Inteligencija mi govori da do 2030. nećemo u EU, za koju je trebalo da budemo spremni još 2018.
Znam da nećemo biti deo EU pre Ukrajine, verovatno ćemo čekati još nekih šest godina, izjavio je ovih dana predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je još 2013, ubrzo po dolasku na vlast, isticao da je "naš cilj ulazak u EU do 2020", da "to treba da bude poslednji trenutak za ulazak" i da misli da mi to "možemo da postignemo". "Naš cilj je da sve što je do nas završimo do 2018, a onda nije više na nama da li ćemo u EU biti primljeni 2020“, napominjao je.
A danas, više od jedne decenije kasnije, ministar spoljnih poslova Marko Đurić poručuje evropskom komesaru Oliveru Varheljiju da će nova Vlada Srbije na ostvaranju punopravnog članstva u EU “raditi sa obnovljenom energijom“, konstatujući da je Srbija od 2014. otvorila 22 od 35 pregovaračkih poglavlja sa EU i privremeno zatvorila dva, a da se “u narednom periodu nadamo otvaranju barem jednog od klastera”.
Na samitu zemalja Zapadnog Balkana i EU, održanom polovinom maja u Kotoru, predsednik Srbije izjavljuje da će region Zapadnog Balkana verovatno do 2030. čekati na ulazak u EU, naglašavajući da EU u njegovoj zemlji i „nije toliko popularna“.
'Znam da nećemo biti deo Evropske unije, niko od nas, pre Ukrajine. Kada ćemo ući u Evropsku uniju, da li ćemo ući zajedno sa Ukrajinom, to je drugi problem. Vi imate vaše mišljenje, ali moja inteligencija meni govori da sam ja u pravu. I naravno, to je nešto što se trenutno događa. Verovatno ćemo čekati još nekih šest godina, što je takođe u redu. U vašim zemljama je možda Evropska unija toliko popularna, u mojoj zemlji nije toliko popularna kao što ni mi nismo toliko popularni, iako smo mi najveći deo ovog regiona. Nećemo mi nikada pričati loše stvari o važnosti ove inicijative', rekao je Vučić.'
Naš cilj – 2020.
A na proslavi pete godišnjice postojanja Srpske napredne strane, u oktobru 2013, Vučić je uzviknuo da je njegov i cilj partije na čijem je čelu da Srbija do 2020. postane punopravna članica EU, tvrdeći da je to zadatak koji će „sigurno“ biti ispunjen.
“Mi ne krijemo da je naš cilj i ja ću to večeras prvi put otvoreno reći pred vama, naš cilj je da Srbija do 2020. godine postane punopravni član Evropske unije i mi ćemo taj zadatak da ostvarimo. I vi znate, za razliku od drugih kada mi kažemo da ćemo naš zadatak da ostvarimo, onda je to sigurno.”
Ipak, to nije bio prvi put da ulazak u EU do 2020. pominje kao cilj. Učinio je to i mesec dana ranije.
'Mislim da mi moramo da sebi kažemo da li 2020. ili 2027. Govorim o realnim datumima. I ja mislim da naš cilj treba da bude 2020. ulazak u EU. Pre toga će nam se mnogo toga omogućiti. Možda da probamo i pre toga, ali ja govorim o tome što treba da bude naše poslednje vreme za ulazak Srbije u EU i mislim da to možemo da postignemo.'
Na samom kraju 2013. kazao je da je članstvo Srbije u EU do 2020. godine “teško ostvariv, ali moguć cilj”.
'Govoreći o članstvu Srbije u EU, prvi potpredsednik Vlade ocenio je da je cilj 2020. godine teško ostvariv, ali moguć. Vučić je rekao da je moguć završetak pregovora za šest godina i punopravno članstvo u Uniji ukoliko sprovedemo reforme.'
Početkom 2014. naglašavao je da Srbija svoje obaveze mora da obavi do 2018.
'Prvi potpredsednik vlade Aleksandar Vučić poručio je danas da je cilj Srbije da posao oko pristupanja EU završi do 2018. godine, a da očekuje da će 2020. Srbija postati punopravni član Unije. 'Naš cilj je da sve što je do nas završimo do 2018., a onda nije više na nama da li ćemo u EU biti primljeni 2020', rekao je Vučić novinarima u Vladi Srbije.'
