Brine li parlamentarce zdravlje građana?

Osnovni cilj Vaše organizacije je zaštita prava građana u oblasti zdravlja i socijalne politike. Vi uočavate probleme, predlažete rešenja, ali da bi ona bila primenjena ipak moraju da budu usvojena kroz zakone. Da li na putu ostvarivanja prava građana vidite ulogu Skupštine Srbije i Odbora za zdravlje i porodicu?

Naravno da skupština mora da bude uključena u donošenje zakona, ali nije dobro da to bude na način kako se uvek radilo – da poslanici dođu nespremni, bez informacija o tome kako funkcioniše zdravstvo i zašto je potrebna neka izmena. Evo uskoro ćemo, posle samo godinu i po dana od usvajanja, ponovo imati na dnevnom redu izmenu Zakona o zdravstvenom osiguranju.

Dakle, zakon koji je u celini menjan, mi tako brzo opet menjamo. Izmene su u formi nacrta dostupne na sajtu Ministarstva zdravlja i omogućena je onlajn javna rasprava pisanim putem, pa svi građani mogu da daju svoje predloge šta bi trebalo još unaprediti. Ipak, ja sam protiv tih čestih izmena jer izmenu zakona prate izmene pravilnika i nova podzakonska akta, a za njih nije nadlležna skupština već organ koji će zakon primenjivati.

U ovom konkretnom slučaju Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO) mora da menja pravlila i tu nastaje problem jer javnost i nevladin sektor u tom procesu ne mogu da učestvuju, a ta podzakonska akta često naprave problem. Pre svega primena takvih propisa je građanima često nejasna i zbunjujuća, te nisu sigurni da znaju svoja osnovna prava.

Ministarstvo zdravlja iznelo je nedavno, kako je rečeno, Nacrt plana optimizacije mreže ustanova zdravstvene zaštite. O tome javne rasprave u skupštini za sada nema iako predlog za organizovanje javnog slušanja može da podnese svaki član odbora za zdravlje. Vi ste upoznati s tim planom; šta ste uočili kao moguć problem, o čemu bi još moglo da se razmisli?

Opet su najavljene brze promene pravila. Ovaj novi Master plan za sada predviđa drugačiju mrežu ustanova, na primer da li će određena ustanova biti dom zdravlja ili će raditi u okviru zdravstvenog centra, iako je Zakon o zdravstvenoj zaštiti 2019. godine već uveo neke izmene. Dakle, pre manje od dve godine mi smo već imali kompletnu promenu zakona koji uređuje sistem mreže zdravstvene zaštite što je uticalo na put koji pacijent prolazi od doma zdravlja do tercijarnog nivoa odnosno instituta ili kliničkog centra.

Sad se rodila ideja da se neke ustanove ugase, da se neke spoje, da se uradi reorganizacija, ali nije jasno na koji način će to doprineti boljitku pacijenta. Recimo, na predstavljanju Master plana je rečeno da se neće povećavati broj zaposlenih uprkos tome što će ustanove pružati usluge istom broju pacijenata, što se očekuje se isti broj pregleda, kao i operacija. Zbog toga je nejasno kako će se postići veća efikasnost rada zdravstva.

Zatim, neke usluge koje su pružane u okviru bolnice moći će u određenom obimu da se pruže u domu zdravlja, s tim što će na oba mesta raditi isti lekari. Ako vam u domu zdravlja kardiolog pruži uslugu, a onda vas taj isti kardiolog primi u bolnicu i u tom slučaju pacijent gubi pravo na drugo mišljenje. Ima dosta pitanja o kojima Ministarstvo zdravlja treba da razmisli.

Pošto među poslanicima ima dosta lekara, da li očekujete da Odbor za zdravlje i porodicu zakaže posebnu tematsku sednicu ili bar javno slušanje o tom planu koji se tiče svih nas?

Naravno, ne samo da očekujem nego je to neophodno. Ako plan reorganizacije treba da se okonča 2035. godine, smatram da što više ljudi treba da bude uključeno. Moraju se čuti sve grupe koje su relevantne jer je ovaj plan svakako uključio dosta podataka i informacija sa terena, ali treba da se uključe i lekari koji su poslanici jer su oni direktno u sistemu i znaju gde su nedostaci u efikasnosti i potencijalni problemi u primeni.

“Pravni skener” je krajem prošle godine objavio Istražvanje o stanju primarne zdravstvene zaštite. Šta ste skenirali kao glavne probleme i da li je išta primenjeno od vaših preporuka ?

Mi smo se više fokusirali na problem dostupnosti zdravstvene zaštite građanima i usluge koje su direktno usmerene ka pacijentima, kao što je zakazivanje. Da bismo ušli u sistem moramo da zakažemo pregled, a mi ne znamo kako. Mada postoji nekoliko modela zakazivanja, mi ipak ne znamo koji funkcioniše u našoj ambulanti.

Ovaj novi plan se ne bavi takvim pitanjima. Mi smo dali predlog kako da se sistem zakazivanja uredi. Ako se pregled može zakazati preko aplikacije „Moj doktor“, potrebno je uzeti u obzir i činjenicu da aplikaciju ne umeju svi da koriste. Ukoliko se zakazivanje pregleda može uraditi preko kol centra, praksa nam je pokazala da to nije uvek moguće jer postoje domovi zdravlja i ambulante koji nisu u bazi kol centra. To su svakodnevne teme, važne za građane.

