Informisanje u doba virusa korona – kome građani veruju?

Prema poslednjem istraživanju IPSOS-a građani u Srbiji najviše veruju stručnjacima - oko 70 procenata njih. U odnosu na sve medije, najviše poverenja dobijaju televizije. Rojtersov institut objavio je istraživanje sprovedeno u šest zemalja i prema njihovim podacima, najpouzdanji izvori informacija o virusu korona su takođe stručnjaci i nacionalne i svetske zdravstvene organizacije.

 

Iz IPSOS-a su nedavno objavljeni podaci o istraživanjima javnog mnjenja koja, kako su rekli, od početka epidemije rade frekventnije. Do sada su uradili tri talasa – prvo neposredno pre proglašenja vanrednog stanja. Predrag Kurčubić iz IPSOS-a rekao je, u gostovanju na RTS-u, da tada građani nisu bili previše zabrinuti. Međutim, deset dana kasnije uočili su “ogromne skokove”. 

Povezan sadržaj
Milijana Rogač 14. 12. 2019.

“Danas je oko 80 posto ljudi zabrinuto za svoje zdravlje i zdravlje svojih bližnjih. Oko 25 posto smatra da je virus vrlo ugrožavajući za njih i njihovu porodicu. U ovom renutku dominira zabrinutost za zdravlje, sve drugo je u drugom planu”, kazao je Kurčubić.

Prema njegovim rečima, između građana Srbije i, na primer, stanovnika Velike Britanije ili Italije, nema velike razlike u ponašanju i percepciji, iako podaci nisu sasvim uporedivi. Kada je reč o poverenju građana, na prvom mestu su lekari, odnosno stručni kadar, sa preko 70 posto. Za njima idu ministarstvo zdravlja, Vlada i predsednik Srbije.

 

Povezan sadržaj

Broj ljudi koji gleda televiziju je porastao, kao i vreme koje provode uz ovaj medij. Mlađi ljudi koji tradicionalno nisu uz TV, u ovom trenutku kada je situacija vanredna, više vremena su fokusirani na TV program. Korišćenje interneta takođe raste. Poverenje u informacije koje dolaze sa televizije je daleko najveće od svih medija. U kriznim situacijama televizija je najvažnija i preko 50 posto ljudi kaže da veruje u informacije koje dolaze sa televizija. Na drugom mestu je radio. (…) RTS stoji jako dobro. Visoko je poverenje u RTS, u trenutku krize je to poverenje dodatno osnaženo”, rekao je Kurčubić.

Na dnevnom nivou u Srbiji je prosečno vreme gledanja TV programa poraslo za dva sata u odnosu na raniji period. Internet auditorijum se uvećao oko 30 odsto, navodi se, tokom kritičnog meseca marta, a poraslo je i prosečno vreme koje ljudi provode uz njega.

 

Britansko društvo psihologa kao jednu od mera u borbi sa virusom korona, uz isticanje važnosti brige i opreza, ali pritom - ne i kreiranja straha, navodi koliko je značajno poverenje u javne politike, strategije i informacije od javnog značaja.

 

A kome veruju Amerikanci, Nemci, Britanci…?

 

Rojtersov institut je sproveo istraživanje u šest zemalja krajem marta i poečetkom aprila, kako bi proučio na koji način se ljudi informišu o virusu korona, kome veruju i koliko toga znaju o pandemiji. Njihov izveštaj se odnosi na Argentinu, Nemačku, Južnu Koreju, Španiju, Veliku Britaniju i SAD.

*Podatke o donaciji i nabavci iz Kine dobićete u ponedeljak

Ovih šest zemalja, kako navode, imaju zajedno više od 600 miliona stanovnika, a pritom su njihovi medijski i politički sistemi vrlo različiti. Pritom, epidemija je u različitim fazama u svakoj zemlji ponaosob, a njihove vlasti su preduzele niz različitih mera.

U svih šest zemalja televizija i internet su najpopularniji načini informisanja. S obzirom na preporučenu izolaciju i karantin, očekivano je da su brojke koje se odnose na štampu u padu. Mlađi ljudi su više okrenuti portalima, dok su starije generacije usmerene na televizije.

Mediji kao glavni izvori informisanja su ocenjeni kao relativno pouzdani u većini zemalja. Stručnjaci i lekari zauzimaju visoko mesto kada je reč o poverenju javnosti. Skepticizam i nepoverenje građana dobili su – pojedini političari.

Iako većina tvrdi da su im mediji pomogli da se informišu i da razumeju ovu krizu, jedan od troje ispitanika rekao je da je u vestima preuveličana pandemija.

Kako se ističe u ovom izveštaju, u toku ovakve zdravstvene krize, prostup tačnim, relevantnim i pouzdanim informacijama je, doslovno, pitanje života i smrti.

 

Naslovna fotografija: Printskrin/Reuters Institute for the Study of Journalism