Hoćete repliku? U stvari samo želite dva minuta na RTS-u #Parlament

I ovoga puta predsednik skupštine pozvao se na čuveni član 86 poslovnika u kojem se kaže da se sednica saziva sedam dana pre početka, ali da se „može sazvati i u roku kraćem od roka iz stava 1. ovog člana, pri čemu je predsednik Narodne skupštine dužan da na početku sednice obrazloži takav postupak”. I jeste, obrazložio je isto kao i svakog prethodnog puta – da je to učinio „zbog potrebe da Narodna skupština što pre razmotri predloge akata iz predloženog dnevnog reda.” 

Odakle se stvorila ta potreba kada su neka predložena akta u proceduri stajala od početka decembra? Kako se to nije znalo da treba produžiti finansiranje Javnih medijskih servisa od Nove godine i to izmenom jednog datuma u čitavom zakonu? Kako je sad postalo hitno da se ratifikuje sporazum sa Tunisom usaglašen još u martu? Ili o vojno tehničkoj saradnji sa Azerbejdžanom iz oktobra 2021. godine? I izbor još predsednika sudova i novih sudija, pa saglasnost na finansijske planove raznih agencija, pa neka interna kadrovska rešenja. Ukupno 21 tačka dnevnog reda na brzinu predložena u sredu u pola deset ujutru za četvrtak u isto vreme.

Naravno, sednica je u četvrtak počela sa debelim zakašnjenjem jer valjda ni sami poslanici većine nisu navikli da dolaze tako rano pa ih se nije skupilo dovoljno za kvorum. A kad su se skupili, izglasali su da objedine sve tačke dnevnog reda, takođe radi veće efikasnosti rada. Tako bi, na primer, svaki predstavnik poslaničke grupe u početnom govoru  o svakom predlogu mogao da govori oko dva minuta, (računamo da se o internim kadrovskim rešenjima poslaničkih grupa ne raspravlja). 

I sve ovo možda zvuči nevažno- a mnogo je važno. Jer ako skupštinska većina gazi po poslovniku samim sazivanjem sednice i objedinjavanjem nespojivih tačaka dnevnog reda, kašnjenje od 40 minuta samo je dodatno ponižavanje i institucije i poslanika i u krajnjoj liniji onih građana koji žele da saznaju o čemu skupština raspravlja. Naročito što je i sam Orlić odgovarajući na brojne primedbe rekao da su skoro svi predlozi poslanicima bili dostupni nedeljama, dakle mogli su da se spreme za raspravu. I prećutao da ih ovakvim sazivanjem samo sprečava da ostvare svoje pravo da predlože dopunu dnevnog reda.

Otkud 10 hiljada zaposlenih na određeno pri ministarstvu finansija?

Pošto su se prva i druga tačka odnosile na naplati takse za javni medijski servis, očekivalo se da će se u skupštini prvi put pojaviti novopečeni ministar informisanja. Ali nije. Zakone o finansiranju RTS-a i RTV-a kao i jedan zakon iz svoje oblasti obrazložio je ministar državne uprave i lokalne samouprave Aleksandar Martinović. Kaže nisu komercijalne televizije od velikog su značaja, pa Vlada predlaže da ih finansiramo još godinu dana. A Vlada predlaže i da se još dve godine odloži primena Zakona o državnim službenicima prema kojoj je za rad u državnim organima na određeno vreme neophodno da se raspiše javni konkurs. Jer, kaže ministar, desila se korona i svašta još, pa se nisu spremili odnosno da citiramo „nije bilo dovoljno kapaciteta da se državni organi pripreme za prijem državnih službenika koji zasnivaju radni odnos na određeno vreme zbog povećanog obima posla putem javnog konkursa”. Pa je još potkrepio primerom baš iz pravosuđe gde bi, ako se ne odloži primena ovog zakona, skoro dve hiljade ljudi ostalo bez posla, a onda mora konkurs, a oni kod nas „dugo traju” pa bi došlo do „paralize sudova”. 

I to nije kraj. Martinović je izneo da bi se u problemu našli i drugi.

„Tu, pre svega, mislim na Ministarstvo finansija. Ministarstvo finansija je jedan veoma složen državni organ i veoma složeno Ministarstvo po svojoj organizacionoj strukturi. Ima u svom sastavu deset organa uprave. Samo Poreska uprava, Uprava za trezor i Uprava carina imaju u ovom trenutku oko 10.000 zaposlenih, dakle, državnih službenika na određeno vreme, koji su primljeni u radni odnos zbog povećanog obima posla. Svi ti ljudi bi praktično, od 1. januara naredne godine ostali bez posla. Usledio bi postupak raspisivanja javnog konkursa i dok se ne završi javni konkurs, praktično ovi državni organi koji su od vitalnog značaja za državu, koji su od vitalnog značaja za funkcionisanje našeg finansijskog sistema i te kako bi bili u problemu”, rekao je ministar i uopšte se nije nasmejao. 

