Početna Kategorija: Intervju

Đurić: Očigledan je manjak empatije u našem društvu

Koliko u Srbiji vrede životi dece čija smo mršava tela, uvaljana u prljavštinu državne ustanove koja o njima treba da brine, gledali na fotografijama poslednjih dana? Da li su jeftiniji od tenkova, od kojih nema ništa lepše za videti, da parafraziram predsednika? U jednom od njih se tokom vojne vežbe ugušio vodnik Dejan Stanković. Da li je mera vrednosti tih života u Srbiji zapravo upravo srazmerna meri vrednosti života ljudi iz Srebrenice, leta 1995. godine? Ako ne možemo da proizvedemo empatiju prema ljudskim životima u Srbiji, da li čudi što je nemamo prema ljudskim životima u Srebrenici? Pre neki dan je grupa mladića i devojaka nacističkim pozdravima protestovala ispred prostora u centru Beograda u kom je otvorena izložba „Duša Srebrenice“. Ti mladi ljudi, koji se ne sećaju 1995. godine, nisu pokazali saosećanje prema žrtvama, ali je zato policija pokazala saosećanje prema njima, te nije ni intervenisala, niti ih je sprečila. Ali to nije vest. Moj današnji sagovornik je nedavno rekao da je naše društvo izgubilo kompas i da je prestalo da razlikuje dobro i zlo. Ivan Đurić, programski direktor Inicijative mladih za ljudska prava, u razgovoru za podkast Istinomera „U mikrofon“ kaže da desničari ispred izložbe nisu vest, ali se njihovim protestima povodom obeležavanja događaja iz ratne prošlosti u javnosti kreira slika o postojanju „dva pola, dva ekstrema“. S jedne strane imamo naciste „koji zighajluju, a ovamo imamo neke autošoviniste koji žele da razgovaraju o odgovornosti Srbije za ono što se desilo devedesetih“.
7. 7. 2021.

Gligorijević: Ženama je došlo preko glave

Da li su svedočenja žrtava seksualnog zlostavljanja u Petnici, opisi patnji i trauma koje su preživele devojčice, sada odrasle žene, samo još jedan incident koji će javnost da prati par dana, a onda će se vratiti svom „životu pod tepihom” ili je, kao što je to navela profesorka Biljana Srbljanović, na delu pobuna žena? Šta god da je, ova je godina svakako i godina hrabrih žena. Mesecima unazad izliva se kaljuga nastala negiranjem, neprepoznavanjem, tolerisanjem, pa i negovanjem nasilja nad maloletnicama, i to ne u nekakvom zabačenom grotlu u nedođiji na kraju sveta, već u najeminentnijim ustanovama i institucijama koje se bave obrazovanjem, naukom, vaspitavanjem mladih. Škola glume uglednog profesora u centru Beograda i Petnica iz koje izrastaju generacije naučnika samo su dva primera. Slučaj iz Jagodine ostao je za sada u političkoj sferi, dok ostale na lokalu pomno prati fondacija Marije Lukić, srpske pionirke borbe protiv seksualnog nasilnika. Da li je slučaj iz Petnice definitivno okrenuo točak istorije kada je reč o seksualnim zlostavljanjima maloletnica i žena koja su, kako je to rekla autorka studije Svetske zdravstvene organizacije Klaudija Garsija Moreno, endemska u svakoj zemlji i kulturi? Kako je moguće da visoko obrazovani profesionalci, oni koji bi trebalo da budu oslonac deci, ne prepoznaju nasilje? Da li je moguće da smo kao društvo do te mere izloženi nasiljima svake vrste, trideset godina unazad, da su nasilja postala normalnost, a ne abnormalnost? Za podkast Istinomera „U mikrofon“ govori novinarka „Vremena” Jovana Gligorijević, koja je i otkrila slučajeve seksualnog uznemiravanja i zlostavljanja u Istraživačkoj stanici Petnica.
30. 6. 2021.

