Istinske laži

Da pojasnim: situacija u loptačkoj disciplini, za koju su neophodne dve različite noge, na nivou je primitivne praistorijske zajednice pre bronzanog doba. Ligaške perjanice, Crvena zvezda i Partizan grcaju u dugovima, ne plaćaju porez i plate zaposlenima, u domaćem prvenstvu „tuku” ih trećerazredni timovi sastavljeni od poštara, inkasanata i baštovana, a u Evropi su „meso za odstrel“ ekipama iz Tunguzije. O reprezentaciji ne vredi trošiti slova, ona je već poduže sramota fudbalskog sporta.

Otuda je polemika čelnika nekadašnjeg evropskog i svetskog fudbalskog prvaka sa prvim čovekom Fudbalskog saveza odurno naklapanje na temu „ko je kriv“. Istini za volju, sve ono što su Čović i Karadžić jedan drugome rekli nisu laži i klevete, to je pravo stanje u fudbalu sažeto u istinske dodatke za biografiju zaraćenih strana. Dakle, malo je tu ko koga lagao, uglavnom, naslušali smo se istina koje su isplivale s obe strane. Fudbal je odavno izduvan balon, oni koji ga vode svađaju se oko mešine. Što važi i za dvoboj druge dvojice.

Nimalo pesnički – kako to od tekstopisca nismo navikli – odlazeći ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić sasuo je u brk predsedniku vlade Ivici Dačiću: „Sutra ujutro račun kompanije ‘Simpo’ iz Vranja biće blokiran!“ Da je „Simpov” bračni krevet odavno tesan za obojicu svedoči i Dačićev odgovor: „Ne može odlazeće ministarstvo finansija i odlazeći ministar da predlažu mere koje imaju politički karakter. To mora da sačeka novog ministra…”.

Industrijski gigant iz Vranja, koji proizvodi nameštaj, prvak je države u neplaćanju poreza što mu daje za pravo da zaigra u Prvoj ligi, tik uz Zvezdu i Partizan. Odavno se šuška da je tome kriva SPS-ovska partijska pripadnost „Simpovog” generalnog direktora Dragana Tomića koja mu daje povlašćen prostor za izbegavanje poreskih obaveza. Dačić neće ni da čuje da to ima ikakve veze sa njegovim Komitetom. No, neka naplata poreza, smatra on, ipak popričeka Lazara Krstića, junošu s Jejla, novu nadu u zaštiti državnog buđelara. Dačić tome dodaje i činjenicu da ga Dinkić ništa nije pitao kada je s Tomićem preuzimao „ŠIK Kopaonik” u Kuršumliji, što dalje treba da znači da je Dinkić – kad mu je to odgovaralo – s Tomićem šurovao bez Dačićevog znanja. Rasprava na relaciji Dinkić – Dačić, isto je ono što već slušamo od dueta Čović – Karadžić: istinske laži filovane lažnim istinama, u konačnom – sve što ste, gospodo, izgovorili koliko se god činilo da je nelogično, tačno je i nedvojbeno.

Zaključak: nema nam spasa. Ili, možda, ima? S obzirom na to da je Tomislav Karadžić ovih dana na Andrićevom vencu obišao Tomislava Nikolića, svog imenjaka, navijača Partizana i glumca-naturščika u spotu snimljenom u svrhu bezbednosti u saobraćaju – u kojem glumac T. N. seda u automobile i vezuje pojas uz repliku da on, ne T. N. već pojas, spasava život – može se pretpostaviti da je poseta upriličena zarad spasavanja golog Toletovog fudbalskog života. Slično se, u Dinkićevom slučaju verovatno neće dogoditi jer je, prema nekim izvorima, duo Dačić – Nikolić odredio Mlađinu sudbinu bez Vučićeve saglasnosti.

  

Bilo kako bilo, Tole je, možda, pokucao na prava vrata. Pre njega kod Tome su boravili klinci iz omladinskog sastava fudbalske reprezentacije, nedavnog pobednika Evropskog prvenstva za fudbalere do 19 godina. Poklonili su mu dres s brojem jedan. Plav. On je njima pokazao svoj pojas. Crn. Taj je dobio nekoliko dana ranije uz zvanje džudo majstora. I šaljivu konstataciju da sad ravnopravno može da razgovara s Vladimirom Putinom, nosiocem crnog pojasa u džudou. Mogu da sednu na strunjaču i da divane. Onda bi Toma Vladimiru mogao da ispriča kako je, pred penziju, uspeo da postane majstor borilačke veštine posle dugogodišnjeg bavljenja atletikom, igrajući klis i trule kobile. Ako bi i taj razgovor ikada izašao u javnost, vežite sigurnosni (crni) pojas. Čujem da se po gradu priča da je Toma džudo od čoveka.