I Muzej Nikole Tesle “prekomandovan” u Beograd na vodi
Malo dalje, niz Savsku ulicu imate zgradu koju je podigao industrijalac Milan Vapa iz 1924, u toj zgradi biće novi muzej Nikole Tesle, izjavio je prvi potpredsednik Vlade i ministar finansija Siniša Mali, koji je sa još nekoliko članova Vlade Srbije predstavio plan po kome će na području “Beograda na vodi” biti napravljena “muzejska četvrt”. Od Savskog trga ka Resavskoj ulici i Mostarskoj petlji nalaziće se, kako je najavio, nekoliko muzeja, a onaj posvećen Nikoli Tesle biće premešten iz Krunske ulice u nekadašnju fabrika hartije, kasnije zgradu „Jugošpeda”, blizu Beogradskog sajma, kome takođe preti preseljenje.
A donedavno se činilo da je za Muzej Nikole Tesle konačno pronađena nova lokacija – na Dorćolu, u zgradi nekadašnje Termoelektrane „Snaga i svetlost”. Još u avgustu 2017. tadašnja potpredsednica Vlade i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović tvrdila je da će uskoro, do 10. septembra, „biti definisani svi uslovi za početak realizacije projekta izgradnje muzeja“, napominjući da će Vladi Srbije uputiti inicijativu da se to proglasi „projektom od nacionalnog značaja“.
'Za dve sedmice imaćemo detaljno razrađen plan daljih aktivnosti, definisane procedure i rešene imovinsko-pravne odnose, jer naš cilj je da do kraja godine izaberemo investitora i započnemo izgradnju', dodala je Mihajlović. Kompleks u okviru kog će biti izgrađen novi Muzej Nikole Tesle sa propratnim sadržajima nalazi se na teritoriji opštine Stari grad, u Marini 'Dorćol', i obuhvatiće prostor od 4,5 hektara. U okviru te parcele biće zadržana i Termoelektrana 'Snaga i svetlost' koja je izgrađena između 1930. i 1932. godine, a 2013. odlukom Vlade proglašena je spomenikom kulture.'
„Grad Beograd zahvalan je Vladi, koja je odlučila da oformi i pripremi sve što je neophodno za raspisivanje međunarodnog tendera na kome ćemo dobiti investitora“ za ovaj „nacionalni projekat značajan za našu zemlju“, kazao je Goran Vesić, u to vreme gradski menadžer.
'Konačno će muzej, koji godišnje ima oko 100.000 posetilaca, dobiti novu zgradu. Stara centrala, koja je počela s radom 6. oktobra 1893. godine, pravo je mesto za dom Nikole Tesle.'
Radovi počinju 2019.
Više od godinu dana kasnije, u septembru 2018, Goran Vesić, koji je nakon izbora postao zamenik gradonačelnika Beograda, izjavljuje da će radovi na preuređenju prostora koji je predviđen da bude Muzej Nikole Tesle početi do kraja 2019.
“Do kraja iduće (2019) godine počeće radovi na preuređenju prostora na kome je podignuta prva električna centrala na Dorćolu. (...) Prva električna centrala na Dorćolu koja je sada ruina biće veoma brzo preuređena i već do kraja sledeće godine počećemo preuređenje', rekao je Vesić. Kako je kazao novinarima u Beogradu prilikom obilaska distributivnog dispečerskog centra, muzej će se prostirati na površini od 10.000 kvadrata i biće naučno-istraživački centar i mesto gde će se studenti i profesori baviti životom i radom Nikole Tesle.”
Krajem te 2018. Vesić je ponovio da će Muzej Nikole Tesle biti premešten na Dorćol, navodeći da za tu namenu „nema boljeg mesta od prve električne centrale u Beogradu“. Kazao je da je, nakon Muzeja Jugoslavije koji godišnje poseti oko 120.000 ljudi, najposećeniji upravo Muzej Nikole Tesle sa 100.000.
“Trenutno se radi projekat rekonstrukcije stare električne centrale na Dorćolu, površine 10.000 kvadratnih metara, nakon čega će se krenuti sa rekonstrukcijom kako bi tu bio smešten Muzej Nikole Tesle. Nema boljeg mesta od stare električne centrale, prve električne centrale u Beogradu za Muzej Nikole Tesle. Kuća ministra Genčića, u kojoj se trenutno nalazi Muzej Nikole Tesle, koja je nacionalizovana, jeste lepa, ali je mala za takav muzej i tako veliko ime kao što je Nikola Tesla', rekao je Vesić.'