Pola godine kasnije, sada kao predsednik Vlade Srbije, Vučić je, u junu 2014, nakon razgovora sa tadašnjim austrijskim kancelarom Vernerom Fajmanom, kazao da nikada nije tvrdio da će Srbija sigurno ući u EU do 2020, ali da ćemo da „ispunimo ono što je do nas, ono što mi možemo i što moramo da uradimo„, ali ovog puta govoreći o 2019. godini.
“Nikada nisam lagao naš narod u Srbiji i da kažem bićemo sigurno do 2020. deo Evropske unije. Ja sam rekao da ćemo mi da ispunimo ono što je do nas, ono što mi možemo i što moramo da uradimo do 2019, a onda je na Austriji, Nemačkoj, Francuskoj i drugim evropskim zemljama da donesu odluku da li žele da nas prime u EU ili ne.”
Pregovore završavamo 2024.
A kad je došla 2020, Vučić je, nakon izbora održanih u junu te godine, izrazio uverenje, „na osnovu razgovora u Briselu“, da će se na kraju mandata nove Vlade, 2024. godine, „završiti pristupni pregovori Srbije i EU“ i da je „realno“ da Srbija postane članica Unije do 2026.
'Verujem da na kraju mandata sledeće Vlade, tj. ove Vlade, koju ćemo sada da formiramo, završimo pregovore o članstvu sa EU. To znači do kraja 2024. godine. Što znači da bi bilo realno da 2026, postanemo članica EU. To je moja nada, to je moje verovanje, a ja više od toga ne mogu da vam kažem.'
U maju naredne godine predsednik Srbije izjavljuje da bi „Srbija volela da postane članica EU“, ali da i ako ispuni sve potrebne uslove, „Unija je nikada neće prihvatiti kao punu članicu“.
'Srbija bi volela da postane članica Evropske unije, ali i ako ispuni sve potrebne uslove, Unija je nikada neće prihvatiti kao punu članicu, izjavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u Pragu za češki javni servis Radio Plus (Česky rozhlas Plus). On je u tom kontekstu rekao da mnogo treba da se uradi da se poboljša vladavina prava, ali da je pitanje Kosova veliki problem. 'Srbija ne priznaje nezavisnost Kosova, a 22 zemlje članice od 27 ga priznaju', rekao je Vučić i obećao da će se Srbija približiti standardima i političkim pozicijama u vezi sa spoljnopolitičkim pitanjima EU. On je naveo da je otvoreno rekao Briselu da Srbija ima sopstvene interese, koje mora da brani. 'Ne možemo da pucamo sebi u nogu ako imamo podršku Rusije i Kine u vezi sa našim teritorijalnim integritetom. I zato, zašto bismo rekli išta protiv njih', rekao je Vučić.'
Nekoliko meseci potom, Vučić je, na Strateškom evropskom forumu na Bledu, posvećenom budućnosti EU, učestvovao, kako je naglašeno, kao jedini predstavnik zemlje koja nije članica Unije. Kazao je da je Uniji posle Bregzita potrebno širenje, dodajući da se umesto toga EU začaurila i da ne vidi širu sliku oko sebe. Napomenuo je i da „entuzijazam za pristupanje, ne samo u Srbiji, više ne postoji kao što je nekada postojao“.
'Pošto sam jedini koji predstavlja zemlju koja nije članica EU nemam pravo da delim kritiku o budućnosti EU i zato ću govoriti o srpskom putu u Uniju. EU je najbolje mesto na svetu za građane po pitanju životnog standarda, demokratije, ljudskih prava. U to nema sumnje', kazao je Vučić i dodao da EU gubi ekonomski značaj u svetu. Vučić je rekao da svi govore o vladavini prava, zelenoj agendi, a kada se dođe do Zapadnog Balkana kaže se da taj region kulturno pripada EU i da će jednog dana postati članice. 'Kazao bih sada nešto iskreno i nadam se da se nećete ljutiti. Entuzijazam za pristupanje, ne samo u Srbiji, više ne postoji kao što je nekada postojao. Krenuli smo da nalazimo svoje načine za podsticanje privrednog rasta', naveo je on.'