Nekoliko međunarodnih ugovora obrazložila je ministarka pravde Maja Popović čitajući i čitajući niz nekakvih pravnih formulacija, niko ništa nije razumeo, ali sve je mnogo važno jer će se, kako je ministarka ubeđena, unaprediti pravna saradnja i biti efikasnija.

Usledilo je beskrajno čitanje biografija kandidata za predsednike sudova u Valjevu, Zrenjaninu, Rumi, Obrenovcu, Jagodini i Zrenjaninu, a kad su na red došle nove sudije, predsednik Orlić sugerisao je gošći iz Visokog saveta sudstva da su sve materijale poslanici već dobili te da ne mora da čita baš sve. Pa je tako pročitala samo imena.

Opozicija je stalno na RTS-u, naprednjaci misle da su malo u medijima

Od interesantnih stavova predstavnika nadležnih odbora najinteresantnija je bila rečenica Nebojše Bakareca da je „Srpska napredna stranka vrlo malo prisutna na programima javnih servisa “ i da oni na to „naprosto ne mogu da utiču jer su oni slobodni”. Oni – misli na RTS i RTV. A dokaz je, kako kaže, „to što je direktor RTS-a Dragan Bujošević iz opozicije, kao i urednik informative Nenad Lj. Stefanović koji je na tom mestu još od 2004. godine. I još jedna urednica tamo je opozicija, i nikog SNS nije dirao sve je kadrove zadržao i to je izraz izrazite slobode medija, kaže Bakarec. I treba da ih finansiramo još, jer sa druge strane je moćna Junajted medija čije je postojanje  takođe dokaz slobode. 

Ako se podsetimo da je poslednji Medija monitoring Crte, pokazao da je nakon izbora, čak 95 posto vremena na informativnom programu RTS-a pripalo strankama vladajuće većine, a da je na svim ostalim televizijama sa nacionalnom frekvencijom taj procenat još i veći, te ako znamo da je i na ovoj sednici koja se prenosi na drugom programu RTS-a opoziciji meren svaki sekund, ne može se isključiti mogućnost da će Srpska napredna stranka stremiti da napravi  idealan javni servis na kojem će biti 100 posto zastupljena. Nešto kao Pink.

Odavno se u Skupštini nije toliko govorilo o RTS-u, ali ne o programima, o ulozi javnog servisa, o tome da veliki deo građana Srbije uopšte ne zna šta se dešava u državi, od politike prema Kosovu, do šest hiljada samo za beogradsku decu koju mogu da potroše u samo u jednoj privatnoj prodavnici sportske opreme. Poslanici su govorili mnogo, neki o javnom interesu, neki o ličnom. Poslanik Jahja Ferhatović iz Stranke pravde i pomirenja ukazao je da nema dovoljno sadržaja posvećenog nacionalnim manjinama, nema programa na bosanskom jeziku, a kritikovao je i REM što nije reagovao kad su mediji satanizovali stranku iz koje dolazi i nekadašnjeg lidera Muamera Zukorlića. Na druge stvari nije imao zamerke.

Lider Dveri Boško Obradović iskoristio je raspravu da ukaže čega sve nema na RTS-u, pa nabrajao: nema rasprave o Kosovu, nema o rudarima, nema o katastrofalnoj demografskoj situaciji, nema o izumiranju sela, nema o Grčiću koji je upropastio EPS, nema ništa pozitivno o opoziciji!

Sa spremnim podacima uzvratio je šef poslaničke grupe SNS-a Milenko Jovanov, kako nema ničega, evo Boško je bio 15. decembra u jutarnjem programu! I još se buni da ničeg nema na RTS-u, dok govori u direktnom prenosu na RTS-u 2! I naravno poentira – ako imate trećinu odsto podrške građana, ne možete da delite lekcije!

Jovanovu je u pomoć priskočio nekadašnji poslanik, a sada ministar Martinović, pa održao kraće predavanje o istoriji RTS-a još od 1990. godine kao i o značaju te nezavisne kuće o kojoj opet, on kao građanin, ima svoje lično mišljenje.

