Istinomer u Zapadnoj Virdžiniji, činjenice na terenu
Ko su naši čitaoci, zašto nam neki veruju, a zašto nam drugi ne veruju, zašto misle da smo pristrasni? Šta nam zameraju, da li razumeju kako radimo, kako biramo zvaničnike i izjave koje ocenjujemo? Kako i gde nalazimo činjenice? To su samo neka od pitanja koja mi u Istinomeru često postavljamo sebi. I nismo jedini. Naše kolege “preko bare” u Politifektu traže odgovore na ista ili slična pitanja i zato su rešili da za neko vreme napuste prestonicu Amerike i da se pozabave unutrašnjošću, gradovima kojima se “veliki mediji” po pravilu ne bave. Budući da Politifekt ima kancelarije na Floridi i u Vašingtonu, rešili su da obiđu tri “crvene” države, odnosno konzervativne države gde su ljudi mahom glasali za Trampa. Do sada su bili u Alabami i Oklahomi, a novinarka Istinomera pratila je njihovo putovanja kroz Zapadnu Virdžiniju gde su nizom sastanaka, formalnih i neformalnih događaja pokušali bolje da upoznaju svoju potencijalnu publiku.
Prema podacima američke agencije za istraživanje javnog mnjenja Rasmusen riport od prošlog septembra, 88 odsto Trampovih birača ne veruje u fektčeking, odnosno proveru činjenica, misleći da novinari često zloupotrebljavaju činjenice u korist jednog ili drugog kandidata.
Ovi podaci ukazuju na ogromno nepoverenje među dobrim delom američkog društva, a čini se da ovaj problem nije ograničen samo na SAD. Iako u Srbiji nije bilo ovakih istraživanja, svedoci smo toga da nezavisni, istraživački novinari i fektčekeri često nailaze na skepticizam, nepoverenje i oštre kritike zbog navodne pristrasnosti, ne samo među publikom, već i među državnim funkcionerima.
Kolege iz američke organizacije Politifekt, jedne od najpoznatijih i najcenjenijih redakcija u SAD koje se bave proverom činjenica i koja je dobila Pulicerovu nagradu za praćenje predsedničke kampanje 2008. godine, ove nedelje su posetili Zapadnu Virdžiniju, da se na terenu upoznaju sa tom konzervativnom Amerikom. Prva stanica bio je Morgantaun, gradić sa koledžom na kome studira oko 27.000 studenata i u kome živi tek nešto više stanovnika, oko 30.000.
Na svega oko četiri sati vožnje od glavnog grada SAD, vožnje kroz nepregledne šume po kojima je Zapadna Virdžinija poznata, Morgantaun nije ni nalik Vašingtonu. Ekonomija Zapadne Virdžinije dosta se oslanjala na rudarstvo i eksploataciju uglja, pa je dramatično oslabila poslednjih godina zbog prelaska na nove izvore energije. Ljudi su ovde nezadovoljni. Živi se toliko loše, da Zapadna Virdžinija beleži najveću stopu smrtnosti od posledica predoziranja.
“Vrlo malo toga što vi proveravate utiče na mene”, kaže nam Edvard Hokins, jedan od republikanaca na sastanku sa predstavnicima ove stranke u Morgantaunu. To znači da su mediji, slično kao i u Srbiji, fokusirani na visoku politiku i veće sredine, a ne na obične ljude u udaljenim i siromašnim područjima i njihove probleme.
Had a great meeting in Morgantown, WV, with GOP elected officials and party brass for @PolitiFact pic.twitter.com/8xqCacG4ym
— Louis Jacobson (@loujacobson) October 16, 2017
Nakon prvobitnog skepticizma prema “delegaciji iz Vašingtona”, jer kako kažu iz Vašingtona ih zovu samo kada im je potreban novac, pred izbore, predstavnici republikanaca otvoreno su govorili o problemima u Zapadnoj Virdžiniji i svom odnosu prema medijima. Jedna od najvećih zamerki je to što mediji retko objavljuju demantije i ispravljaju svoje greške. Mediji imaju veliku moć u oblikovanju javnog mnjenja: “Ukoliko dovoljno dugo iznosite uvrede na nečiji račun, onda to postane istina”, kaže jedan od sagovornika za stolom.
Retko ko je čuo direktno za Politifekt, uglavnom posredno, preko drugih medija, koji citiraju nalaze kolega iz Politifekta. Ali svi znaju za fektčeking.
Budući da su u politici, dobro su informisani, prate medije, žale se što većina građana ne može da vidi jedinu lokalnu televiziju. Neko predlaže da bi televizija mogla da ima prenos uživo na svom sajtu. Svi se smeju. Objašnjavaju nam da ima mesta u kojima i dalje koriste dial-up internet, u boljem slučaju ADSL.
Naš najgovorljiviji sagovornik, republikanac Donald Smit, koji za sebe kaže da je zavisnik o medijima, veruje da je fektčeking važan i objašnjava kako je verovatno najliberalniji među svojim kolegama republikancima, upravo zato što ga zanimaju samo činjenice.
“Ne slažem se ni sa kim sto odsto, ne slažem se sto odsto ni sa čovekom koga vidim u ogledalu kada se brijem. Ali dajte mi činjenice i promeniću svoje mišljenje”, kaže on.
Posle ovog sastanka, čini se da smo malo bolje upoznali jedni druge. Politifekt je predstavio svoj način rada, predstavnici republikanaca su objasnili šta ih muči. Za početak, makar smo seli za isti sto i otvoreno razgovarali.
