Invazija na privatnost – znamo gde ste bili prošlog vikenda
Niko ih nije legitimisao, a na adresu im je stigao prekršajni nalog zbog učešća u protestima i blokadama puteva tokom prethodne dve subote. Kako su ovi građani identifikovani, pitali su se sami na društvenim mrežama, a isto se pitala i Eko straža, koja je iskazala i bojazan da su ljudi snimani specijalnim mobilnim telefonima koji imaju kamere za prepoznavanje lica. Da li je taj stah opravdan? I - šta je sledeće?
Slučaj je stigao do Poverenika za zaštitu podataka o ličnosti. Ako se utvrdi da je Eko straža u pravu, da su građani s pravom uznemireni i da je policija koristila Huawei tehnologiju za prepoznavanje lica na protestima i blokadama puteva koji su se dve subote zaredom održavali širom Srbije, Milan Marinović, poverenik, otvoriće postupak nadzora.
To nam je potvrđeno i iz Kancelarije Poverenika, rečima da je “Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti zatražio od MUP izjašnjenje u vezi sa navedenim. Po dobijanju relevantnih informacija Poverenik će razmotriti da li postoje uslovi za preduzimanje mera iz zakonske nadležnosti.”
Komentarišući Marinovićevu izjavu da će otvoriti postupak nadzora ako se utvrdi da je policija koristila ovakve kamere, Rodoljub Šabić, advokat i bivši Poverenik kaže za Istinomer kako ne razume šta to znači.
“Kako će se utvrditi da ih policija jeste koristila? Sumnja da biometrijski nadzor jeste korišćen je evidentno prisutna. Kako može biti potvrđena ili možda otklonjena ako niko ne sprovede nadzor? Ja sam već javno rekao da očekujem da Poverenik sprovede postupak nadzora kao i da bi, da imamo drugačije javno tužilaštvo, sumnja u to da službena lica namerno krše zakon i primenjuju nedozvoljene tehnologije obrade podataka morala da bude i predmet interesovanja tužioca”, kaže Šabić.
„Nakon obaveštenja primljenih od novinara da su na nezakonitim protestima prisustvovali u svojstvu profesionalnih izveštača, Ministarstvo unutrašnjih poslova donelo je odluku da postupke protiv njih obustavi“, piše u saopštenju, a novinarima je upućena molba da “u sličnim situacijama vidno istaknu svoju legitimaciju”.
Svakako, u slučaju da se po nadzoru utvrdi nedozvoljena obrada podataka, Poverenik bi mogao da uradi nekoliko stvari – od upozorenja i zabrane takve dalje obrade, preko pokretanja prekršajnog postupka do podnošenja krivične prijave, ali to odlučuje on sam, kaže Šabić.
Izvor: Eko straža
Zašto je identifikacija lica uopšte sporna?
“Biometrijski video nadzor smatra se izuzetno invazivnim po privatnost praktično svih građana, mogućnosti zloupotreba na primer u svrhu praćenja političkih oponenata, aktivista civilnog sektora ili nezavisnih novinara i s razlogom postoji i sve je jači otpor prema njegovoj primeni”, ističe Šabić.
Po njegovim rečima, samo snimanje demonstracija i učesnika ne mora biti nezakonito. Policija ima ovlašćenja da snima javni skup ako to najavi.
“Ali identifikacija lica na osnovu snimka je nešto sasvim drugo. Na osnovu običnog snimka ne možete brzo a pogotovo ne pouzdano identifikovati nikog, ali biometrijski video nadzor omogućava uz korišćenje adekvatnog softvera uparivanjem snimaka biometrijskih kamera sa snimcima iz baze biometrijskih fotografija koju ima MUP (sva punoletna i veliki broj maloletnih lica) da se u izuzetno kratkom vremenu izvrši identifikacija ogromnog broja lica”, objašnjava Šabić.
On demanti da se ova tehnologija koristi u MUP-u vidi kao prilično neuverljiv, a da su sumnje na mestu, pokazao nam je i Nacrt zakona o unutrašnjim poslovima, koji je povučen.
U tom Nacrtu, veoma sporan je bio deo oko širih ovlašćenja policije, koja su se odnosila upravo na snimanje i slikanje protesta i korišćenja softvera za prepoznavanje lica, o čemu smo detaljno pisali ovde.