I tako do kraja dana: Stefan Krkobabić iz PUPS-a kaže da su javni servisi od najvećeg značaja, Nebojša Zelenović iz Moramo Zajedno da RTS ne govori o Rio Tintu i da se ne čuje ni jedan predlog opozicije. A Zelenović je od izbora na RTS-u gostovao jednom, a liderka Zavtnika Milica Đurđević Stamenkovski kaže – ni taj jedan put! Jedino, kako je dodala, da se prijavi u Slagalicu, pa da se pojavi na RTS-u.

Zakon o policiji – tema broj dva

Interesantno je da je Zakon o policiji koji je u javnoj raspravi i koji nedeljama izaziva pozor javnosti, prva pomenula poslanica Dveri Radmila Vasić još u poslaničkim pitanjima i pozvala građane da se pobune. Pa je i Nebojša Novaković iz DS tražio da se o tom zakonu govori pre nego što se potroše pare za nabavku opreme, a zatim je i Robert Kozma pitao da li će SNS sada imati svoju parapoliciju? Moglo je na tome ostati, da ministar Martinović nije imao potrebu da objasni i više nego što je morao. Toliko je srčano branio zakon koji uopšte nije u njegovoj nadležnosti, da je pribegao novom nivou relativizacije. 

„Zamislite situaciju da vam neki kriminalac na ulici uperi pištolj u stomak i da policajac stoji na nekoliko metara od vas i sve to posmatra, onda vas natera sa tim pištoljem uperenim u vas da uđete u neki stan. Šta mislite, šta policajac treba da uradi? Da upadne u stan i da vam sačuva život ili da ode do suda i kaže – molim te izdaj mi sudski nalog”, rekao je Martinović koji je doktor prava i teko da možemo da zamislimo da ne zna da ovo nije ta situacija koja je sporna.

U nastavku je naveo da policije drugih zemalja „pendreče” svoje građane, da parlamentima ne sme da se priđe, da u Americi policije puca bez upozorenja, pa da tako da nije jasno šta sad hoće ovi koji su zabrinuti. Da je ministar tada znao da će Vlada u kojoj sedi opet odustati od ovog zakona, možda se ne bi zaletao.

Kažu da treba još razjasniti nedoumice i da treba nastaviti široke konsultacije. Možda je pomoglo i to što su u Skupštini opozicionari pozivali na proteste i na „javnu raspravu na Gazeli”. 

Miroslav Aleksić iz Narodne stranke rekao je da bi zakon trebalo nazvati Policija d.o.o. ili preciznije Bata Gašić d.o.o, te da je „protivan međunarodnim pravima, neetičan, diskriminatorski, da ne poštuje ljudska prava i slobode, već je napisan tako da bi ugušio i to ovim sadističkim razno raznim igračkama.”

Kad je o policiji, Aleksandar Martinović* se vratio na ubistvo Ranka Panića, iz 2008. godine, a na dobacivanja da je tada ministar bio Ivica Dačić, doviknuo:

„Jeste, Dačić je bio ministar policije. Pa, jesam li ga ja postavio ili vi? Jeste li ga vi postavili? Čekajte, jeste li ga vi postavili? Pa, vi ste ga postavili. Što je to sada naša krivica? Kaže Ivica Dačić bio ministar unutrašnjih poslova. Pa, jeste, ali je bio u koaliciji sa vama. Bez vas ne bi mogao da bude ministar unutrašnjih poslova.”

Nastaviće se…

Ova sednica i dalje traje, a osim o tačkama dnevnog reda raspravljalo se o katastrofalnim rezultatima popisa, o petoj dozvoli za nacionalnu televizijsku frekvenciju, o Andreju Vučiću i Zvonku Veselinoviću, a Milenko Jovanov i Borislav Novaković iz Narodne stranke imali su svoj minut sada već očekivanog „novosadskog obračuna”.

I u tom tonu je zasedanje i nastavljeno. Umesto o amandmanima, pričalo se o akcidentu u Pirotu usled čega je ministar Martinović poslanicima opozicije između ostalog rekao da se „oni raduju kad neko pogine”, a poslanici tvrde i da ih je psovao. Za sada se zna da je vlast ponovo odbacila sve podnete amandmane i se ovom sednicom redovno zasedanje završava. A za početak naredne godine, najavljen je set pravosudnih zakona o kojima sada traje javna rasprava, mada se o tome u medijima malo govori.

Naslovna fotografija: Istinomer / Zoran Drekalović

* Izmena u tekstu urađena 27. decembra. U prvoj verziji teksta nenamernom greškom citat je pripisan Milenku Jovanovu. Izvinjavamo se čitaocima.