Ispod akcize monopoli vire
Umesto liberalizacije uvoza naftnih derivata i jeftinijeg goriva građane je početkom 2011. godine dočekao još jedan neprijatan potez vlasti i posredna zaštita monopola NIS-a. Iako je Uredba o zabrani uvoza goriva prestala da važi, vlast je ipak uspela da pronađe načina da stavi NIS u dominantan položaj u odnosu na private prometnike (mada je i NIS privatna kompanija). Od dugo priželjkivanog jeftinijeg goriva za sada nema ništa.
Da stvari neće teći onako kako su se građani nadali moglo se naslutiti još 2009. godine kada su mediji pisali da je Vlada dogovorila sa Gaspromnjeftom da liberalizacija uvoza goriva startuje od 2011. godine, ali da ipak bude postepena.
„Naftnoj industriji Srbije bi odgovarala meka liberalizacija koja podrazumeva ukidanje zabrane, ali i uvođenje mehanizama koji ne bi dozvolili potpuno slobodan uvoz goriva. Na taj način bi država pomogla Rusima jer će modernizacija rafinerija, koja omogućava ravnopravnu borbu NIS sa konkurentima iz okruženja, biti završena sredinom 2012. godine.“ (Blic, 18. 9. 2009. godine)
Zašto je uveden monopol ?
Uredba o zabrani uvoza naftnih derivata doneta je početkom 2002. godine sa ciljem da se zaštiti nacionalna naftna kompanija kako bi dobila vremena da se modernizuje i osposobi za proizvodnju derivata po evropskim standardima. Kako je tada predviđeno Uredba je imala dejstvo do 30. jula 2006. godine, ali je i pored mišljenja stručnjaka, trajanje Uredbe produženo do početka 2011. godine.
Još jedna najava da će ostali prometnici i dalje biti u nepovoljnom položaju u odnosu na NIS stigla je neposredno pred ukidanje Uredbe o zabrani uvoza goriva. Država je, naime, rešila sa promeni propis o skladištenju goriva. Prema novim propisima, od uvoznika se traži da imaju rezervoare nafte velikog kapaciteta, a samo za dobijanje dokumentacije i dozvola za izgradnju skladišta, prema tvrdnjama privatnih prometnika, potrebno je godinu i po dana, a zatim još pola godine za izgradnju skladišta. To znači da bi uvoz bio slobodan samo za mali broj prometnika koji već poseduju odgovarajuća skladišta, dok bi ostali morali i dalje da se snabdevaju kod NIS-a. Na taj način, monopol Naftne industrije Srbije, ukoliko se ovaj predlog usvoji, biće sačuvan.
„Umesto što je sada zabranjen slobodan uvoz derivata, pa se privatnici snabdevaju kod NIS-a, od Nove godine bi opet najveći ostali na tržištu, jer samo oni imaju dovoljno velika skladišta.“ (predsednik Upravnog odbora kompanije ‘Nafta’ Boban Atanacković, B92, 20. 10. 2010. godine)
Te najave su, međutim, prošle bez velike reakcije javnosti. Barem u poređenju sa odlukom o povećanju akciza. Naime, na predlog stranke SPS, Skupština je bez posebne najave progurala amandman na Zakon o akcizama, kojim su akcize na gorivo povećane već od početka 2011. godine. Uobičajena praksa je da se akcize povećavaju u februaru i to za iznos inflacije za prethodnu godinu, ovaj put to je učinjeno 29. decembra, a uz to, suprotno dosadašnjoj praksi, akcize su povećane nejednako. U vlasti kažu da su akcize različito povećane zavisno od vrste goriva, ali je, sve i da to jeste bio glavni kriterijum, više nego upadljivo da je paralelno sa vrstom goriva ispoštovana i podela derivata na one koje kompanije mogu da uvoze direktno iz inostranstva i one koje proizvodi NIS. Iz vlasti se, međutim, čulo da nije reč ni o kakvim povoljnostima za NIS, već da se privatni naftaši bune zato što im je interes ugrožen.
„Medijsku hajku u vezi sa akciznom politikom podigli lobisti uvoznika naftnih derivata koji u Srbiji nista ne proizvode i zapošljavaju mali broj ljudi. Hoćemo li zbog njihove veće zarade da zatvorimo dve domaće rafinerije?“ (državni sekretar u Ministarstvu energetike Dušan Mrakić, B92, 18. 1. 2011. godine)
A gde su niže cene ?
