Ima li postizborna agonija u Americi kraja i da li taj kraj podrzumeva povratak te zemlje, ali i dela planete, u normalnost kakvu smo poznavali, ili je ta normalnost ostala u istoriji? Dok se umnožavaju strahovanja da bi Donald Tramp mogao da proizvede još štete do januara, kada bi trebalo i formalno da napusti Belu kuću, u svetu se uveliko spekuliše o tome šta promena na čelu Amerike donosi njenim saveznicima, a šta neprijateljima. Na Balkanu se neko raduje, a neko je nervozan, ali jedno od ključnih pitanja je - da li odlazak američkog populiste znači nevesele dane za ove naše? Erik Gordi, profesor sociologije, politike i kulture na Univerzitetskom koledžu u Londonu, ekspert za jugoističnu Evropu, u intervjuu za podkast Istinomera „U mikrofon“ kaže da je američki populista stigao na čelo te države izvan sistema, a da ovi evropski i balkanski deluju u okviru sistema koji su podredili sebi, te su i snažniji.
Između sahrane u Podgorici, kao regionalnog, i američkih izbora kao globalnog događaja, objavljeno je lokalno istraživanje čiji rezultati pokazuju da, kako kaže glavni istraživač Demostata Srećko Mihajlović, „nama ni Bog ne može da pomogne”. Naime, ovaj istraživački centar pitao je građane šta misle o pandemiji izazvanoj virusom COVID 19. Odgovori su zanimljivi i indikativni. 51 odsto ispitanih bi prihvatio vakcinisanje ako to preporuče lekari i stručnjaci, a 17 procenata ako to preporuči predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Slično su se izjasnili i ispitanici koji podržavaju stranke koje su izašle na parlamentarne izbore - 53 odsto bi poslušalo lekare, dok je 48 posto pristalica stranaka koje su bojkotovale izbore odgovorilo da se ne bi vakcinisali ni pod kojim uslovima. Mereno je i poverenje građana u institucije i aktere koji se bave korona virusom. Građani imaju više poverenja (44%) u lekare i naučnike mimo Kriznog štaba. U svim ostalim slučajevima situacija je obrnuta, čak i u slučaju predsednika Republike. Njemu ne veruje 39 odsto, a veruje 31, dok Kriznom štabu ne veruje 35 odsto, a Vladi Srbije 41 odsto ispitanika. Istraživanje je rađeno neposredno, na 1.200 ispitanika, u septembru ove godine. Programski direktor Demostata Zoran Panović u razgovoru za podkast Istinomera „U mikrofon“ pojašnjava da je reč o „dubinskom istraživanju“ koje ukazuje da je naše društvo „autoritarno“. Kako kaže, rezultat iz prethodnog istraživanja koje je pokazalo da je 80 procenata građana „neposredno ili posredno autoritarno, potvrđuje se kroz ove rezultate“.
„Nema nikakve vesti u činjenici da imamo novu vladu, niti je vest da će u ovoj vladi biti više žena, koje neće odlučivati ni o čemu“, rekao je u intervjuu za podkast Istinomera „U mikrofon“ profesor Pravnog fakulteta u Novom Sadu Bojan Pajtić. Ocenjuje i da se nalazimo u „autokratski vođenom društvu i državi i da je potpuno svejedno kakva će biti struktura naših zatvorskih čuvara“.
Da li je profesor FDU Nebojša Romčević u pravu kada kaže da smo dotakli novo dno, a da se Ministarstvo kulture u napadu na umetnike, novinare, psihijatre, udruženja umetnika služi formom nacističke propagande? Teško je oteti se utisku Nemačke iz tridesetih godina prošlog veka u priči o upadu maskiranih mladića na izložbu u Zemunu, kidanju crteža i bacanju suzavca, ili u saopštenju Ministarstva kulture koje crteže vidi kao skaredne i nemoralne, patologiju i devijaciju svesti, podzemlje ljudskog duha. Ovaj događaj samo je jedan u nizu koji počinje od jula meseca, kada je prećeno Milanu Mariću, glumcu koji u spotu čita izvod iz svedočenja sa suđenja Ratku Mladiću. Potom je tu predstava „Srebrenica. Kada mi ubijeni ustanemo”, čiji su autori i glumci od septembra izloženi verbalnom nasilju i užasavajućim pretnjama, pa neizbežni Miša Vacić na izložbi posvećenoj žrtvama granatiranja Tuzle, sve do izložbe stripa u Staroj kapetaniji u Zemunu.
