Dr Lejla Ćeranić: Osećala bih se loše da nisam rekla istinu

“Dešavalo se da ujutro obučem skafander i da doručkujem u sedam uveče. Sve vreme sam bila u crvenoj zoni, kada su ljudi ležali po podovima, po stepeništu, po livadi, po bolničkom krugu…”, priseća se dr Lejla Ćeranić situacije u novopazarskoj bolnici, u kojoj je u najtežim trenucima pandemije bila jedini infektolog, zbog čega su je i mediji i Novopazarci prozvali heroinom.

Iz sadašnje perspektive, još strašnije joj izgledaju jun i jul prošle godine kada su iz Novog Pazara dolazile dramatične slike, ispovesti o nedostatku lekara i opreme i informacije o skidanju umrlica kako bi se prikrio broj mrtvih. Da će u tom gradu biti veoma teška epidemiološka situacija moglo se naslutiti početkom juna, a ekspolozija se dogodila 21. juna, na dan parlamentarnih izbora, priča Lejla. Odjednom je počeo da dolazi veliki broj veoma bolesnih pacijenata, pa malo infektivno odeljenje nije imalo kapacitet da ih primi. Pošto 25 bolničkih kreveta nije bilo dovoljno, obezbeđeno je još 25 ležećih mesta, koja su odmah bila zauzeta.

“Jun je bio jedan tužan momenat u Novom Pazaru, tužni mesec, gde su umrlice bile na svakom ćošku, gde su ljudi umirali. Pa, mi smo gubili po deset ljudi u toku dana. Kalkuliše se nekim brojem od oko 300 mrtvih u junu i julu”, priča dr Ćeranić.

Jedina

U to vreme razboljeva se i dvoje Lejlinih starijih kolega infektologa, pa ostaje jedini specijalista infektolog u bolnici. Na predlog direktora Opšte bolnice dr Meha Mahmutovića, dr Ćeranić počinje da kao v.d. načelnica vodi Infektivno odeljenje. Narednih mesec dana kao jedini infektolog vodi računa o organizaciji rada, ali i o 50 bolesnika na odeljenju, dok je sedam-osam mlađih kolega radilo u ambulanti. Istovremeno se svakodnevno smanjivao broj medicinaskog osoblja, jer su se i lekari i medicinske sestre zaražavali, pa je onda tražena njihova zamena. I tako u krug, jedan opšti haos, priča Lejla.

“Nije bilo mesta u bolnici. Mi smo dnevno imali po 200-300 pacijenata koji se javljaju sa teškim kliničkim slikama, a imamo svega 50 bolesničkih kreveta. Tri čoveka sede jedan do drugog i dele kiseoničnu masku. Ja panično zovem odgovorne i kažem – ljudi se guše, nemam dovoljno kiseonika. Stiže kiseonik za sat-dva, to su bile takve situacije. Ja to govorim za mojih 50 ležećih bolesnika na infektivnom, bio nam je potreban kiseonik u bocama zbog pacijenata koji su dolazili u jako teškom stanju. Njima je trebalo odmah uključiti kiseonik, a pošto su svi bolnički kreveti bili popunjeni, ljudi su sedeći na stolicama primali kiseonik”, priča dr Ćeranić.

Kada je opšta bolnica u Novom Pazaru u julu proglašena za regionalni kovid centar, bilo je 500 bolesničkih kreveta, a dešavalo se i to, priča Lejla, da pacijenti zaista nemaju kiseonik. Ovoj lekarki, koja je i majka četvoro dece, od kojih najmlađe u to vreme ima svega dve godine, radni dan je nekada, priznaje, trajao od sedam ujutro do devet uveče.

“U tom trenutku sam znala da sam potrebnija bolnici i bolesnicima. To je bio šok, ali znate da morate i onda samo krenete da radite svoj posao i ne razmišljate mnogo.”

