I Vuk sit i ovce na broju

Kroz istoriju nam s vucima (vukovima, kako god) baš i nije išlo. Sinonim za izdaju i neverstvo bio je jedan od vlasnika tog imena, mnogo posle njega pojavio se njegov imenjak koji je Obrenoviće učio kosu tanku i uspravnu debelu. Taj je potonji umro iste godine kada je rođen Branislav Nušić. Novija istorija beleži dvojicu, od kojih je jedan pisac, a drugi fizičar, a u slobodno vreme obojica su političari. Imaju još nešto zajedničko – ministrovanje spoljnim poslovima, funkciju na kojoj je mlađi nasledio starijeg Vuka. Po godinama, tako bi i valjalo da bude; po pameti i logici bio je to jedan od pogubnijih eksperimenata Borisa Tadića. Bivšem ministru, koji se preziva kao ja, dao je nameštenje kojem ovaj nije dorastao, da bi ga, koliko ovih dana, kritikovao na pasja usta. Može i vučja.

Povratnik sa obala Hadsona, bivši ministar s mojim prezimenom i bivši predsedavajući Generalnom skupštinom Ujedinjenih nacija, sedi ovih dana u republičkoj skupštinskoj skamiji i učestvuje na zasedanjima, što mu i jeste radno mesto, s obzirom na poslaničku dužnost koju ima. Uz to, ima i titulu nezavisnog. Kao takav, nezavisan, dao je kvorum vladajućoj većini za izglasavanje budžeta. Ima čovek pravo da bude nezavisan, posebno kada je nezavisan od samostalnosti ili opozicije. Jer, nigde ne piše da nezavisnost podrazumeva i kontradelovanje spram vlasti. On to vidi tako što smatra „da je pristojno da poslanik ubaci karticu kad sedi u sali i učestvuje u radu Parlamenta“. Tako je, i mi smatramo da je poslanik – čije sedenje u klupi plaćamo – dužan da zagreje tu klupu i učestvuje u radu. U suprotnom, to bi mu bilo kao da je otišao da gleda “Labudovo jezero”, a nije poneo bikini.

Nego, ne sećam se da je bilo nepristojno pecati na Ist riveru, dok je njegovo mesto u poslaničkoj klupi zvrjalo prazno?! Tad je, koliko se sećam, bilo principijelno biti u Njujorku, mlatiti čekićem i držati svoje mesto u Parlamentu godinu dana u leru. To je već ona druga priča o nemogućnosti kloniranja. Pošto nezavisni narodni poslanik smatra „da tehnička opstrukcija rada parlamenta nije način da se pokaže neslaganje s nekom politikom“, mi smatramo da je davanje kvoruma koalicionoj vlasti slaganje s njenom politikom. Ako može drugačije, neka se dokaže.

Nema drugačije. Pošto je u dva navrata određena pauza, zbog nedostatka kvoruma (valjda su i ostali poslanici išli na pecanje), i posle jurnjave po hodnicima ne bi li ovi s vlasti upecali nekog svog, ovaj nezavisni je ostavio pecaljku i udice, i zabacio poslaničku legitimiaciju u kompjuterski sistem kako bi velike ribe bile zadovoljne. Izglasano je to što je izglasano, a odnosi se na set finansijskih zakona i predlog budžeta za narednu godinu i konstatovano je da su u skupštinskom zdanju bili svi koji su se smatrali potrebnim – i Vuk sit i ovce na broju. Posle su otišli da sve to zaliju onom rakijom – vlasništvo počasnog građanina Čačka – koja je pobedila na nekom sajmu pića, „Tominom ljutom“.

Da li nam se istorija s Brankovićem ponavlja? Ni slučajno. Najpre zbog toga što je istorija nesigurna u tumačenju njegove uloge na Kosovu, a i zbog toga što davanje kvoruma vladajućoj koaliciji nije nikakva izdaja. Podrazumeva se da nezavisni poslanik nije nezavisan, on je kolaboracionist, tj. saučesnik u vlasti, što ga dalje abolira od svake izdaje bilo koga i bilo čega. Osim od toga da, našim parama plaćen, sam odlučuje na koju će stranu da ih uloži i na koju kartu da odigra. Ovaj put, bila je to poslanička karta u boji SNS-SPS-ostatak vlasti, ona koja na ruletu uvek promaši broj. A u dezenu je čojanog stola ruleta. Crveno-crna.