Zbog zagađenja se umire, zbog principa se gubi posao
Čak 19 organizacija civilnog društva zatražilo je od Vlade da poništi rešenje o otkazu Milenku Jovanoviću, bivšem načelniku Odeljenja za kvalitet vazduha Agencije za zaštitu životne sredine. U intervjuu za Istinomer, kažnjeni stručnjak kaže da ima previše godina iskustva da bi pristao da zbog osmeha menadžmenta radi ono što je suprotno njegovim principima i interesima građana.
„S obzirom na to da je temperatura visoka za ovo doba godine, grejanja je manje i vikend je sa slabijim saobraćajem, pa možemo reći da je, neuobičajeno za januar, odličan kvalitet vazduha u Beogradu“, kaže na početku intervjua za Istinomer diplomirani meteorolog Milenko Jovanović, dodajući da za to što lakše dišemo veće veće zasluge ima košava nego država.
„Što se tiče cele Srbije, trenutno je dobar je kvalitet vazduha, ali iz meteoroloških razloga. Država bi trebalo daleko više da radi na smanjenju emisija, odnosno izvora zagađenja”, objašnjava naš sagovornik, označivši individualna ložišta, manje toplane, saobraćaj i industriju kao glavne faktore koji negativno utiču na kvalitet vazduha. Smederevo i Bor su, kako kaže, posebna priča vezana za loše kontrolisano industrijsko zagađenje.
Juče „izuzetno”, danas „obično”
Pitanje je da li je i priča o Milenku Jovanoviću „posebna” ili, pak, postaje pravilo. Da li je ostao bez posla jer ga je „suviše” savesno radio? Dominatan razlog za otkaz koji je u novembru prošle godine dobio bila je njegova pobuna protiv promena načina ocenjivanja kvaliteta vazduh, kako Jovanović veruje, jer prema njegovim rečima nema propusta u njegovom ukupnom radu i ponašanju u državnoj upravi.
„Promenjen je prikaz PM 2.5 čestice, koja je, po Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, najopasniji polutant jer može direktno da uđe u alveole i u pluća. Tom promenom je učinjeno da ono što je juče bilo prikazano kao izuzetno zagađen vazduh i označeno ljubičastom bojom, danas prelazi u crvenu boju i tretira se samo kao zagađen vazduh“, govori Jovanović.
„Direktor Agencije ima pravo da odlučuje o tome i ubeđen sam da je to učinio uz konsultacije s Gradskim zavodom za javno zdravlje. Zavod vodi lokalni monitoring kvaliteta vazduha u Beogradu godinama i ima izuzetne stručnjake, ali zašto je direktor njih konsultovao, a ne nas i zašto je pristao da promeni kriterijume (i to pet puta za nekoliko dana) u sred grejne sezone? Gradski zavod za javno zdravlje ne može da daje naloge Agenciji, mi smo iznad njih hijerarhijski. Oni su visoko stručna institucija za sprovođenje monitoringa, a ne za donošenje odluka na nacionalnom nivou“, objašnjava Jovanović i sugeriše da na nivou države treba da se dogovori unificiran prikaz koncentracije štetnih materija – neprihvatljivo je da je Beograd godinama imao drugačiji prikaz.
„Čovečuljak u bojama koji se na Beoeko prikazuje je odličan zdravstveni savet građanima kako da planiraju svoje aktivnosti napolju ili da ne izlaze iz kuće, to je važna informacija. Međutim, za potpunu informaciju neophodan je i prikaz koncentracije. Kada odete u laboratoriju da vadite krv, ne kažu vam samo da li imate dobru krvnu sliku, već dobijete i brojčanu vrednost.“
Oko sedam i po hiljada ljudi u Srbiji godišnje umre od posledica zagađenja vazduha. Jovanović kaže da su studije u svetu pokazale da, kada se smanji koncentracija PM 2.5 čestica za 5 mikrograma, drastično se smanji i broj poseta lekaru.
Svaku promena u načinu ocenjivanja i prikaza kvaliteta vazduha koja se izvede bez objašnjenja u građanima budi sumnje da se radi o manipulaciji. U slučaju zbog koga je sagovornik Istinomera stradao dogodilo se i to da su se na dve stranice istog sajta krajem oktobra nalazile različite informacije.
Bilo je boljih dana
O tome kako je Jovanović radio svoj posao govori i to da je, po poslednjem izveštaju za kvalitet vazduha koji je uradila Agencija, postignut procenat pouzdanosti podataka od 85 odsto, dok je pre tri godine, u vreme kada je on postao načelnik, to bilo samo 22 odsto.
„Kada je Agencija osnovana, imali smo pet mernih stanica, tri u Smederevu i dve u Boru“, priseća se Jovanović i s ponosom govori kako su od tada znatno prošireni kapaciteti i kako je institucija u kojoj je radio stekla veliki ugled u Evropi. Veći nego u Srbiji, kaže, jer se ovde nije gledalo blagonaklono na to što je zauzela pozicije do tada nedodirljivih. I on je, kaže, najvećim delom mandata ovog direktora imao mogućnost da radi isključivo u skladu sa standardima struke.