U februaru 2022, tokom još jedne predizborne kampanje, a neposredno nakon napada Rusije na Ukrajinu, javnosti su se obratili predsednik Srbije i predsednik (raspuštene) Skupštine Ivica Dačić, koji je izrazio skepsu povodom mogućnost ulaska Srbije u EU. Vučiću je tom prilikom bilo stalo da pokaže kako ne deli Dačićev stav.
'Dačić: Šta će nama doneti osuda Rusije? Hoće li SAD da povuku priznanje Kosova? Hoće li prestati da traže učlanjenje Kosova u međunarodne organizacije? A, sa druge strane, osuda Rusije i uvođenje sankcija će pomoći da Kosovo dobije nezavisnost. I neko sada nas pita šta ćemo mi da radimo. Što nas pitate? Mi ćemo da radimo u interesu Srbije. I zato mislim da je odluka koju je doneo predsednik Republike, odnosno Savet za nacionalnu bezbednost, visoko državno odgovorna. Neki mediji su objavili da smo se mi nešto svađali, a nismo se svađali nego smo raspravljali o formulaciji. Možda su moje formulacije, svakako, verovatno, bile malo oštrije, jer nisam u mandatu i nemam takvu vrstu odgovornosti. Ali, generalno gledano, mi, kada bismo uvodili sankcije i narušili naše odnose sa Rusijom i Kinom, mi bismo odsekli granu na kojoj sedimo i čuvamo naš državni i nacionalni interes. A sa druge strane, da li imamo bilo kakvu, da tako kažem, šargarepu? Šta, nećemo ući u EU 2030. nego koje godine, ako ovo ne uradimo? 2050?
Vučić: Ja se nadam da hoćemo.
Dačić: Dobro, ti se nadaš, ali ja pričam šta je realno. Svi se mi nadamo.
Vučić: Ja mislim da ja pričam realno.
Dačić: Svi se mi nadamo. Ja samo kažem da to više ne pali. Ovaj narod tome više ne ve... Sada narod uplašen time što će neko nama sada da preti iz Brisela.'
Kada je u junu te godine tadašnja ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović izjavila kako Srbija „u narednih pet do sedam godina može da računa na članstvo“, Vučić je kazao da nije toliki optimista, dodajući da Srbija „mora istrajati na tom putu“.
„Uvek sam bio neko ko je realista, ali Jadranka svakako dobro zna odnose u EU. Zavisi od geopolitičke situacije. Sada ste mogli da vidite da kada je to u geopolitičkom interesu EU možete da dobijete kandidatski status i da u smislu pripreme za članstvo u EU ništa ili malo toga ste uradili. Ali, geopolitički im odgovara. Oni koji su uradili mnogo više, poput Albanije, Severne Makedonije, BiH, nisu dobili ništa. Tako da, verovatno, ona to zna bolje nego ja. Ne znam, ja nisam takav optimista, uvek sam, čini mi se… Uvek se uzdam najviše… Naravno da je naš put evropski put i da na njemu moramo da istrajemo, ali pre svega se uzdam u naše snage i za mene je najvažnije, da budem sasvim otvoren prema vama, to da smo mi pokazali da možemo svojim radom, opstajući i ostajući na evropskom putu, ali čuvajući i svoja tradicionalna prijateljstva, da zemlju toliko unapredimo, do gotovo neprepoznatljivosti.”
Uslov je Kosovo
U oktobru je predsednik Srbije izjavio je da je suština predloga za rešavanje pitanja Kosova koji su iznele Francuska i Nemačka da Srbija dopusti ulazak Kosova u međunarodne institucije i organizacije, uključujući UN, a da će zauzvrat dobiti „brzi ulazak u EU“.
„Što se tiče samog papira, ja ne mogu da ulazim u detalje, jer taj papir i dalje nije javan, ali ću reći šta je suština. Suština je u tome da Srbija dopusti ulazak Kosova u sve međunarodne institucije i organizacije, uključujući i UN. Srbija će za to, nije to precizirano, ali dobila bi brzi ulazak u EU i verovatno značajne ekonomske koristi. (…) Rekao sam da je za Srbiju i zbog Ustava, ali ne samo zbog Ustava naše zemlje, neprihvatljivo da Kosovo bude članica UN i to će nositi svoje posledice.'