O sebi kao heroju Lejla u to vreme nije razmišljala. Samo je, kaže, radila svoj posao, uz značajnu pomoć kolega. Ipak ona je imala tu čast da je pacijenti i Novi Pazar proglase herojem. Verovatno zbog toga, objašnjava, što je komunicirala s bolesnima, davala informacije njihovoj rodbini i najbližima, a grad je mali i “uz društvene mreže lako se postane popularan”.

Njena popularnost u rodnom gradu posebno je došla do izražaja kada je za samo dva meseca prešla put od heroja do smene sa funkcije v.d. načelnice infektologije. Sa tog mesta razrešio je direktor bolnice dr Meho Mahmutović, koji je, kaže dr Ćeranić, medijima rekao kako je ona smenjena zbog odlaska na odmor.

“Potresla me je neistina što je Mahmutović rekao da sam smenjena zbog godišnjeg odmora. Meni je rešenje uručeno, pa sam išla da molim za godišnji”, kaže Lejla.

Kada je javnost saznala za njenu smenu, a dokument o tome početkom avgusta prošle godine dospeo na društvene mreže, građani Novog Pazara najavili su proteste zbog smene omiljene lekarke. Najverovatnije zbog nezadovoljstva javnosti, dr Mahmutović ponovo nudi dr Lejli Ćeranić mesto v.d. načelnika Infektivnog odeljenja, ali ona to odbija.

U međuvremenu, sa još 36 lekara specijalista dr Ćeranić potpisuje peticiju, kojom od najviših državnih funkcionera traže hitnu smenu Mahmutovića i njegovih saradnika, tvrdeći da su nesposobni za rukovođenje bolnicom i optužujući ih za kolaps zdravstvenog sistema.

“Možda je ranije moglo nešto da se uradi pošto nam je početak juna nagoveštavao tešku situaciju. Pouzdano znam da u Zavodu za javno zdravlje u Novom Pazaru stoje dokumenta koja upozoravaju na sve ozbiljniju i težu situaciju i gde se savetuje reorganizacija službe i uključivanje što većeg broja lekara u rad. Ipak do 30. juna se malo toga uradilo, nije se aktivirao veći broj lekara, nije se obezbedio veći broj kreveta. Mislim da su to veliki propusti, posebno što pokrivamo Novi Pazar, Tutin, Rašku i Sjenicu sa okolinom.”

“Bila sam i ja nemi posmatrač”

Ipak, uprkos zahtevima za smenu i protestima u Novom Pazaru koji traju više od 150 dana, dr Meho Mahmutović i dalje je na čelu novopazarske bolnice. Bez obzira na to dr Lejla Ćeranić uverena je da će se jednoga dana saznati cela istina i da će se pričati bez straha, jer, kako kaže, mnogo njenih kolega zna šta se dešavalo u bolnici u Novom Pazaru, ali nisu potpisali petciju za smenu direktora jer se plaše. Iako već 12 godina radi na Infektivnom odeljenju i svedok je da je politika odavno umešala prste u zdravstvo, i sama je, priznaje, jedno vreme bila nemi posmatrač.

“Bila sam i ja nemi posmatrač stvari oko nas, ali kada sam postala akter jako bitnih događaja u našoj zemlji i u gradu, u instituciji u kojoj radim, onda sam rekla – ovo je trenutak da javno iskažem svoje nezadovoljstvo. Na svakom koraku u ovoj zemlji dešavaju se nepravde, tako da je ovo jedan mali korak, ali ja se nadam značajan u jednoj sveopštoj borbi za istinu.”

Za dr Lejlu Ćeranić istina je jednaka slobodi i kaže da bi se loše osećala u svojoj koži, u svojoj kući i u svom gradu da nije rekla istinu o dešavanjima u bolnici u najkritičnijim trenucima, kada je Novi Pazar bio najveće žarište epidemije u zemlji. To bi, poručuje, ponovo uradila i borila bi se za istinu isto kao što se bori i danas, bez kajanja za bilo čime.

Naslovna fotografija: Lejla Ćeranić / Privatna arhiva