Popov: Vučić zna da bi morao da ode sa političke scene ako prizna Kosovo

U danu snimanja podkasta „U mikrofon” predsednik Srbije se obraćao skupštini u vezi sa pregovorima u Briselu i, kako je rečeno, „perspektivama delovanja srpske države na Kosovu i Metohiji”. Rekao je da je kompromis jedino moguće rešenje, ali da ne zna šta bi taj kompromis mogao biti. Poručio je da treba da budemo pragmatični i racionalni. Da li taj pragmatizam i racionalizam podrazumevaju, kako je to definisala Daliborka Uljarević, „provalu histerije i besa prema Crnoj Gori“ posle usvajanja Rezolucije o Srebrenici u crnogorskom parlamentu? U tome se stiglo do ideje da se svima koji su glasali za rezoluciju zabrani ulazak u Srbiju. U istom danu Evropska unija je ozvaničila da nećemo otvoriti ni jedno poglavlje.
23. 6. 2021.

Biserko: Srbija od Bajdena može da očekuje vrlo ozbiljne korake

Da li su suočavanje s prošlošću, presuda Ratku Mladiću i Kosovo teme iz kojih u Srbiji izlaze sve druge teme - od stava da zapadne zemlje dolaze ovde da „zavrnu ruku i šiju“ predsedniku da prizna Kosovo, do odsudnih bitaka za mesne zajednice u Novom Sadu? Kako to da se tri decenije od početka ratova u Jugoslaviji i svih posledica koje i dalje živimo i danas ovde bavimo „srpskim svetom“, koji je, po rečima jednog ministra, najvažniji posao sadašnje generacije političara? Da li su poruke da je Ratko Mladić zauvek srpski heroj i da je osuđen na doživotnu robiju bez ikakvih dokaza bulažnjenja tabloida ili zvaničan stav političara čiji je posao da rade na stvaranju srpskog sveta? Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora u Srbiji, u razgovoru za podcast Istinomera „U mikrofon“ kaže da posle presude Mladiću Srbiji predstoji da se pozabavi suštinom i odgovori na pitanja zašto je uopšte do svega došlo, zašto se Jugoslavija raspala, zašto tako brutalno... Po njenim rečima, te teme ovde nisu dotaknute i Srbija odbija da se suoči sa svojom odgovornošću za raspad Jugoslavije.
16. 6. 2021.

Zelenović: Neće proći prebacivanje odgovornosti na građane za Rio Tinto

Da li su osnivači Građanske platforme „Akcija“ i „Zelenog dogovora“ za Srbiju ukapirali da što pre treba „ozvaničiti“ ekologiju, dok se ostali ne dosete da je sadnja drveća ipak politika? Da li je pre neki dan osnovana Građanska platforma, koja okuplja oko trideset lokalnih pokreta i organizacija iz oko šezdeset gradova, shvatanje da je život otišao dalje i da je verovanje u ujedinjenje opozicije ili reujedinjenje Demokratske stranke jednako verovanju u spasenje i večni život? Nebojša Zelenović, nekadašnji gradonačelnik Šapca, koji predvodi stranku Zajedno za Srbiju, izašao je i zvanično iz lokalnog okvira i odlučio da, pošto opozicija prethodnih devet godina, kako je sâm rekao, nije proizvela ništa delotvorno, krene, kako mu i porodično ime nalaže, zelenim putem. „Zeleni dogovor za Srbiju“ je program kome je u fokusu ne samo zaštita životne sredine, već je baziran i na strateškom vezivanju za EU i SAD, kao i na rešavanju problema Kosova, u koje je potrebno uključiti i opoziciju i nove ljude u politici.
9. 6. 2021.