U septembru naredne 2019. zemljište na lokaciji Marina „Dorćol“ površine četiri hektara, prodato je po početnoj ceni od 3,8 milijardi dinara kompaniji „MD Investments“, a Vesić je napomenuo da se prema planu detaljne regulacije lokacija nalazi u zoni predviđenoj za komercijalne delatnosti i stanovanje, a da je, osim ovih objekata, obavezna i izgradnja uređenih zelenih površina sa drvoredom koje moraju biti u javnom korišćenju.
'On je dodao će na tehničku dokumentaciju za sve objekte i sadržaje koji se budu gradili saglasnost davati Komisija za planove Skupštine Grada Beograda, kao i da će budući investitor morati da se pridržava uslova nadležnih institucija u pogledu zaštite okoline spomenika kulture Termoelektrana 'Snaga i svetlost', kako se ne bi ugrozile njene vrednosti.'
Ubrzo je u medjima počela da se pojavljuje informacija da bi Muzej Nikole Tesle mogao da bude premešten u zgradu nekadašnje Glavne železničke stanice, a Vesić je izjavio da takva odluka mora biti doneta na republičkom nivou.
'Sada je sve na Republici pošto je grad na nju preneo osnivačka prava za Muzej Nikole Tesle, jer jedan takav muzej svakako treba da bude od nacionalnog značaja', ukazuje zamenik gradonačelnika Goran Vesić.'
Prošla je još jedna godina, a u septembru 2020. Goran Vesić ističe da će Grad predložiti Vladi Srbije da Muzej Nikole Tesle bude u dorćolskoj staroj centrali i da će, ukoliko se taj predlog prihvati, biti raspisan međunarodni konkurs za uređenje zgrade. Vesić je dodao da će, prema njegovoj „slobodnoj proceni“, rekonstrukcija zgrade koštati između 20 i 25 miliona evra. „Od Muzeja Nikole Tesle možemo da napravimo ne samo naš, već svetski brend. U kvartu se nalazi još nekoliko starih fabrika, koje se vrednuju kao bogato industrijsko nasleđe Beograda“, izjavio je Vesić.
'Nekadašnji simbol industrijalizacije Beograda danas je ruina. Ipak, zgrada sa kranom dominira na prostoru Marine 'Dorćol'. Pre nekoliko meseci gradske vlasti su inicirale njeno raščišćavanje. Bila je prepuna krša i loma koji se tamo gomilao decenijama. Bila je zapuštena toliko da je odvezeno 500 kamiona šuta. 'Fantastično mesto dostojno zaostavštine Nikole Tesle. Ne postoji ništa važnije što možemo da predstavimo svetu. Sadašnji Muzej Nikole Tesle u Krunskoj ulici ima oko 115.000 posetilaca godišnje, verujem da će ih biti više od milion ako se useli ovde. Rekonstrukcija ovog prostora je nacionalni projekat, značajan za Srbiju', govori nam Goran Vesić, zamenik gradonačelnika, koji, čini se, kao i mi, u ruiniranim zidinama obraslim mahovinom već vidi izume nenadmašnog genija potpomognute novim tehnologijama.'
Na samom kraju 2020. Vlada Srbije donosi odluku – Muzej Nikole Tesle biće preseljen u zgradu Termoelektrane „Snaga i svetlost“. Kako je saopšteno, Vlada je Teslinom muzeju dodelila prava korišćenja bez naknade na objektu koji je svojina države i koji je 2013. proglašen spomenikom kulture.
'Zgrada Termoelektrane 'Snaga i svetlost' u potpunosti odgovara potrebama Muzeja Nikole Tesle. Ova izuzetno značajna ustanova kulture, koja čuva najveću zbirku dokumenata o životu i radu Nikole Tesle, na ovaj način dobiće adekvatan prostor kako bi nastavila sa promovisanjem lika i dela jednog od najvećih umova 20. veka', piše na sajtu Ministarstva kulture.'
Termoelektrana „logičan izbor“
Prolazi još jedna godina, a u novembru 2021, na onlajn konferenciji „Istinski muzej genija“, pomoćnica ministra za kulturno nasleđe i digitalizaciju u Ministarstvu kulture i informisanja Danijela Vanušić ističe da, budući da je Termoelektrana svojevremeno snabdevala električnom energijom ceo Beograd, ona „bila logičan izbor“ za novi Muzej Nikole Tesle.