„Nije da ideologiju neko stvara, neko smisli, pa onda je nameće drugima. Ideologija je u materijalnim praksama ljudi. Znači, ljudi su sami svojim telima, svojim postupcima, svojim ritualima, nosioci neke ideologije i ta se ideologija zapravo nije promenila u poslednjih 30 godina ovde, samo što se apdejtovala jednim neoliberalnim momentom ekonomskim, koji je Vučićeva vlast uvela“, kaže Branislav Dimitrijević, istoričar umetnosti, u razgovoru s Danicom Vučenić za Istinomerov podcast, komentarišući niz činova nasilja koji su na kulturnim događajima ovih dana i krajnje neobične reakcije Ministarstva kulture.
Zašto je Nebojša Zelenović, još aktuelni gradonačelnik Šapca i lider „Zajedno za Srbiju” usred izbornog i postizbornog haosa u svom gradu izašao u javnost sa predlogom od tri tačke upućenim, kako je naveo, građanskoj opoziciji? Da li su predlog o novim licima u politici, potom zapadnom stubu spoljne politike Srbije i učešću opozicije u rešavanju problema Kosova Zelenovićev pokušaj da se vrati na nacionalnu opozicionu scenu, posle odluke da ipak učestvuje na lokalnim izborima u Šapcu, ili predlog može da se dovede u vezu i sa nastojanjem da uveri Zapad kako u opoziciji postoje pouzdani partneri, koji bi podržali i rešenje za Kosovo? U intervjuu za podkast Istinomera „U mikrofon“ Zelenović kaže da ga je iznenadilo da se njegovi partneri iz bivšeg „Saveza za Srbiju” Lutovac, Đilas i Jeremić „nisu do sada izjasnili“, ali tvrdi i da se ne kaje što je učestvovao na izborima u Šapcu, koji ga „nisu skrajnuli sa nacionalne scene“, već su pokazali da „borba za normalan život postoji“.
Nekako se poklopilo da se godišnji Izveštaj Evropske komisije o Srbiji ove godine objavljuje 6. oktobra, na dan za koji ozbiljan deo demokratske javnosti smatra da u Srbiji ne postoji. Ako prihvatimo ocenu Evropskog pokreta u Srbiji da je Srbija sve dalje od sveta kome je stremila 5. oktobra 2000. godine, što implicira da ne poštuje ono na šta godinama unazad ukazuju izveštaji Evropske komisije, te da nazaduje, postavlja se pitanje smisla i svrhe izveštavanja, da parafraziram Violu fon Kramon, izvestioca Evropskog parlamenta za Kosovo.
„Filozofija pristupanja Uniji je pijačna, odnosno trgovinska“, ocenjuje Srđan Majstorović, predsednik UO Centra za evropske politike, za Istinomerov podcast „U mikrofon“, dodajući kako se stiče utisak da „ako ne dobijemo nešto zauzvrat, mi nećemo naš deo posla da uradimo“.
“Nema brzog načina, nema magične sile ili srebrnog metka za stvarne i sistemske promene u našem društvu. Na današnji dan, 20 godina posle petooktobarskih promena, mi smo dobacili baš gde smo kao društvo i zaslužili, opet s gotovo istom metom i istim ili sličnim rastojanjem.”
Da li je nalaz Insitituta Univerziteta u Geteborgu da je Srbija izborna autokratija i da je jedna od zemalja koja se najviše autokratizovala, samo potvrda osećaja opozicione javnosti u Srbiji, ili ta ocena može da ima i neku funkciju u budućnosti? Pitanje je kako je zapravo došlo do toga da nekoliko dana uoči 5. oktobra, dve decenije od promena, danas slušamo slične ocene međunarodnih organizacija koje smo već čuli poslednjih godina 20. veka.
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