Na kraju, Šabić smatra da, iako smo suočeni sa sve očiglednijom nespremnošću institucija da štite prava građana, posebno kada je vlast ta koja ih ugrožava, on je ipak mišljenja kako ima smisla da građanin pokuša da se obrati povereniku. “Sve drugo deluje mi skoro kao Sizifov posao”, zaključuje Šabić.
“Bezbedan grad”?
Snimanje građana je aktuelna tema još od 2017. godine kada je tada kao ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović sa predsednikom Huaweija potpisao Sporazum o saradnji. Projekat “Bezbedan grad” je podrazumevao “uvođenje inteligentnog video nadzora kojim će se značajno unaprediti efikasnost rada policijskih službenika u cilju povećanja javne bezbednosti, ali i uvođenje tog nadzora u kontrolu saobraćaja, što će doprineti povećanju bezbednost saobraćaja i smanjenju broj saobraćajnih prekršaja”.
Do sada je, kako je za Istinomer već rekao Danilo Krivokapić iz Share fondacije, postavljeno preko 1.000 kamera kojim se mogu automatski detektovati lica, odnosno identifikovati, a u planu je da ih bude minimum osam hiljada.
A dok je sumnja u to da postoje još neke kamere, u formi telefona sa antenom, koje mogu prepoznati naša lica, sada pojačana, setimo se da je takva bojazan postojala još tokom julskih protesta 2020. godine.
Ovim povodom reagovao je i Amnesti internešenel (AI), koji je izrazio zabrinutost jer su postojali “verodostojni izveštaji” da je policija tada koristila kamere za prepoznavanje lica.
„Amnesti internešenel se protivi korišćenju tehnologije prepoznavanja lica za masovni nadzor, na primer na protestima. Nova tehnologija, još u velikoj meri neregulisana, ima tendenciju da disproporcionalno cilja određene grupe ljudi, što može obeshrabrujuće da utiče na pravo na protest“, rekla je tada Jelena Sesar, istraživačica AI za Balkan.
Snimaju li se građani u Evropi?
“Ovo je velika pobeda za građane Evropske unije”, poručio je Petar Vitanov, poslanik Evropskog parlamenta,kada je u oktobru Evropski parlament usvojio neobavezujuću rezoluciju čiji je on autor, a kojom se zabranjuje da policija koristi tehnologiju za prepoznavanje lica ljudi na javnim mestima.
Ovom rezolucijom, EP je pozvao i na zabranu takozvane “prediktivne policije”, koja kao takva omogućava da se koristi veštačka inteligencija kako bi se profilisali potencijalni kriminalci čak pre nego što do zločina uopšte i dođe.
Takođe, traženo je da se zabrane i privatne baze podataka za prepoznavanje lica, (poput onih koje koristi kompanija Clearview AI), kao i sistemi socijalnog bodovanja. Ovakav sistem postoji u Kini, a koristi se kako bi se procenilo poverenje građana na osnovu njihovog ponašanja.
Ovakav sistem će se, prema studiji iz oktobra “Biometric Behavioural Mass Surveillance in EU Members” koja upozorava na uticaj ove tehnologije na osnovna ljudska prava, koristiti u još osam država EU - u Hrvatskoj, Češkoj, Estoniji, Portugalu, Rumuniji, Španiji, Švedskoj i na Kipru.
Nova vlast u Nemačkoj, pak, protiv je korišćenja biometrijskog prepoznavanja lice u javnosti i žele da “isključe” i korišćenje pomenutog sistema bodovanja. Sa druge strane, Francuska, pored još nekih država EU, boji se da će zabrana facijalne rekognicije oslabiti državnu bezbednost.
Početkom decembra, Evropska komisija je predložila da se radi efikasnije borbe protiv kriminalnih mreža koje deluju na transnacionalnom nivou ujedno uključi i sistem prepoznavanja lica.
Naslovna fotografija: Canva
Ovaj tekst napravljen je uz finansijsku podršku Evropske unije. Izraženi stavovi isključiva su odgovornost autora i ne odražavaju nužno stavove donatora.
Projekat „Povećanje učešća građana na polju Digitalne agende – ICEDA“ sprovode Fondacija Metamorfosis (Severna Makedonija), Open data Kosovo (Kosovo), Akademija za eUpravu (Estonija), Crta (Srbija), NVO 35mm (Crna Gora) i Levizja Mjaft! (Albanija).
