama organizuje javno slušanje na kojima svoj stav mogu da iskažu pored poslanika i predstavnici najpoznatijih profesionalnih uduženja i civilnog društva.”

Bilo je slušanja o rudarstvu, digitalizaciji, a naročito o promeni Ustava čime je, kaže, obogaćena parlamentarna praksa i postignuta veća transparentnost, što je konstatovala Evropska komisija u svom izveštaju.

Zatim je Saša Stevanović državni sekretar u narednih 16 minuta predstavio prihode i rashode (to su oni ogromni brojevi koji običnim ljudima ništa ne znače), pa od kojih poreza su koji prihodi, pa da će zdravstvo dobiti veće plate, i vojska i penzioneri. Uz niz brojki, procenata, projekata, sekretar je pričao, svako je čuo šta ga je zanimao, putni pravci, metro, deonice, navođenje svakog toponima pored kojih će proći put ili pruga, a kako sekretar, kao i ministar finansija voli da kaže “ulaganja su nikad veća”.

U nekoliko narednih minuta najavio je državnog revizora koji će govoriti o reviziji završnog računa Budžeta za 2020. godinu. Pejović je imao i prezentaciju, naveo da je 10 ustanova dobilo pozitivnu ocenu, 17 sa rezervom i jedan negativnu i to je Uprava za agrarna plaćanja.

Ukupne greške 68,3 milijarde dinara, ali je to mnogo manje nego prethodnih godina, dakle – dobro je. Nizali su se slajdovi, stručnjaci su verovatno razumeli i do tad je prošao prvi sat javnog slušanja, pa je predsedavajuća odredila pauzu za kafu.

Sad, pošto je nepisano pravilo da novinari posle pauze za kafu “pobegnu” sa događaja i da retko koja redakcija ima luksuz da ostavi kameru satima na javnom slušanju, probali smo da saznamo šta još da očekujemo. Zato smo pitali organizatore da nam pojasne kako se moglo učestvovati na ovom slušanju. Kažu da su pozvali nevladin sektor preko Konventa i eto. Parafraziram deo razgovora sa predstavnicom organizatora:

“A ja, kao građanka, jesam li mogla da dođem?
Ne, pa niste pozvani i moramo da vodimo računa o kapacitetu sale.
Dobro, a da sam recimo u ime Srpske radikalne stranke? Jeste li njih zvali?
Ne, nismo, mi nemamo obavezu da zovemo vanparlamentarne stranke.
Pa znam da nemate, ali mislila sam u svetlu ovog najnovijeg dijaloga, znate ni predsednik Vučić nije imao obavezu da obaveštava vanparlamentarnu opoziciju o pregovorima sa Prištinom, pa ih je obavestio.
Ne ne, nismo ih zvali, znate ovo je javno slušanje, i tu nema prostora za velike izmene, kad je javna rasprava, onda može da dođe ko hoće, a sada ne”, objasnila je ljubaza službenica.”

Posle pauze prvi je govorio Nemanja Nenadić iz Transparentnosti i u ime komisije Konventa, pohvalio činjenicu da je Odbor organizovao ovo javno slušanje i to što su Ministarstvo finansija i Vlada ove godine uglavnom poštovali budžetski kalendar (za razliku od ranijih). S druge strane, on je ukazao na brojne manjkavosti budžetskog procesa, koje su rezultirale time da Srbija u okviru globalnog istraživanja Indeks otvorenosti budžeta ima svega 40 od sto mogućih poena.

“Najslabiji rezultat je u oblasti istraživanja koja se tiče mogućnosti da građani utiču na budžet. U tom smislu, i ove godine ne samo da nije bilo javne rasprave u pripremi budžeta Republike, već njegov nacrt nije bio ni objavljen”, rekao je Nenadić.

On je ukazao i na to da budžetski korisnici podnose brojne izveštaje Ministarstvu finansija tokom godine, ali da se ništa od toga ne objavljuje. A posebna tema je arbitrarnost Ministarstva finansija i Vlade prilikom raspodele sredstava iz tekuće budžetske rezerve, naročito u odnosu prema lokalnim samoupravama. Dodatni problem je i to što Ministarstvo finansija ne odgovara na zahteve za slobodan pristup informacijama od javnog značaja.

Jasna Filipović iz Centra za primenjene evropske studije govorila je o problemu nadzora nad sprovođenjem Zakona o javnim nabavkama, koji bi trebalo da vrši Ministarstvo finansija, ali o sprovođenju ove obaveze nema nikakvih informacija na sajtu. S druge strane, izveštaji Državne revizorske institucije pokazuju da su veoma česte nepravilnosti i u ovoj fazi javnih nabavki.

Zatim je Altiparmakov iz Fiskalnog saveta govorio o lošim načinima budžetiranja u svetu i kod nas, a onda su se javili poslanici da kažu da je ovakva rasprava bila samo san ranije, dok Srpska napredna stranka nije počela da menja Srbiju.

U međuvremenu je došla i predsednica Nacionalnog Konventa Nataša Dragojlović koja je zahvalila na prilici da civilno društvo kaže šta misli o nacrtu budžeta i rekla da je ovo dobra praksa. Dodala je da Konvent ima radne grupe koje prate sva poglavlja, te da će ih u narednom periodu zanimati da li se sredstva troše u skladu sa prioritetima i kako se doprinosi tome da se srbija približava EU.

Na kraju, kad je koncentracija već bila na minimumu, opet su revizor i predstavnik ministarstva odgovorili na pitanja i u tom je prošlo dva sata i 11 minuta. Da li će predlagač promeniti jednu tačku? Neće. Da li je bilo ozbiljnih primedbi? Baš i nije. Da li je atmosfera bila daleko prijatnija nego na zasedanju? Svakako, bez uvreda, bez ironije, ljubazno. Da li javna slušanja imaju svrhu? Verovatno imaju za stručnu javnost. Novinar je odavde mogao da izvesti da će budžet biti u skupštini 23. novembra i da će sigurno biti usvojen.

Naslovna fotografija: ilustracija, Canva