Institucije ćute na nasilje nad ženama
U prethodnih deset godina u Srbiji je u porodičnom nasilju ubijeno čak 314 žena, a samo u toku prošle godine život je izgubilo njih 36, podaci su Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost.
Nasilje nad ženama je sistemski problem pred kojim institucije sistema žmure, saglasni su zaštitnik građana i predstavnici civilnog sektora, koji se bave ovom temom.
U 12 od 14 slučajeva nasilja nad ženama sa smrtnim ishodom bilo je neadekvatne ili neblagovremene reakcije nadležnih organa, odnosno utvrđeni su propusti i nedostaci u njihovom radu, pokazao je izveštaj Zaštitnika građana. To znači da u tim slučajevima zaposleni, ali i same institucije, nisu posao obavile onako kako zakon ili profesionalna etika nalažu.
Zaštitnik građana Saša Janković / Foto: FoNet
Jedan od tih slučajeva je i višestruko ubistvo u Žitištu krajem juna 2016. Tada je Siniša Zlatić iz automatskog oružja usmrtio bivšu suprugu Dijanu i još četvoro ljudi, dok je više od 20 osoba ranio.
I dok ombudsman tvrdi da je Centar za socijalni rad imao informacije o nasilju u porodici u ovom slučaju, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin tvrdi da zaštitnik građana Saša Janković nije dobro čitao službene beleške koje su mu dostavljene.
Tanjug, 28.7.2016. godine
„Sa zahvalnošću primamo sve kritike. Naravno, vidimo da ombudsman nije pročitao precizno sve zapisnike, niti sve ono što mu je dostavljeno. Mi ćemo se obratiti javnosti sa preciznim zapsinicima kada je Žitište u pitanju. A Janković će, ako slučajno nije imao prilke da ih vidi, moći da ih vidi kad i javnost, što se mene tiče, odmah.“
Međutim, ni više od deset dana nakon ove izjave Ministartsvo nije ponudilo konkretne dokaze da je rad nadležnog centra bio u skladu sa zakonom. Još uvek se čeka i na objavljivanje integralnih zapisnika o slučaju Žitište. Istinomer je resornom ministarstvu uputio zahtev za dostavljanje tih zapisnika, ali odgovor nismo dobili.
Prema izveštaju Zaštitnika građana, Centar za socijalni rad Žitište imao je informacije o tome da Dijana Zlatić trpi nasilno ponašanje svog supruga. To potvrđuje i tužba za razvod braka iz februara ove godine, u kojoj jasno piše da je „tuženi vršio razne oblike porodičnog nasilja“.
Takođe, Centru se za pomoć obratio i brat ubijene, objašnjavajući da njegovu sestru zlostavlja muž.
„Stručna radnica je upozorila brata da je svaka pretnja nasilje, pa je zato važno da neko podnese prijavu policiji ili Centru, kao i da to može da učini on, njegova sestra ili oboje. Brat ubijene je bio izričit, da bez prethodnog dogovora sa sestrom, ne želi da podnese prijavu“, stoji u izveštaju ombudsmana.
Upravo to što prijava za nasilje u porodici nikada nije zvanično podneta organu predstavlja glavni argument ministra Vulina. Na taj način on pokušava da skine odgovornost sa samog Ministartsva, ali i opravda rad službenika u Centru za socijalni rad. Istu priču mogli smo da čujemo i u CSR Žitište, koji je u svom saopštenju, nakon izveštaja ombudsmana, tvrdio da propusta nije bilo i da zaposleni nisu imali informacije o nasilju u porodici Zlatić.
Međutim, nije jasno zbog čega Vulin insistira na tome kada bi, kao ministar za socijalna pitanja, morao da poznaje zakone iz ove oblasti i zna da centar može, i treba, po službenoj dužnosti da pokrene postupak protiv nasilnika.