Srbija se nalazi na evropskom putu i želela bi da postane članica EU, ali Srbija zna da to ne zavisi uvek samo od nas, poručio je Vučić u martu 2023, dodajući da je cilj Srbije da ubrza evropski put, ali i da jača svoju ekonomiju i unapređuje demokratiju.
'Da, Srbija se nalazi na evropskom putu i Srbija bi želela da postane punopravni član EU. Ali, Srbija zna, takođe, da to ne zavisi uvek samo od nas. Da bismo mi ispunili ono što se od nas i formalno očekuje jeste mnogo toga vezanog za Prištinu i naš dijalog sa Prištinom. Takođe, ono što, čini mi se, smo uvek sa radošću prihvatali to je da moramo još mnogo reformi da obavimo i ponosimo se reformama u oblasti pravosuđa koje smo proveli od januara meseca do danas. I verujem da će u maju Evropska komisija to prikazati u svojim izveštajima. Imamo mnogo toga još da uradimo na razvoju demokratije, prava ljudskih i sloboda, u mnogo oblasti još da napredujemo, ali moram da budem sasvim iskren, znam i neke zemlje EU koje po tom pitanju nisu mnogo ispred nas ili nisu uopšte. I ne mislim da su to ključni razlozi po kojima će neko da ceni da li pripadamo porodici evropskih naroda ili ne. Naprotiv, kada sam rekao da ne zavisi samo od nas, zavisi i od političke situacije i političkih odnosa u samoj EU, različitih blokova, različitih interesa. Neću da pričam samo o tome da je postojao zamor u odnosu na proširenje, to je bila jedna tema, danas imate mnogo drugih tema i ne zaboravite da je Srbija u proteklih godinu dana bila bezbroj puta optuživana kao neko ko jedva čeka da po Putinovom nalogu remeti odnose u regionu, da ćemo da napadnemo jedne, pa druge, pa treće i tako dalje. I sve se to pokazalo kao notorna laž i nikoga nije bilo briga da kaže ‘izvinite Srbi, izvinite građani Srbije, što smo obmanjivali svetsku javnost o vašoj ulozi’, ali i to je dovoljno govorilo o raspoloženju unutar EU za prijem novih članica.'
Nakon sastanka sa predsednikom Ukrajine Volodimirom Zelenskim u Atini, Vučić je izjavio da 10 zemalja EU finansira sve ostale članice i da je to osnovni razlog zašto ne mogu da prime nove članice.
'Razgovarali smo o strateškim stvarima, takođe, i mislim da je važno da kažem da mi moramo da znamo da očekujemo u decembru, da i više od samog datuma za otpočinjanje pregovora dobiju Moldavija i Ukrajina. One su dobile kandidatski status, sad treba da dobiju i datum za otpočinjanje pregovora, sad očekujem da dobiju i više od toga. Što se nas drugih tiče... Za nas je važno ovo što je najavila gospođa Fon der Lajen sa tom politikom rasta i podrškom politici rasta, to nam je zaista od velikog značaja. Ali, mi moramo da imamo u vidu šta je apsorpciona moć EU, dakle oni u ovom trenutku od 27 zemalja imaju 10 zemalja koje finansiraju sve ostale. Pričamo o realnim stvarima, pustite maštarije. Ja sam čuo i sinoć maštarije nekih koji su bili gosti, koji kao deca pričaju o tome kako će prekosutra da postanu članovi EU, prosto nije realno. I to ne zbog toga što će uvek da vam nađu – ‘aha, ne valja ti što ti pomoćnik zamenika osnovnog tužioca i zamenik zamenika pomoćnika višeg tužioca nije postavljen na taj i taj način’, što će uvek nešto da izmisle na takav način, već zato što postoje objektivni razlozi u samoj Uniji.”
Na kraju 2023. predsednik Srbije izjavljuje da će, ako EU kao uslov u okviru Poglavlja 35 postavi članstvo Kosova u UN, to jasno značiti da ne želi da Srbija bude članica Unije.