Protić: Ni u vreme Rezolucije Informbiroa nije bilo baš ovako

Da li se u Srbiji situacija otima kontroli, ili je na delu kontrolisana konfuzija? Tri događaja od prvorazrednog političkog i društvenog značaja poslednjih nekoliko dana neodoljivo su, iako nepovezani, podsećali jedan na drugi. I GO SNS i Sabor SPC, pa i Skupština Udruženja novinara Srbije, događaji su sa više nepoznatih nego poznatih – više se krilo nego što se otkrilo, svuda je u temelju nekakav sukob koji nije do kraja razjašnjen i deluje da nekako „kuva iznutra”. Da li je GO odbor SNS slika države i institucija, Sabor SPC stanja vere, a eskalacija sukoba u Udruženju novinara slika medija?
2. 6. 2021.

Živković: Ovaj režim je između ludila i kriminala, a verovatno obuhvata oboje

„Stariji sam od patrijarha i bio sam na svim funkcijama, sem na mestu predsednika države i predsednika Skupštine – ja sam mator čovek i ne treba mi promocija.“ Ovako je Zoran Živković, koji se na kraju pisma koje je uputio na adrese dvadeset i dva predsednika opozicionih partija i pokreta potpisao sa „bivši”, odgovorio na kritike da je inicijativa da se opozicija ujedini i stane iza jednog kandidata za predsednika, zapravo samopromocija. Živković, koji je bio premijer Srbije, ministar u vladi, v.d. predsednika Demokratske stranke, potom osnivač stranke NOVA čiji je predsednik bio do prošle godine, predložio je da na parlamentarnim i beogradskim izborima opozicija nastupi zajedno, kao i da odrede jednog predsedničkog kandidata, ali ne iz redova aktuelnih političara.
26. 5. 2021.

Rada Trajković: Slobodno sam živela samo za vreme Đinđića

„Ne vidim da postoji plan da se o budućim odnosima sa Kosovom ozbiljno razgovara jer su pregovarači i do sada radili samo u ličnom interesu, ne čak ni za dobrobit svoje države“, rekla je za Istinomer Rada Trajković, srpska političarka sa Kosova i Metohije, doktorka medicinskih nauka i predsednica nevladine organizacije Evropski pokret Srba sa Kosova i Metohije. Razgovarali smo i o tome kako na priče o promeni granica gledaju Srbi na severnoj, a kako oni na južnoj strani Ibra, zašto se s Albancima najbolje slažemo kad odemo u inostranstvo i možemo li se iskreno pomiriti.
20. 5. 2021.

Stepanović: Za 10 godina uspeli su da veštački podignu plate za 100 evra

Kojim se tačno putevima, posle skoro osam decenija od Drugog svetskog rata, stiže do Ljotića? Da li je put ka Ljotiću isti onaj koji vodi ka prebijanju ljudi sa ličnim svojstvima koja nam se ne sviđaju? Kako smo uspeli da pobrkamo fašizam i antifašizam, vakcine kao naučno dostignuće i šarlatanstvo, laž i istinu, da sopstveno zdravlje procenimo na tri hiljade dinara? Koji nas je put doveo do toga da više verujemo predsedniku koji nam poručuje da smo šampioni nego sopstvenom novčaniku i frižideru? Biljana Stepanović, urednica „Nove ekonomije” nedavno je, govoreći o pomoći države građanima koja je nešto malo viša od nagrade za vakcine, rekla kako se predsednik ponaša kao Deda Mraz koji iz džaka vadi poklone bez ikakve kontrole i transparentnosti.
12. 5. 2021.

Aleksić: Režim pokušava da spasi sam sebe u slučaju “Jovanjica”

Da li će rekordna zaplena droge u Srbiji i regionu, kako je tužilaštvo ocenilo 1,6 tona marihuane nađene na imanju Jovanjica, posle čega su počeli sudski postupci, ući u nezamislivu fazu u kojoj će se politički procenjivati da li je važnije rešavanje kriminala ili pomoć bolesnima? Da li je odluka UN s kraja prošle godine da marihuanu skine sa liste najopasnijih droga na preporuku Svetske zdravstvene organizacije otvorila put ka rešavanju afere Jovanjica u korist optuženih, uprkos tvrdnji predsednika Srbije da se to neće dogoditi?
5. 5. 2021.

Istinomer

© 2024 Istinomer, Sva prava zadržana

Istinomer