Ima li demokratija šansu?

Ova istraživanja nam pokazuju kakva su politička pluća Srbije, kroz koje to političke naočare naši građani gledaju na politiku i političare, koliko znaju i koliko ih zanima način na koji funkcionišu institucije naše države i društva, šta o njima misle i što je najvažnije – u kakvom su stanju politički mišići nacije – da li su naši građani spremni i u kojoj meri da u potrazi za pravdom zakucaju na vrata institucija i zatraže ono što je njihovo.

Impozantna se zbirka istih pitanja, a različitih odgovora nakupila u ovim Crtinim istraživanjima – zbirka statistički i životno relevantnih podataka, koji, svi zajedno, de facto svedoče kako o demokratskom potencijalu Srbije, tako i o pređenom putu u razvoju demokratije u našoj zemlji. I mada se ove godine pokazuje blagi trend oporavka građanske zainteresovanosti za politiku, on svakako ne može biti povod za optimizam.

Naime, podaci koje CRTA uporno prikuplja i poredi – suštinski – brinu, budući da iz godine u godinu pokazuju manjak znanja i zainteresovanosti za politiku, kao deficit demokratskog potencijala kod srpskih građana i građanki, jednu alarmantnu spremnost da se politika prihvati kao zli fatum, u kome postojimo samo kao birači u trenutku glasanja – jedino smo tada politički važni. A onda kad taj trenutak prođe, izborna obećanja se mahom brzo pogaze i mi nastavljamo da živimo svoje živote MIMO politike, predajući svoje sudbine ljudima u čije dobre namere ne verujemo preterano, ili ne verujemo uopšte.

Zadatak CRTE već godinama je isti. Ono čemu CRTA teži, negujući izraziti društveni aktivizam – su informisani građani i građanke, koji razumeju suštinu političkih zbivanja i spremni su, u svakom trenutku u kome su njihova politička volja ili politička prava ugroženi – da se aktivno umešaju u političke procese i vrate klatno političke pravde na svoju stranu.

Mi smo, kao društvo, tek prevazišli tu fazu u kojoj je demokratija bila samo dragocena klica koja traži dugotrajnu negu, pre nego što se u njenim plodovima može uživati. Zajedničkim smo građanskim i političkim angažmanom odnegovali tu biljku, možda kvrgavu i nakrivo nasađenu, nedovoljno poraslu, ali, svejedno: sada moramo da pazimo da joj se ne uskraćuju prostor, voda i svetlost, da joj se u divljoj seči ne podsecaju grane ili udara na korene, zarad bilo čije političke volje, nauma ili interesa.

Nama je, ovde i sada, u ovoliko osiromašenoj Srbiji, razvoj tog krhkog demokratskog pelcera važniji danas, više nego ikada.

Jer, uprkos činjenici da je sve više onih koji veruju da se do ekonomskog napretka Srbije može stići samo čvrstom rukom i nametanjem volje iz jednog centra – ne smemo zaboraviti da su autoritarni koncepti, suštinski kratkog daha i kontraproduktivni – njihov je razvojni potencijal mali i vremenski ograničen. Demokratija i ekonomija se međusobno hrane i podstiču – jedna bez druge – ne idu. Sledeći ekonomski iskorak Srbije, nemoguć je bez paralelnog demokratskog zamajca.

I zato je važno da baš danas Srbija nađe snage da redefiniše svoj demokratski potencijal, koji je na razne načine ugrožen.

Kriza u kojoj živimo je velika i zahteva da što veći broj nas, građana, aktivno učestvuje u političkom životu zemlje. I kada nas iz takvog, jedinog realno mogućeg – demokratskog razrešenja srpske drame – političari aktivno teraju, kada koriste tabloidne medije da krivotvore istinu o nama, kad pokušavaju da nas zastraše i aktivno izbace iz javnog života na velika vrata, mi nemamo druge nego da se iznova i iznova vraćamo, ako treba i kroz prozor, jer smo duboko ubeđeni da smo u pravu.

Ipak je demokratija, na kraju puta, jedini pravi i mogući izlaz za Srbiju.