Imamo zakon, a ne znamo šta su profesije od „posebnog interesa“
Uprkos činjenici što je u Skupštini Srbije usvojen Zakon o profesijama od posebnog interesa za Srbiju, nije poznato o kojim profesijama je reč, zašto su te profesije od “posebnog interesa” i na koji način će se određivati taj interes.
U javnosti su pominjane profesionalne oblasti koje bi mogle biti podvedene pod odredbe Zakona, poput obrazovanja, prava, medicine i bezbednosti, ali te oblasti tekst Zakona ne prepoznaje. Zakon o profesijama od posebnog interesa omogućava Vladi Srbije i ministarstvima da sastavljaju listu profesija i utvrđuju nove profesije od posebnog interesa za koje kriterijumi i uslovi, kao ni postupak utvrđivanja nisu precizni.
Dodatno, definicija profesije od posebnog interesa data je uopšteno, pa nije jasno na šta je predlagač mislio kada je propisao da je obavljanje ove profesije neposredno ili posredno uslovljeno posedovanjem određenih profesionalnih kvalifikacija. Jer, profesionalna kvalifikacija je uslov za obavljanje pojedinih profesija i kao takva mora biti propisana posebnim zakonom.
Ukoliko je, primera radi, Zakonom o javnom beležništvu, kao posebnim zakonom koji uređuje obavljanje javnobeležničke delatnosti, propisano da javni beležnik može biti lice koje ima diplomu pravnog fakulteta (formalnu kvalifikaciju) i položen pravosudni i javnobeležnički ispit (profesionalne kvalifikacije stečene na osnovu obavljenog propisanog staža i položenih ispita), onda obavljanje javnobeležničkog poziva može biti samo neposredno uslovljeno ovim kvalifikacijama.
Ovim zakonom praktično je data mogućnost ministarstvima da propisuju koje su minimalne kompetencije potrebne za obavljanje svake od profesija od posebnog interesa.
Kompetencije su definisane kao skup znanja veština, sposobnosti i stavova koji omogućuje pojedincu efikasno obavljanje aktivnosti u datoj profesiji, a da li lice koje želi da obavlja određenu profesiju od posebnog interesa zadovoljava uslove koji se tiču minimalnih potrebnih kompetencija, odlučivaće „nadležno telo“, odnosno „nadležna organizacija“. Pri tome, nije predviđen način izbora, niti mandat članova nadležnog tela, kao ni postupak u kome odlučuje, već su ministarstvima data široka diskreciona ovlašćenja da odlučuju o ovim pitanjima.
Razlike između stečenih kompetencija iz formalne kvalifikacije i minimuma potrebnih kompetencija mogu nastati kao posledica toga što različiti univerziteti koji imaju akreditovane studijske programe samostalno utvrđuju sadržaj tih programa, pa tako, primera radi, akademsko zvanje diplomiranog pravnika može steći i lice koje nije položilo međunarodno privatno pravo, ili čak ni obligaciono pravo.
Bez obzira na to da li je kandidat stekao diplomu na fakultetu čiji je studijski program usklađen sa minimumom zajedničkih kompetencija propisanih od strane nadležnog ministarstva, ili se radi o kandidatu sa čijim fakultetom to nije slučaj, on će morati da dobije rešenje ministarstva da je ispunio uslove za obavljanje profesije koja se bude našla na listi Vlade.
Imajući u vidu činjenicu da je ministarstvima ostavljen rok od tri mesecac da rešavaju po zahtevima, jasno je da će građani biti prinuđeni da čekaju potvrdu o ispunjavanju uslova, što do sada nije bio slučaj. Dodatno, predlagač zakona je i sam napomenuo da će se usvajanjem ovog zakona stvoriti troškovi za građane koji žele da se bave profesijama od posebnog interesa, u vidu naknada (takse za zahtev za utvrđivanje ispunjenosti uslova) od kojih će se finansirati rad tela nadležnog za proveru ispunjenosti uslova.
Ukoliko se utvrdi da kandidat nije stekao minimum potrebnih kompetencija, nadležno telo može predložiti nadležnom ministarstvu da donese rešenje kojim se kandidat upućuje na polaganje dodatnih ispita, odnosno stručno osposobljavanje i usavršavanje potrebno za sticanje nedostajućih kompetencija za obavljanje profesije od posebnog interesa, nakon čega će moći da pristupi postupku za sticanje profesionalne kvalifikacije. Međutim, ukoliko se utvrdi da postoje bitne i nenadoknadive razlike u stečenim kvalifikacijama, koje se ne mogu nadoknaditi polaganjem ispita ili obavljenjem prakse, zahtev će se odbiti. Zakon, pri tome, ne reguliše koja ustanova je nadležna da organizuje ispite koji kandidatu nedostaju za sticanje potrebnih kompetencija.
Iako je nesporno da je postojanje minimalnih zajedničkih kompetencija značajno za obezbeđivanje kvaliteta obavljanja profesija od posebnog interesa, ovaj Zakon ne obezbeđuje predvidiva i precizno definisana pravila koja bi u svakom konkretnom slučaju onemogućila arbitrarno odlučivanje nadležnih organa.
Naslovna fotografija: FoNet/Nenad Ðorđević