Nisu negodovali samo naftaši, već i građani koji će, i pored formalnog ukidanja monopola NIS-a, i dalje kupovati najskuplje gorivo u regionu. Uoči otvaranja tržišta izjave zvaničnika su se kretale od otvorenih najava da će gorivo biti jeftinije do slutnji da se to neće desiti tako brzo, uz prebacivanje lopte na „zakone tržišta“.
„Pozivam naftne kompanije da u tržišnoj utakmici pokažu da zaslužuju poverenje. Ukoliko otvaranje tržišta ne rezultira nižom cenom, to će govoriti o nesposobnosti i netržišnom ponašanju učesnika u ovom sektoru.“ (ministar energetike Petar Škundrić, Blic, 30. 12. 2010. godine)
„Očekujem da će se ta utakmica dodatno rasplamsati i aktivnošću NIS-a koji sada praktično mora da potvrdi svoje tržišno učešće i poziciju, i da kroz ubrzanu rekonstrukciju i modernizaciju rafinerija, kao i niže cene i bolji kvalitet, ukupno stanje na tržištu energetike učini prihvatljivijim.“ (ministar trgovine Slobodan Milosavljević, Blic, 29. 12. 2010. godine)
Akcize dižu cenu
Akcize na motorne benzine u Srbiji u 2010. godini bile su 44,7 dinara po litru, a na dizel goriva 30,47 dinara po litru. Od 1. januara povećana je akciza na motorne benzine na 45 dinara po litru, dok akciza na evro bezolovni motorni benzine (BMB) 98 i evro premijum BMB 95 iznosi 49,5 dinara po litru. Akciza na dizel goriva je 35 dinara po litru, a na evro dizel 37 dinara po litru.
Međutim, umesto liberalizacije, nižih cena i boljeg kvalitet benzina, dobićemo – još skuplje gorivo. Ipak, opravdani povici potrošača nisu mnogo uzbudili Vladu, ali jesu packe koje su stigle iz Evrope. EU je nedvosmisleno poručila da ne prihvata kvazi-liberalizaciju tržišta i da je usvojenim merama Srbija prekršila ono na šta se obavezala.
„Treba imati u vidu da se komitet koji prati sprovođenje SSP sastaje jednom godišnje, kao i da je liberalizacija prometa naftnih derivata jedna od osnovnih stvari na koje smo se obavezali.“ (potpredsednik Vlade Božidar Đelić, Blic, 15. 1. 2011. godine)
Zbog toga će, prema poslednjim najavama, akcize na zahtev Evropske komisije morati da budu ujednačene.
„U Briselu je nagovešteno da će Evropska komisija narednih dana zauzeti stav da je Srbija uvođenjem dvostrukih akciza na naftne derivate prekršila SSP. Moraćemo da promenimo zakon i izjednačimo položaj domaćih i inostranih proizvođača.“ (potpredsednik Vlade Božidar Đelić, RTS, 20. 1. 2011. godine)
Osim toga što je Srbija uvođenjem dvojnih akciza po mišljenju Evrope prekršila SSP, uočljivo je da ova odluka „tera“ građane da kupuju gorivo lošijeg kvaliteta koje je pri tom i štetnije za životnu sredinu. Politika dvojnih akciza postoji i u zemljama Evropske unije, ali se tamo više akcize primenjuju za goriva lošijeg kvaliteta.
„Poznata je stvar da se u zemljama Evropske unije veće akcize i porezi rezervisani za manje kvalitetne proizvode. To važi i za goriva jer evropske države na taj način štite životnu sredinu i motivišu proizvođače da proizvode kvalitetnije benzine u skladu sa ekološkim standardima. U Srbiji je sasvim drugačiji slučaj jer manje kvalitetna goriva imaju nižu akcizu. To svakako nije pravedno i time se definitivno Naftna industrija Srbije stavlja u povlašćen položaj.“ (zamenik predsednika Udruženja benzinskih stanica Srbije Bora Tatić, Danas, 19. 1. 2010. godine)
Tako, ne samo što će građani ponovo zbog razlike u ceni da kupuju gorivo od NIS-a, već će, suprotno evropskoj praksi, da kupuju i gorivo koje više zagađuje prirodnu sredinu. Ni najava da će akcize ipak biti izjednačene na zahtev EK ne moraju da znače povoljnije cene goriva za građane. Posle vesti da će Vlada izjednačiti akcize u medijima se čuje da neće akcize na uvozna goriva biti snižene, već naprotiv, da će se podići akcize na gorivo koje proizvodi NIS.
