Istinomer ocenjuje odgovore na poslanička pitanja
Posle duže pauze, članovi Vlade došli su u Skupštinu poslednjeg četvrtka u mesecu kako bi odgovarali na pitanja poslanika. Istinomer je neke od tvrdnji koje su se čule u parlamentu već ocenjivao, a ostale ćemo proveriti u narednom periodu.
Velika tajna Duing biznis liste – koliko smo stvarno napredovali?
Pre nekoliko dana objavljena je nova Duing biznis lista na kojoj je Srbija ponovo napredovala i zauzela 47. mesto. Vučić je tim povodom u Skupštini rekao da je to veliki napredak, jer je Srbija pre dve godine zauzimala 91. poziciju.
Vučić uporno ponavlja tu tvrdnju o rangu Srbije od pre dve godine i uporno propušta da spomene da je metodologija u međuvremenu promenjena, i da je Srbija pre dve godine bila na 68. mestu Duing biznis liste, o čemu je Istinomer već pisao.
Podsećamo, Vučić je krajem prošle godine mislio da će Srbija sada biti među prvih 40, dok je ministarka Zorana Mihajlović bila još optimističnija – obećala je da će se Srbija probiti među prvih 30 na ovoj listi.
Metodologija za procenu nezaposlenosti jeste promenjena
Enigma o padu nezaposlenosti ponovo je bila tema rasprave u skupštini. Premijer Vučić je tako ustvrdio da je način merenja nezaposlenosti “apsolutno isti” kao i 2012. godine, od kada je nezaposlenost, prema njegovoj računici, pala za više od 10 odsto.
Poslednjih godina u javnosti bilo je dosta rasprava i sporenja u vezi sa podacima o nezaposlenosti. Istinomer je u više navrata detaljno analizirao dostupne podatke i ukazao na probleme kod poređenja tih podataka, između ostalog i zbog promene metodologije.
Naime, kada govori o podacima koje priznaje EU, Vučić misli na podatke iz Ankete o radnoj snazi, koje prikuplja Republički zavod za statistiku. Prema ovoj anketi u zaposlene se ne računaju samo ljudi koji svakoga dana odlaze na posao, a jednom mesečno prime za svoj rad i neku platu. Zaposlen, po ovoj anketi, je svako ko je u prethodnoj nedelji radio makar samo jedan sat i za to dobio određenu nadoknadu – u novcu ili naturi. To je, inače, metodologija koja se koristi i na međunarodnom nivou radi lakšeg poređenja.
Prema ovim podacima, stopa nezaposlenosti u aprilu 2012. bila je 25.5 odsto, a u oktobru iste godine 22.4. Dakle, Vučić je pogrešio, jer 2012. godine nezaposlenost nije bila 26.5, već 25.5 odsto. Drugi podatak, kojim Vučić barata, govoreći o trenutnoj nezaposlenosti, od 15.2 odsto je tačan, ili se barem podudara sa podacima iz Ankete o radnoj snazi objavljene u avgustu ove godine.
Međutim, ono što je ovde važnije od jednog procenta razlike – Republički zavod za statistiku jeste menjao metodologiju u periodu od 2008. do danas, iako premijer tvrdi da je metodologija “apsolutno ista”.
U saopštenju RZS navodi se da su “podaci potpuno uporedivi za period od 2008. do 2013. godine, kada je anketa sprovođena na polugodišnjem nivou. Tokom 2014. godine anketa je sprovođena kvartalno čime je narušena uporedivost sa prethodnim godinama. Od početka 2015. godine anketiranje se sprovodi kontinuirano, tokom cele godine, a došlo je i do promene sistema ocenjivanja, u skladu sa regulativama Eurostata, što je onemogućilo uporedivost sa 2014. godinom, nakon čega je RZS uradio reviziju podataka iz 2014. godine, sa ciljem da obezbedi međugodišnju uporedivost za period 2014-2015.“
Istinomer će i ubuduće istraživati podatke o nezaposlenosti, a za sada konstatujemo da metodologija jeste promenjena.