“Ja ne mislim da je moguće da to bude u celini deo progovaračkog poglavlja zato što bi time defakto zatvorili vrata za Srbiju. Postoje stvari koje smo mi rekli šta je to što hoćemo da implementiramo, kako i to sam nebrojeno puta rekao i Šolcu i Makronu i svima drugima, šta je to što je apsolutno nemoguće. Ako vi stavite članstvo Kosova u UN deo poglavlja 35, onda nam je jasno da ne želite Srbiju. Ne verujem da je to moguće i prosto mislim da takvu odluku neće doneti. Što se tiče drugih stvari u Briselu kojima su govorili o tome da smo mi spremni da otvorimo klaster ceo, što je više poglavlja odjednom, ja znam da jesmo. I u tom ekonomskom i energetskom smislu mi smo dovoljno spremni i, čini mi se, ne samo da otvorimo, već i posle izvesnog perioda ili posle kratkog perioda i zatvorimo ta poglavlja, ali su oni dodali da to zavisi naravno od razgovora sa Prištinom. Tako da je za mene važno i to da ljudi vide, važno je da budemo na evropskom putu, važno je da pošaljemo i dobre poruke po tom pitanju, ali je važno da ljudi vide da zemlja dobro radi. Da i naša ekonomija, da i kada radimo na energetici da radimo dobre stvari za zemlju, da radimo ono što podržava EU, a da u stvari to zavisi od političkih kriterijuma, a to je uvek Kosovo i Metohija.”
A u aprilu ove godine ministri inostranih poslova država članica EU usvojili su izmene poglavlja 35 u pristupnim pregovorima sa Srbijom, koje se odnose na obaveze preuzete Sporazumom o normalizaciji odnosa sa Kosovom postignutim u Briselu i njegovim Aneksom o primeni dogovorenim u Ohridu. Ubrzo je u Beogradu boravio evropski komesar za proširenje Oliver Varhelji, koji je izrazio očekivanje da će nova Vlada Srbije ubrzati put zemlje ka EU, ističući kako se od nje očekuje „sprovođenje demokratskih i reformi u oblasti vladavine prava i veća spoljnopolitička usklađenost sa Briselom“. Varhelji je kazao da se nada da će Srbija postati članica EU pre isteka mandata naredne Evropske komisije 2029. godine, a predsednik Srbije je, s druge strane, izneo procenu da nijedna zemlja neće biti primljena u EU pre Ukrajine, već jedino istovremeno sa njom. „Ali, mi ćemo da se spremamo“, izgovorio je Vučić rečenicu sličnu onoj koju je izrekao i pre skoro 11 godina.
“Mi smo danas od komesara Varheljija mogli da čujemo jedan optimističan plan. On očekuje da u narednom mandatu se napravi veliki 'Big beng' ili veliko proširenje Evropske unije, u kojem bi trebalo da učestvuje Srbija. To bi za nas bile izuzetne vesti, osim što mi smo, nažalost, to više puta slušali. Ali, posmatrajući geopolitičku situaciju, poznavajući, znajući ozbiljnost i odgovornost gospodina Varheljija, verujem da je govorio i iz srca i iz glave koliko i zna i koliko je moguće predvideti te događaje. Ja nisam siguran da je toliko godina unapred moguće sve predvideti, ali mi ćemo da se spremamo, da budemo što bliži i ja se nadam da, ukoliko nam ono što je s pravom zamerio Oliver Varhelji, a to je naša neusaglašenost sa njihovom spoljnom politikom, ne bude smetnja, sasvim sam siguran da ćemo otvoriti i treći klaster, mnogo novih poglavlja i da ćemo se približiti ukupnom otvaranju gotovo svih poglavlja do kraja godine. To bi bio veliki zamajac i veliki pomak napred, a šta da ja radim… Nismo mi baš savršeni da možemo da ispunimo sve što se od nas traži. Ono što kažemo da ćemo da ispunimo to ćemo da ispunimo, ali još Vlada Srbije i predsednik Srbije ne funkcionišu po principu faksa i mejla da nam se pošalju, da nam neko pošalje i da onda mi moramo to da slušamo. Prosto, onda nam nije potrebna ni Vlada ni predsednik.”
Naslovna fotografija: FoNet/Zoran Mrđa