'Vanušić je izjavila da će preseljenjem Muzeja u zgradu stare Termoelektrane biti obuhvaćeno više aspekata zaštite kulturnog nasleđa zbog dragocenih istorijskih i arhitektonskih vrednosti koje objekat poseduje. 'Projektu rekonstrukcije će se pristupiti kao sveobuhvatnom planu revitalizacije industrijskih vrednosti objekta, kreiranju savremene muzejske postavke i njihovom simboličnom prožimanju sa likom i delom genija i začetnika nove ere neizmenične struje, Nikolom Teslom. Ministarstvo je preko Razvojne banke Saveta Evrope obezbedilo sredstva bespovratne pomoći radi pripreme i izrade neophodne tehničke dokumentacije rekonstrukcije, dok će dodatna budžetska sredstva namenjena organizovanju javnog konkursa za arhitektonsko idejno rešenje biti obezbeđena kroz redovan program rada Muzeja', precizirala je ona i dodala da će naredna, 2022. godina, biti u znaku pripreme i nalaženja najboljeg idejnog rešenja za budući Muzej Nikole Tesle. 'Nadam se da će saveti, ideje i zaključci sa ove konferencije značajno doprineti našim budućim naporima da u Beogradu uskoro imamo Muzej Nikole Tesle - Istinski muzej genija', zaključila je Vanušić.'
Prolaze još dve i po godine, a pred kraj svog mandata ministarka kulture Maja Gojković saopštava neočekivanu vest – Muzej Nikole Tesle seli se u „Beograd na vodi“.
'Najvažniji projekat koji je Ministarstvo kulture predložilo da uđe u ‘Srbija 2027’ jeste Muzej Nikole Tesle jer zaslužuje bolji prostor u kome će moći da se izloži čitava postavka onog što muzej poseduje, a sada je veliki deo materijala u podrumu. Vlada je donela odluku da novi prostor muzeja bude na jednom od poteza Beograda na vodi, ka Sajmu, i radi se projektni zadatak', izjavila je Gojković za NIN.'
A 18. maja, na Međunarodni dan muzeja, prvi potpredsednik Vlade Siniša Mali i ministar kulture Nikola Selaković predstavili su plan o otvaranju četiri muzeja na prostoru „Beograda na vodi“ – Istorijskog muzeja Srbije, Dečijeg muzeja, Muzeja grada Beograda i Muzeja Nikole Tesle.
„Danas, na Međunarodni dan muzeja, okupili smo se ovde da pokažemo građanima koliko ulažemo u kulturu. Samo u narednih nekoliko godina videćemo šest novoizgrađenih ili rekonstruisanih muzeja u glavnom gradu. Ova zgrada stare železničke stanice iz 1884. godine biće Istorijski muzej Srbije. Već smo dobili građevinsku dozvolu, u narednih nekoliko meseci ćemo izabrati izvođača radova. Takođe, zgrada stare Pošte dobiće onaj izgled koji je imala pre rata, pre nego što je bila srušena u bombardovanju, to je remek-delo i u toj zgradi će biti novi Dečiji muzej i dve nove pozorišne scene. Malo dalje, niz Savsku ulicu imate zgradu koju je podigao industrijalac Milan Vapa iz 1924. godine. U toj zgradi biće novi muzej Nikole Tesle, na pravi način ćemo prikazati tog velikana naše istorije', istakao je Mali.'
Industrijalac Milan Vapa je fabriku hartije podigao između 1921. i 1924. godine.
'Projekat fabričke zgrade i postrojenja uradio je arhitekta Karl Haniš, dok je nadzor nad zidanjem vodio inženjer Vladimir Bilinski. U prostranoj fabričkoj zgradi nalazila su se odeljenja namenjena proizvodnji i skladištenju hartije, potom biro vlasnika, kuhinja i trpezarija, radnička ambulanta i sobe za odmor. Iako se radi o objektu industrijske namene sa zahtevnim konstruktivnim rešenjima kojima su savladani veliki rasponi pojedinih proizvodnih pogona, pažiljivo izabranim arhitektonskim elementima i korišćenjem konstruktivnog sklopa vidljivog kako u enterijeru tako i u eksterijeru, ostvareno je reprezentativno zdanje. Arhitektonski elementi iskorišćeni u oblikovanju fasada jasno ukazuju na stil akademizma, prilagođen nameni zgrade, a najreprezentativnije je rešena glavna fasada, okrenuta ka Bulevaru vojvode Mišića. Fabrika hartije Milana Vape u vreme kada je podignuta spadala je u red velikih i modernih fabrika za koju su strani stručnjaci govorili da se može uporediti sa sličnim fabrikama hartije u razvijenim evropskim zemljama. Kao prva fabrika namenski građena za industrijsku proizvodnju papira, pune tri decenije bila je i jedina fabrika te vrste u Srbiji. Danas je jedna od najočuvanijih i najznačajnijih objekata industrijske arhitekture u Beogradu i Srbiji. Svojom urbanističkom pozicijom predstavlja materijalno svedočanstvo postojanja izuzetno značajne industrijske zone uz Topčiderski drum i desnu obalu Save, dok reprezentativnom arhitekturom ukazuje na značaj koji je pridavan oblikovanju objekata utilitarne namene.'
Naslovna fotografija: Instagram predsednika Srbije