Javni prevoz u Morgantaunu / Foto: Milka Domanović
Još jedna od stvari po kojima je Morgantaun jedinstven – čak i u svetu – jeste sistem javnog prevoza, Public Rapid Transit. Ovaj sistem je izgrađen sredinom sedamdesetih godina prošlog veka. Žuto-plavi kombi ili nešto što liči na kombi, jer nema vozača, ovde će vas za 50 centi prevesti na nekoliko lokacija u gradu. Ovo vozilo ima samo osam mesta za sedenje, tako da više ljudi stoji. Kreće se specijalno dizajniranim stazama sa visokim ogradama, ali bez šina – koje zapravo neodoljivo podsećaju na napuštenu stazu za bob nakon Olimpijskih igara u Sarajevu.
Ovo nesvakidašnje prevozno sredstvo iskoristili smo da stignemo do Medija centra za inovacije pri Univerzitetu Zapadne Virdžinije, i to je izgledalo kao da smo iz prošlosti zakoračili direktno u budućnost. Moderan dizajn u ovom centru (isti arhitekta je dizajnirao prostorije Gugla u Pitsburgu) čini se kao savršeno mesto za studiranje. Doduše, nismo sigurni kako će studenti reagovati kada vide prave redakcije.
Medijski centar za inovacije, Studio B / Foto: Milka Domanović
Studenti novinarstva na predmetu Medijska pismenost uče o trenutno aktuelnim alatima, kako da pronađu činjenice, kako da provere da li je neki sajt lažan, odnosno objavljuje lažne vesti i informacije. Uče da se snađu u digitalnom svetu. Predstavnici fakulteta vrlo su zainteresovani za saradnju sa Politifektom, kako bi njihovim studentima omogućili najbolju praksu.
Prezentacija za studente na predmetu Medijska pismenost / Foto: Milka Domanović
Razgovarali smo i sa mladim republikancima na univerzitetu. Čini se da su oni bili još više kivni na medije, objašnjavajući da su se novinari sjatili tek posle Trampove pobede, da vide zašto su ljudi tako glasali, iako je to trebalo da urade i ranije. Smatraju da su izveštaji takozvanih velikih medija o Zapadnoj Virdžiniji površni i da im nedostaje kontekst. Oni su, međutim, bili više upoznati sa tim kako i šta Politifekt radi. To što je Politifekt u rubrici “Laž godine” imao i Obamu i Trampa bilo im je dovolno da zaključe da nema pristrasnosti, već da su činjenice jedini kriterijum.
Posle Morgantauna, odlazimo u Čarlston, glavni grad Zapadne Virdžinije, takođe ne naročito veliki po broju stanovnika, kojih ima nešto manje od 50.000. Zato kažu da se ovde svi međusobno poznaju.
Zahvaljujući tome kolege iz Politifekta uspevaju vrlo brzo da organizuju niz sastanaka. “Imamo sastanke sa predstavnicima republikanaca, sa predstavnicima biznisa, jer oni na neki način mogu da podrže naš rad ovde, kada mi odemo”, objašnjava izvršni direktor Politifekta Aron Šarokman.
Prezentacija u biblioteci u Čarlstonu / Foto: Milka Domanović
Centralni događaj u Čarlstonu bila je prezentacija u gradskoj biblioteci na koju je došlo više od 60, uglavnom starijih ljudi. Mnogi priznaju da nisu znali za Politifekt, ali su došli da čuju nešto o tome. Novinari Politifekta predstavili su svoju metodologiju i način rada, kroz dosta primera, a publika je u jednom trenutku mogla i sama da se stavi u ulogu fektčekera i oceni izjavu Bernija Sandersa.
Vest da je Politifekt dogovorio partnerstvo sa lokalnim novinama Gazette-Mail (čiji je novinar ove godine dobio Pulicerovu nagradu) i da će uskoro početi da proverava izjave lokalnih političara pozdravljena je aplauzom.
Publika u Čarlstonu bila je veoma zahtevna – interesovalo ih je koliko izjava Politifekt stiže da proveri, odnosno kako se pravi selekcija, kako se izbegava pristrasnost u ocenjivanju, da li su dozvoljeni nezvanični izvori do toga da li je moguće zamisliti svet u kome postoje licencirani novinari, te kako drugi novinari mogu da koriste materijale Politifekta.
Novinar Politifekta Luis Džejkobson odgovorio je da je dobro kada drugi mediji koriste proverene činjenice i da je svestan da novinari najčešće nemaju vremena da to rade sami, pa je Politifekt u tom smislu odličan izvor.
“Volimo kada nas novinari koriste kao prečicu, kada koriste naš rad, istraživanje, koje bi i sami uradili da imaju vremena”, kaže Džejkobson.
If you need me I’ll be here at @BlackSheepWV crying because we’re having a happy hour event tonight and they NAMED A BEER IN OUR HONOR. See? pic.twitter.com/xQlGq2qXNg
— Katie Sanders (@KatieLSanders) October 18, 2017
Pre Zapadne Virdžinije, Politifekt je organizovao slične događaje u Alabami i Oklahomi. “Ljudi cene to što smo došli u njihov grad, zadovoljni su što smo tu, što razgovaramo. Ovi gradovi koje smo posetili su zapostavljeni i ljudi ih ne posećuju, novinari ne pišu o njima”, kaže Šarokman.
Politifekt planira da se za nekoliko meseci – u kojima će se baviti i fektčekingom lokalnih tema – vrati u ista ova mesta i da opet kroz razgovor sa ljudima proveri da li se nešto promenilo u njihovoj percepciji medija i fektčekinga. Očekuju da će građani pomno pratiti da li je Politifekt ispunio obećanje da će ocenjivati lokalne političare i lokalne teme.
Novinarka Istinomera dobitnica je stipendije Međunarodne mreže fektčekera (International Fact Checking Network) uz pomoć koje je organizovan dvonedeljni boravak u SAD u saradnja sa Politifektom.
