Dr Miroslav Ilić, redovni profesor Medicinskog fakulteta u Novom Sadu, hirurg, ali i građanski aktivista, pre nekoliko dana izazvao je pažnju tekstom koji je objavio portal autonomija.info, kojim sugeriše zdravstvenim vlastima da više testiraju ljude, a da manje koriste policiju u borbi protiv virusa.
Profesor Beogradskog univerziteta u penziji Žarko Trebješanin, kao i mnogi građani, živi u izolaciji, ali, kako kaže, priprema audio-vizuelna predavanja, prezentacije za studente, a piše i udžbenik iz psihologije za srednje škole.
Bivša predsednica Vrhovnog suda Srbije Vida Petrović-Škero, koja se sada nalazi na čelu Centra za pravosudna istraživanja, u intervjuu za podkast Istinomera „U mikrofon“ objašnjava da je uskraćivanje prava kretanja za starije od 65 godina posledica vanrednog stanja i potrebe da se zaštite ugrožene kategorije stanovništva. Međutim, prema njenim rečima, „upitan je način na koji se to radi“. Petrović-Škero se pita „kako se država opredelila za uvođenje vanrednog stanja, a ne vanredne situacije, koja bi bila primerenija u ovim okolnostima“. „Vanredno stanje mora da usvoji Skupština i jedino odstupanje je u slučaju da Skupština nije u mogućnosti da se sastane“, objašnjava Vida Petrović-Škero.
"Srbija nikada nije imala demokratiju u pravom smislu reči, ni u prvoj deceniji 20. veka posle ‘majskog prevrata’, ni kasnije. Jedini period prave demokratije je bio kratki period posle izbora 24. septembra 2000. i posle 5. oktobra, i to je za Srbiju bila novina", kaže za Istinomer Zoran Živković, predsednik Nove stranke.
“Srbija Hrvatskoj nije apsolutni fokus spoljne politike, nego Evropska unija i integracija u Šengen, kao i to da ona poboljša svoju moć i ugled u evropskom kontekstu. Srbiji je fokus na Kosovu, na konstituisanju tih odnosa na Balkanu do kraja. U sadašnjim okolnostima u kojima nema izvesnosti o brzom priključivanju Srbije EU, ona pokušava da formira uticaj u ovom prostoru koji je izvan Unije, sa Bošnjacima, Albancima i drugima koji su tu involvirani, koliko je to moguće… Tako da se argument druge strane pokreće samo tokom izbora, a u međuvremenu ništa. Mislim da je to šteta. Tim više što ćemo 2021. ući u jedno razdoblje od dve do tri godine bez izbora. I u Srbiji i u Hrvatskoj. I to je dobar period da se možda na miru postave neke stvari na sto, bez tenzija koje proizlaze iz izbora”, kaže za Istinomer profesor Dejan Jović sa Fakulteta političkih znanosti u Zagrebu, koji predaje i studentima Fakulteta političkih nauka u Beogradu.
Organizacija „Srbija 21“ će učestvovati na predstojećim izborima. Njeni osnivači su manje-više poznati političkoj javnosti Srbije i dolaze iz LDP i DS, kao i stranke Borisa Tadića. Međutim, sâm predizborni start „Srbije 21“ ne prolazi „preslavno“, jer su njeni osnivači prinuđeni da odgovaraju na optužbe da su projekat vlasti, Aleksandra Vučića i Vladimira Bebe Popovića, kao i da su vezani za Privrednu komoru Srbije, u kojoj su neki od osnivača bili savetnici ili konsultati.
„Desničarske grupe koje napadaju migrante po Beogradu, na osnovu lažnih vesti, samo su kontinuitet politike koju u Srbiji imamo već 40 godina.“ Ovako izvršna direktorka Helsinškog odbora za ljudska prava Izabela Kisić objašnjava „novu“ pojavu „narodnih patrola“, koje je navodno formirala grupa „Nema predaje Kosova i Metohije“, a koje maltretiraju malobrojne migrante na ulicama Beograda. Kisić, koja je devedesetih godina kao novinarka pratila antiratne pokrete u bivšoj Jugoslaviji, smatra da „ti ljudi gaje mržnju prema svima koji ne pripadaju njihovom etnosu i identitetskoj grupi“, ali i da je ta mržnja koja je u ovom trenutku usmerena na migrante „usmerena i na Albance, a ‘juče’ je bila usmerena na srpske izbeglice iz Hrvatske i Bosne, i uvek je okrenuta ka nekom ko je izvan grupe kojoj pripadaju“. U intervjuu za podkast Istinomera „U mikrofon“ Kisić je konstatovala i da su odnos prema ratnim zločinima i ratnoj prošlosti i nekažnjivost ratnih zločina deo konteksta koji sada „eskalira“ u antimigrantskoj politici.
„Predsednik opštine Paraćin Saša Paunović može da učestvuje na izborima, ali snosiće konsekvence. On može da kaže: ‘Ja, kao Saša Paunović, neću biti u Demokratskoj stranci, izlazim na izbore.’ Ali Demokratska stranka je donela jasnu i nedvosmislenu odluku. Takođe, odlazak na drugu listu znači da ti članovi više nisu u DS. To je potpuno jasno, važi za sve, pa i za mene.” Ovo u intervjuu za podkast Istinomera „U mikrofon“ ističe predsednik Demokratske stranke Zoran Lutovac. On objašnjava da su demokrate odlučile da „bojkotuju izbore, ali da istovremeno lokalni lideri imaju posebnu vrstu odgovornosti” i da, u kontekstu lokalnih izbora, “pokušavaju da donesu odluku koja je ispravna“.
„Etički odbor Demokratske stranke doneo je odluku o pokretanju postupka za moje isključenje i na stranačkim organima je da odluče, a na meni da snosim posledice svojih odluka, nakon etičkih dilema da li da podnosim predloge zakona kojima se povećava prisustvo žena na listama na 40 odsto ili da poštujem odluku o bojkotu.“ Ovo je u intervjuu za podcast Istinomera „U mikrofon“ rekla Gordana Čomić, generalna sekretarka Demokratske stranke i narodna poslanica. Pošto je odlučila da samoinicijativno prekine bojkot parlamenta, predloži izmene zakona i učestvuje u raspravi, ona konstatuje da su „jednako važni i princip i članstvo u DS, ali da postoji trenutak, i u političkom i u privatnom životu, kada donosite sopstvene etičke odluke o tome šta je ispravno uraditi“. Kaže da stranku nije obavestila o svojim namerama, uz napomenu: “Da je trebalo, ja bih to uradila.” A na pitanje zašto dijalog, ako se zalaže za njega, nije pokrenula u okviru DS, navodi da bi to učinila - “da je bilo moguće”.
„Nismo se naljutili na opoziciju, već nećemo da nam više troše vreme koje nemamo zato što ja ne planiram da šetam još deset godina, niti za deset godina", rekla je za Istinomer Valentina Reković, aktivistkinja pokreta „Jedan od pet miliona“.
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
