I nezavisne institucije trpe zbog odlaganja sednica Skupštine

Naime, prošlo je više od mesec dana od kako su potvrđeni mandati poslanika novog saziva Skupštine, a nastavak sednice na kojoj bi trebalo da bude izabrano skupštinsko rukovodstvo još nije zakazan.

U prethodna dva saziva predsednici Skupštine izabrani su za manje od nedelju dana od dana potvrđivanja mandata narodnih poslanika, podsetio je Otvoreni parlament i upozorio da se bezrazložnim odugovlačenjem nastavlja trend urušavanja funkcionisanja parlamenta kao najvišeg zakonodavnog tela.

Tri meseca bez poverenice za ravnopravnost

Funkcionisanje Skupštine Srbije od presudne je važnosti za rad nezavisnih institucija, jer se u Skupštini bira i Zaštitnik građana, i Poverenik za informacije od javnog značaja, i članovi Regulatornog tela za elektronske medije, državni revizor, Fiskalni savet, ali i sudije, tužioci, predsednici sudova…

U ovom trenutku mandat je istekao poverenici za zaštitu ravnopravnosti Brankici Janković, koja je izabrana 27. maja 2015, na mandat od pet godina.

U članu 30 Zakona o zabrani diskriminacije piše da “Narodna skupština u roku od tri meseca od prestanka mandata Poverenika bira novog Poverenika”, a taj rok istekao je 27. avgusta.

Zašto proces izbora poverenika za zaštitu ravnopravnosti nije počeo pre isteka mandata doskorašnje poverenice Brankice Janković? Ona tumači da je u pitanju “tehnička greška koja će biti ispravljena”.

„Ovako imamo pravni vakuum, pa već tri meseca niko ne obavlja funkciju poverenika, jer u zakonu piše da mu funkcija prestaje danom isteka mandata“, kaže Janković za Istinomer.

Ona smatra da nije bilo razloga za odugovlačenje pri izboru skupštinskog rukovodstva, ali i veruje „da ima dobre volje da se Skupština što pre sastane, posveti vladavini prava i razvijanju nezavisnih institucija“.

Očekuje da će odmah po formiranju skupštinskih odbora, poslaničke grupe predložiti svoje kandidate za funkciju poverenika. Janković naglašava da kancelarija poverenika i dalje obavlja svoj posao čekajući novo rukovodstvo i ističe da se i pored ovog odlaganja ta institucija neće graditi iznova.

*Vučićeva ustavna nadležnost da odlučuje o sastavu Vlade Srbije

Nema ni Veća Agencije za borbu protiv korupcije

Zakon o sprečavanju korupcije usvojen je pre godinu i po, a njegova primena počela je tek pre nekoliko dana, 1. septembra. Do tog roka Skupština je trebalo da izabere članove Veća Agencije za borbu protiv korupcije, koje je zamenilo dosadašnji Odbor ove nezavisne institucije. Pre toga, Ministarstvo pravde bilo je dužno da raspiše javni konkurs za izbor članova Veća i Skupštini dostavi predlog kandidata. Kao razloge za kašnjenje iz Ministarstva pravde navode – nedostatak podzakonskih akata i virus korona.

Oni su, ističu, uputili „Službenom glasniku“ na objavljivanje podzakonska akta koja su neophodna za sprovođenje javnog konkursa i očekuju da će konkurs za izbor članova Veća Agencije biti uskoro raspisan.

„Ministarstvo pravde ukazuje da je do odlaganja sprovođenja konkursa za izbor članova Veća došlo i zbog aktuelne pandemije korona virusa, koja je usporila rad državnih organa. Pored toga, treba imati u vidu i da su u prvoj polovini godine sprovedeni parlamentarni izbori i da je novi saziv Skupštine Srbije formiran 3. avgusta, čiji poslanici treba da izaberu članove Veća“, navelo je Ministarstvo pravde u odgovoru Istinomeru.

Činjenica je da je, i pored objektivnih teškoća i smanjenog kapaciteta rada zbog pandemije, podzakonska akta trebalo doneti daleko pre izbora ili bar kada je bilo jasno da će oni biti odloženi za jun, ako je uopšte bilo planirano raspisivanje konkursa, kako bi se obavile potrebne provere i na vreme izabrali najbolji kandidati.

Aktuelni direktor Agencije za borbu protiv korupcije jeste u mandatu i rad Agencije nije blokiran (jedino ne može da odlučuje po žalbama), ali bez izabranog Veća ne zna se ko kontroliše rad direktora.

REM opet u krnjem sastavu

Članici Saveta regulatornog tela za elektronske medije (REM) Oliveri Zekić mandat je istekao u julu, pa REM ponovo radi u krnjem sastavu, ali ipak ima dovoljno članova neophodnih za donošenje odluka. Zekić je za članicu Saveta REM-a izabrana 24. jula 2015. godine na predlog Odbora za kulturu i informisanje Narodne skupštine, a taj odbor trebalo je da je za nastavak mandata predloži šest meseci ranije, dakle još u januaru, ili da, pak, predloži novog kandidata. Odbor za kulturu i informisanje to nije učinio, kršeći sopstvene propise, već je tu odluku prepustio narednom sazivu Skupštine.

Ako parlament nastavi da se prema svojim obavezama odnosi na ovakav način, postoji opravdana bojazan da u novembru istekne mandat i članu Saveta guvernera Narodne banke Srbije Miladinu Kovačeviću, izabranom 2015. godine.

A do početka naredne godine Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija trebalo bi da raspiše konkurs za članove upravnog odbora Regulatorne agencije za elektronske komunikacije i poštanske usluge (RATEL), dok je direktor izabran na konkursu prošlog meseca.

A osim o radu nezavisnih tela, novi saziv Skupštine čekaju i brojne druge nerazjašnjene teme. “Tačan broj zaraženih korona virusom, mere države u borbi protiv kovida, poslednji protesti građana ispred Skupštine Srbije kao i postupanje policije prema demonstrantima, samo su neka od pitanja kojima bi narodni poslanici mogli hitno da se bave”, kažerekla nam je Tara Tepavac iz Otvorenog parlamenta. Ona je pojasnila da postoji niz mehanizama poput javih slušanja ili anketnih odbora kojima bi Skupština mogla da utiče na svakodnevni život i pre svega informisanost gradjana, naročito u vanrednoj situaciji koja je još na snazi.

*Izbori nikad demokratskiji, mediji bili naklonjeni opoziciji

*Formiranje Vlade Srbije najkasnije do 25. avgusta

“Bezrazložno duga pauza u radu ne samo što koči rad nezavisnih institucija, već pokazuje i koliko Skupština pridaje značaja njihovom radu”, rekla je Tara Tepavac.

Ona je ocenila da lakoća sa kojom poslanici prihvataju ovo odugovlačenje pokazuje i kakav značaj Skupština daje svojoj zakonodavnoj i kontrolnoj ulozi, jer na usvajanje čekaju brojna važna akta, izveštaji institucija, ali i kadrovska rešenja.

Tekst je nastao u saradnji sa inicijativom „Otvoreni Parlament“.

Naslovna fotografija: Istinomer/Zoran Drekalović