Fruškogorski koridor, “sram ih bilo”, gradili svi, ali i Vučićeva vlada
Jedna od tema u Skupštini bio je i dugo najavljivani Fruškogorski koridor. Vučić je tako obećao da će dokumentacija za ovaj projekat biti gotova naredne godine, posle čega bi trebalo da počne izgradnja.
Zaista, početak gradnje Fruškogorskog koridora najavljivali su različiti funkcioneri – i bivši ministar Milutin Mrkonjić, koji je u nekoliko navrata pomerao rokove, kao i bivši premjer Vojvodine Bojan Pajtić.
Međutim, i resorna ministarka u poslednje dve Vučićeve vlade Zorana Mihajlović obećavala je da će radovi početi do sredine 2016, a zatim da će dokumentacija biti gotova do kraja ove godine, dok Vučić sada kaže da će projektna dokumentacija biti gotova u prvoj polovini 2017.
Istinomer podseća na neka od glavnih neispunjenih obećanja i probijene rokove u vezi sa izgradnjom Fruškogorskog koridora, a nastavićemo da pratimo da li će poslednje obećanje premijera Vučića biti ispunjeno.
Penzije manje, a PIO fond dobro radi
Odgovarajući na poslanička pitanja, Vučić je ponovo govorio o tome kako se manje novca iz budžeta izdvaja za PIO fond.
Statistika na prvi pogled ukazuje da je premijer Vučić u pravu i da se danas izdvaja manje novca iz budžeta za PIO fond. Međutim, dublja analiza otkriva da postoji više razloga zbog kojih su smanjena davanja države prema penzionerima – između ostalog zato što je država skresala penzije za oko 700.000 građana u proseku za deset odsto – o čemu je Istinomer, takođe, pisao.
Osam godina kašnjenja, i dalje brojimo
Govoreći o novcu koji po Ustavu Srbije pripada Vojvodini premijer Vučić je rekao da je spreman za razgovore o Zakonu o finansiranju Vojvodine.
“Mi smo otvoreni za razgovor sa vama da vidimo kako da donesemo Zakon o finansiranju Pokrajine. Nikakav problem nemam samo hoću da izađemo sa ozbiljnim argumentima. Da znamo zašto nešto finansiramo. Da vidimo gde dajemo te pare.”
Podsećamo, rok za donošenje Zakona o finansiranju Vojvodine istekao je pre gotovo osam godina i različiti predstavnici i bivše i ove vlasti najavljivali su usvajanje ovog dokumenta. Tim pitanjem bavili su se i Vučićevi ministri Lazar Krstić i Dušan Vujović, ali zakona i dalje nema.
Ministar rada Aleksandar Vulin je, takođe, govorio o Vojvodini, rekavši da u Pokrajini živi najveći broj korisnika novčane socijalne pomoći.
Istinomer je ministru Vulinu već dao ocenu “poluistina” za izjavu o broju korisnika socijalne zaštite u Vojvodini (socijalna zaštita obuhvata i novčanu socijalnu pomoć). Ovu poslednju izjavu ministra Vulina, kao i ostale izjave predstavnika Vlade koji su odgovarali na poslanička pitanja analiziraćemo u narednom periodu.
Već na osnovu ovih nekoliko primera, kojima se Istinomer bavio, mogu se jasno prepoznati neke od glavnih karakteristika Vučićevog političkog “novogovora”: tolerantno i gotovo žmureći prema sopstvenim nedostacima i greškama, a đonom na sve što su drugi propustili da urade, selektivno korišćenje statističkih podataka, tako da stvaraju idiličnu sliku stvarnosti, kako u sadašnjem, a pogotovo u budućem vremenu i uporno insistiranje na pojedinim tvrdnjama uprkos tome što notorno i dokazano nisu tačne.
Još samo da tvrdoglava realnost pristane da se uklopi i sve će biti konačno u redu.