„Moj otkaz je jedan od prvih znakova urušavanja funkcionalnosti Agencije. Ja kao pojedinac sam nebitan i bilo bi katastrofalnoda Agencija zavisi od pojedinca, ali kadrovska struktura je sve gora i gora, ljudi odlaze u penziju, novi se ne primaju ili se primaju „ugovorci”, nažalost nedovoljno stručni. Mislim da ima desetak takvih osoba koje su po raznim osnovama angažovane, a da nikada nisu viđene, ne dolaze na posao, samo primaju plate.”
To je, kako kaže Jovanović, pre par godina utvrdila i Državna revizorska institucija.
„Direktor ruinira Agenciju i novom sistematizacijom, ukidanjem odeljenja koje sam ja vodio i spajanjem sa Odeljenjem za monitoring vode. Monitoring je jedino zajednično tim službama. To je kao kada biste spojili osnovnu školu i fakultet, jer im je zajedničko obrazovanje“, kaže Jovanović i dodaje da je direktor Agencije 7 i po godina u V.D. stanju.
„On nema adekvatno obrazovanje i stručnost da vodi ovu instituciju, a trenutno je i nezakoniti predstavnik Agencije jer mu Vlada nije obnovila status V.D. od 8. oktobra“.
Za otkaz i disciplinski postupak koji je protiv njega pokrenut, Jovanović tvrdi da je reč o „proceduralnom skandalu”.
„Optužba je bila bazirana na laži da su merne stanice zapuštene i u lošem stanju, a one su fenomenale i to se kaže i u zvaničnom izveštaju; do toga da imam lošu komunikaciju sa zaposlenima, a da niko od zaposlenih nije dao izjavu o tome.“
Kolega koji je pružio podrušku Jovanoviću, Dejan Lekić, sa mesta načelnika Odeljenja za izveštavanje i informacioni sistem životne sredine, nakon ukidanja ovog Odeljenja, prebačen je na niže radno mesto u Ministarstvu za zaštitu životne sredine.
Za Jovanovićev slučaj čulo se i u Evropskom parlamentu.
„Viola fon Kramon me je pomenula kao neki crni primer iz Srbije u vezi sa zaštitom životne sredine. Sigurno je da me nije pomenula zato što sam joj rođak nego da pokaže da prate šta se dešava.”
„Tražili su uspostavljanje merenja u Radincu gde je bila naša stanica, a koja je zamrla, kao i ona u susdenoj Ralji jer nije bilo novca za održavanje. Ti ljudi žive uz ograde železare, u stravično lošim ekološkim uslovima. Obećano im je da će monitoring PM čestica početi za 6 meseci, juna 2019. godine. Uspeo sam ranije da obezbedim da taj tzv. uzorkivač bude spreman da se postavi početkom maja. Kada sam referisao da je spremno i rekao da treba da počenemo merenje, direktor je to odbio”, kaže Jovanović i dodaje da je tek mesecima kasnije, 28. decembra, nakon što su došli predstavnici udruženja iz Smedereva koji su bili spremni za proteste i blokadu rada železare, dobio nalog da se uzorkivač pusti u pogon.” Ovim postupkom uskraćeno je zakonsko pravo građana na pravovremenu i pouzdanu informaciju o stanju životne sredine.
Ujedinjenjem protiv zagađenja
Nakon što je javnost saznala za njegov otkaz, grupa od 19 organizacija civilnog društva zatražila je od Vlade da poništi odluku Agencije, što Jovanović doživljava kao priznanje njegovom radu.
„Te organizacije nisam poznavao uopšte, možda samo s ljudima iz dve od njih se ranije upoznao, ali pročulo se da je jedam stručnjak dobio otkaz i to je izazvalo reakciju.”
U Agenciju kojom upravlja sadašnja garnitura se, kaže, ne bi se dobrovoljno vratio.
„Ne želim da radim protiv građana, imam previše godine iskustva da bih pristao da zbog osmeha menadžementa radim suprotno od onoga što su moji principi.”
Sada namerava da pokuša stvoriti asocijaciju koja bi okupila ekološke pokrete u Srbiji. Ima i radni naziv za nju – „Ujedinjeni protiv zagađenja”.
„Mora se delovati i menjati energetski bilans zemlje. Bosna, Makedonija i sever Crne Gore su takođe u jako lošoj situaciji upravo zato što su termoelektrane osnovni energetski izvor.“
Milenko Jovanović podseća da je u pitanju problem koji se taložio decenijama, a da je napredak, ipak, ostvaren u tome što se sada mnogo više zna o negativnim posledicama, zahvaljujući i monitoringu za koji je bilo zaduženo njegovo Odeljenje za kvalitet vazduha.
Naslovna fotografija: Istinomer / Zoran Drekalović