Odbor za zdravlje i porodicu zaista nije mnogo aktivan, jeste li ikad imali neku saradnju sa njima?

Jesmo. Odbor za zdravlje je bio prilično otvoren negde između 2012. i 2016. godine kada je na njegovom čelu bio Dušan Milisavljević, a ministarka zdravlja je u to vreme bila Slavica Đukić Dejanović, kao i kada je Slavica Đukić Dejanović bila predsednica odbora. Tada smo imali odličnu saradnju, mogli smo da prisustvujemo sednicama odbora, dobijali smo obaveštenja kako bismo mogli da se pripremimo, nekad smo imali pravo i na sugestije, bilo je i usvajanja nekih predloga.

Za vreme mandata ministarke Đukić Dejanović usvojen je Zakon o pravima pacijenata i bila je prava, usmena, konstruktivna javna rasprava u četiri ključna centra: Nišu, Novom Sadu, Kragujevcu i Beogradu. Nevladine organizacije su bile uključene i bilo je razmene ideja, ne kažem da je sve naše usvojeno, ali dosta jeste. To bi trebalo uraditi i za ovaj najnoviji Master plan. Nije loše što je nacrt postavljen na sajt ministarstva i razumemo da je sve pisanim putem zbog kovida, ali mislim da se i živa rasprava može organizovati onlajn.

Odbor se od osnivanja 26 oktobra prošle godine sastao još dva puta – jednom da razmatra budžet i drugi put informacije o radu ministarstva, bez pitanja o detaljima. U kovid vremenu, čini li vam se da je trebalo da uradi više?

Kovid i vakcinacija su ključne teme o kojima je trebalo razgovarati. Na primer, ima elemenata za raspravu o tome na koje su sve načine za ovo vreme ostali uskraćeni pacijenti koji nisu oboleli od kovida. Očigledno je da su odložene mnogobrojne operacije, pacijenti koji su na listama čekanja ne znaju kad će ih ponovo pozvati i da li će biti prvi kad se uspostavi normalan režim rada, a pitanje je i da li je bilo potrebe da svi pregledi budu odloženi. U prethodnom periodu, ali i sada je teško da se zakaže pregled i u opštoj praksi jer su lekari preusmereni u kovid ambulante. Dakle ceo sistem je u vanrednom stanju i očekivalo se da neka tela i institucije reaguju, a nisu.

Odbor ima pravo i da organizuje anketni odbori ili komisiju radi sagledavanja stanja u određenoj oblasti i utvrđivanja činjenica o pojedinim pojavama ili događajima. Da li biste očekivali anketni odbor u vezi sa, po poslednjim podacima, 105 lekara preminulih od kovida. Krizni štab ponavlja da će se o tome razgovarati “kad sve prođe”, ali nadležni skupštinski odbor mimo toga ima pravo da traži od državnih organa podatke, kao i da uzima izjave od pojedinaca ako su mu potrebne.

Tačno je da je veliki broj preminulih lekara i trebalo je reagovati. Ne možemo reći da je dobro sačekati da prođe pandemija i tek tada raditi na boljoj organizaciji zaštite i bezbednosti na radu lekara za vreme kovida, dok se u međuvermenu taj broj neprekidno povećava. Kao da smo pustili da to teče, nismo ništa preduzeli, nismo kao država iskoristili resurse koje imamo da uklonimo nedostatke u kovid ambulantama i bolnicama. Ne znam šta će se dobiti ako utvrdimo greške kad sve prođe, a ljudski životi su nestali. Epidemija ne može biti opravdanje i to nečinjenje je veoma loše.

Da li bi vam kao građanki pomogla, na primer, skupštinska rasprava u vezi sa vakcinacijom koja bi otklonila dileme? Ljudima je dozvoljeno da biraju vakcine, ali su zbunjeni i u nedoumici kako da izaberu. Pomaže li tu organizovana rasprava?

Imamo nedostatak objedinjenih informacija stručnih tela o vakcinama. Mi kao građani ne razumemo zašto bismo izabrali Fajzer ili Sputnjik V kad ne razumemo od čega se vakcina sastoji, a te podatke ne možemo da nađemo ni na sajtu Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS).

Zato svi ti organi, uključujući skupštinu i odbor za zdravlje i RFZO, Batut i ALIMS, treba da daju vodič pacijentima, informator o tome šta mi biramo. Sigurna sam da ima ljudi iz struke koji mogu dati prave odgovore i koje su to suštinske informacije koje su građanima najbitnije. Odbor sigurno može da inicira akciju kako bi se približile informacije građanima. Tu je njegova uloga najbitnija, osim pri ocenjivanju zakona i razmatranju propisa. Mislim da je skupštinski odbor morao da traži odgovore od nadležnih tela – šta uvozimo, na koji način se vakcina registruje, objašnjenje o platformama vakcina, i to na jeziku koji je prihvatljiv i razumljiv građanima – ali mi takav dokument nemamo.

(Tekst je nastao u saradnji s inicijativom otvoreniparlament.rs )

Naslovna fotografija: Printscreen/Nova ekonomija