Takva odredba postoji u Porodičnom zakonu, u članu 284, Zakonu o socijalnoj zaštiti, u članu 120, Opštem protokolu o postupanju i saradnji ustanova, organa i organizacija u situacijama nasilja nad ženama u porodici i u partnerskim odnosima, Posebnom protokolu o postupanju centra za socijalni rad-organa starateljstva u slučajevima nasilja u porodici i ženama u partnerskim odnosima.
To, praktično, znači da je ministar svojom izjavom dokazao, ne samo da je propusta u radu Centra bilo, nego i da ne poznaje osnovne odredbe zakona iz oblasti socijalne zaštite.
Tanja Ignjatović iz Autonomnog ženskog centra, organizacije koja se godinama bavi prevencijom i zaštitom žena od nasilja, za Istinomer potvrđuje, ne samo da je Centar za socijalni rad bio u obavezi da ispita navode, već i da otkrije nasilje, čak i ukoliko ono nije očigledno.
„To stoji u Opštem protokolu o postupanju i saradnji ustanova, organa i organizacija u situacijama nasilja nad ženama u porodici i u partnerskim odnosima (tačka 5 i tačka 9.1), da razmotri eventualni uticaj na dete (tačka 6), da uradi procenu bezbednosnih rizika (tačka 9.6), da prijavi policiji i tužilaštvu saznanja o nasilju (tačka 9.6), da razmotri da li se radi o neposrednoj opasnosti po život, kada je postupanje po službenoj dužnosti (tačka 9.5)“, objašnjava Ignjatović.
Tanja Ignjatović iz Autonomnog ženskog centra / Foto: FoNet
Ignjatović podseća i da su nadležni organi dužni da svaku prijavu nasilja, bila ona usmena ili pismena, ispitaju i utvrde stanje. U slučaju Dijane Zlatić, nijedna od ovih zakonskih obaveza nije ispunjena. To i više nego očigledno govori da nadležne institucije nisu dobro i kvalitetno radile svoj posao.
Zbog svih ovih propusta „Mreža žena protiv nasilja“ zatražila je ostavku ministra Aleksandra Vulina. Takođe, tražili su i da on ne bude na čelu „niti jednog ministarstva koje se bavi pitanjem zaštite žena i dece od nasilja u porodici i drugih oblika rodno zasnovanog nasilja“. Međutim, mandatar za sastav Vlade predložio je da Aleksandar Vulin ostane na čelu istog ministarstva, iz čega se može zaključiti kakav odnos prema rešavanju socijalnih pitanja imati nova-stara Vlada.
Po proceni te organizacije, „odgovorno obavljanje funkcije ministra podrazumevalo bi da je stručna služba Ministarstva utvrdila ove propuste pre Zaštitnika građana“, a „način na koji postupa ministar Vulin samo govori o tome da Ministarstvo za socijalna pitanja ne želi da ispravi učinjene greške i kazni odgovorne za nepostupanje“.
Međutim, i pored svih dokaza, u Centru za sociajlni rad u Žitištu oštro su demantovali navode ombudsmana. Tvrde da propusta u radu nije bilo i da su zaposleni svoj posao radili odgovorno.
„Stručnjaci Centra nisu konstatovali da se nasilje dešava sve do tragičnog događaja 1. jula ove godine“, navodi se u saopštenju Centra i dodaje da su radnici učinili sve što je bilo u njihovoj moći.
Iz svega navedenog, i više je nego jasno da Centar, ali i Ministartsvo, ne samo da nisu dali sve od sebe, nego već više od dve nedelje ne žele da priznaju propuste i učine napore u poboljšanju kvaliteta rada. Takođe, sam ministar Vulin sve vreme negira loš rad organa i u javnost iznosi netačne informacije. Ovde se ne radi samo o stvaranju bolje i kvalitetnije uprave koja treba da radi u interesu građanki i građana ove države, već o ugrožavanju ljudskih života zbog negiranja grešaka te iste uprave.
