Kako je, posle više od godinu dana razgovora u opoziciji u vezi sa izbornim uslovima, odjednom ključno pitanje postala platforma o izbornim uslovima i ko će je potpisati? Zašto bojkot, uoči novih izbora, i dalje deli stranke opozicije? Zašto se opozicija, dok promoviše zajedničko delovanje protiv „sveopšte propasti“, konstantno razilazi? Da li je sukob između Narodne i Stranke slobode i pravde oko Pokreta slobodnih građana (PSG) zapravo pokriće za razlaz dva lidera?
“Mi ne tražimo pomoć Evropskog parlamenta zato što smo neki očajnici u Srbiji koji ne znaju sami šta će da rade, već zato što je to u interesu i Evropske unije", kaže, između ostalog, Pavle Grbović, predsednik Pokreta slobodnih građana, u razgovoru s Danicom Vučenić za Istinomerov podcast „U mikrofon“.
Predsednik se opet odvažno suprotstavio vlastitoj samovolji, vakcinisaće najpre staraštvo rasuto po istoimenim domovima: ukoliko tamo bude penzionisanih policajaca i oficira, oni će, razumljivo, biti vakcinisani pre civila.
Uprkos tome što je pre nekoliko godina pola Beograda protestovalo protiv pretvaranja grada u „Dubai za siromašne“ i „kasabu“, posle rušenja u Hercegovačkoj, jednom od najpoznatijih regionalnih novinara, na osnovu adrese stanovanja i nacionalnog porekla, odriče se pravo na stav, iako taj stav sublimira sve što se o načinu upravljanja Beogradom i izgledu Beograda ovde govori i misli.
„Sloboda medija, stabilna demokratija, regionalno pomirenje, nezavisno pravosuđe primeri su oblasti u kojima je neophodan napredak, ako se želi učiniti pomak ka EU.” Ovim je rečima nemački ministar za Evropu Mihael Rot pojasnio razloge zašto sa Srbijom, valjda prvi put otkako smo otvorili pregovore sa Evropskom unijom, nije otvoreno ni jedno poglavlje. Da je ministar bio u prilici da prisustvuje parlamentarnom, pravosudnom, medijskom životu u Srbiji samo u poslednjih mesec dana, pitanje je da li bi njegovo rezonovanje našeg ovogodišnjeg neuspeha bilo ovako smireno. I dok iz Evropske unije, sa različitih instanci, u poslednje vreme stižu skoro iste poruke koje se odnose na pravosuđe, demokratiju, vladavinu prava, slobodu medija, u zemlji su uz pritiske obavljeni izbori za Državno veće tužilaca i Visoki savet sudstva, u proceduru se vraćaju amandmani na Ustav u oblasti pravosuđa protiv kojih je pre dve godine bila skoro cela stručna javnost, a u parlamentu govor vladajućih poslanika i poslanica može biti na ponos njihovim prethodnicima iz devedesetih.
Vesna Rakić Vodinelić u intervjuu za Istinomer kaže da ne veruje u iskrenost namera vlasti u Srbiji da zaista prihvate standarde bez kojih nema ulaska u EU.
Zasedanje Skupštine Crne Gore na kojoj bi trebalo da se, posle nekoliko decenija, izglasa vlada bez DPS-a, dešava se paralelno sa novim, ovoga puta diplomatskim, sukobom sa Srbijom. Ne zna se tačno krajnji ishod ove priče, ali se zna da Crna Gora ostaje pri svojoj odluci da je ambasador Vladimir Božović persona non grata, dok je Beograd u roku od 24 sata doneo dve potpuno kontradiktorne odluke - prvo da protera diplomatskog predstavnika zvanične Podgorice iz Beograda, a potom da to ne učini.
U ambijentu korone, sa kojom niko, izgleda, nije u stanju da se nosi, sahrana patrijarha Irineja - koja je više asocirala na politički skup i kongres ujedinjenja svih Srba sveta - otvorila je ponovo pitanja odnosa crkve i države, klerikalizacije države ili podržavljenja crkve i ko je tu kome gospodar. Na ovom skupu dominirale su dve poruke - jedna, navodno pokojnog patrijarha, o čuvanju Srpske i Kosova i druga, poruka jednog od vladika, o lažnoj i pravoj eliti. Urednica „Peščanika” Svetlana Lukić, autorka trodelnog dokumentarca „Zašto se u crkvi šapuće“, u intervjuu za podkast Istinomera „U mikrofon“ konstatuje da je na sahrani „nad odrom Irineja obnovljen savez trona i oltara“. Sa Svetlanom Lukić razgovaram na bezbednoj „digitalnoj distanci“, u danu kada je od početka pandemije zabeležen najveći broj bolesnih - skoro sedam hiljada.
Da li će izveštaj Antikorupcijskog tela Saveta Evrope – GREKO-a, Vlada Srbije objaviti, ili ćemo ostati uskraćeni za pojašnjenje o oceni da ne zadovoljavamo u ispunjavanju 13 preporuka koje su nam prvi put poslate davne 2015. godine? Te preporuke, u najkraćem, vezane su za sprečavanje korupcije među poslanicima, sudijama i tužiocima. Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbija u intervjuu za podkast Istinomera „U mikrofon“ ocenjuje da se stvari u vezi sa preporukama GREKO u Srbiji „dosta čudno odvijaju“. Podseća da je rok za njihovo ispunjenje bio 2016. godine, ali da je sve ostalo van javnog konteksta i da smo tek „2017. godine od samog GREKO-a saznali da je Srbija globalno nezadovoljavajuća“: „Onda je sve to odjednom dobilo ogroman medijski prostor i imali smo brže-bolje reakciju Vlade Srbije koja je formirala radnu grupu za realizaciju GREKO preporuka, za koju niko nikada posle nije čuo da je nešto radila“, kaže Nenadić, dodajući da postoji samo mali pomak u Zakonu u lobiranju, koji je takođe bio deo tih preporuka.
U nacionalnoj strategiji borbe protiv korupcije koja je doneta na početku ove vlasti, 2013. godine, bilo je zapisano kao cilj da se tokom pet godina sprovođenja strategije poveća broj pravosnažnih osuda u predmetima korupcije za 30 odsto u odnosu na 2012. godinu, koju su označavali kao katastrofalnu. Onda pet godina uopšte nije praćeno, uopšte ne postoji u izveštajima podatak kakav je postignut uspeh na ostvarivanju tog cilja. Mi smo uzeli statistike zvanične, i tužilačke i sudske, pogledali šta tamo piše i ispostavilo se da za tih pet godina ne da nije ostvaren taj cilj od 30 odsto nego se čak broj osuda i smanjio u odnosu na 2012. godinu, a pri tom je taj cilj od 30 odsto povećanje u odnosu na katastrofalno stanje potpuno neodgovarajući, nama je bio potreban porast od 300 odsto – kaže Nemanja Nenadić, programski direktort organizacije Transparentnost Srbija u intervjuu Danici Vučenić za Istinomerov podcast „U mikrofon“.
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
