Istorijsko otvaranje stanice u Prokopu – reprizno izdanje
“Ja vam sada kažem da iako je rok 2019, mi ćemo to da završimo u 2018. godini”, uzviknuo je u januaru 2016. tadašnji premijer Aleksandar Vučić na svečanosti povodom završetka prve faze radova na izgradnji nove železničke stanice, uz orkestrirane hvalospove medija bliskih vlasti da je Vučić "otvorio Prokop posle 40 godina". Prošla je 2018, za njom i 2019, pa još gotovo četiri godine i na istom mestu (skoro) ista svečanost - otvaranje stanice "na koju se čekalo 53 godine".
Nakon ceremonije otvaranja stanice 2016, premijera Vučića posebno je zabolela izjava nekadašnjeg ministra infrastrukture Milutina Mrkonjića, koji je kazao da se ne bi pojavio na svečanosti čak i da je dobio poziv, jer „otvara samo nove projekte”, a ne one „ofarbane i sveže okrečene“. Mrkonjić je zbog toga osetio rafalnu paljbu vlasti i njoj bliskih medija koji su ga podsećali na njegove neizgrađene projekte, između ostalog i na „Prokop“.
A projektno rešenje za novu železničku stanicu na Prokopu predstavljeno je još 1971. godine. Tri godine kasnije projekat je završen, radovi su počeli 1977, a planirano je da se okončaju u maju 1979.
'Tokom osamdesetih godina prošlog veka radovi su nekoliko puta obustavljeni i ponovo započinjani, ali završetak železničke stanice nijednog trenutka se nije nazirao. Ni tokom devedesetih godina nije se daleko odmaklo sa radovima. Naime, početkom poslednje decenije prošlog veka radovi su počeli, ali ih je raspad SFRJ opet prekinuo. Ipak, tokom tih radova postavljene su šine i stanica je uključena u sistem 'Beovoza', a delom i u međugradski saobraćaj.'
Iako nema preciznih podataka koliko je novca „progutala rupa na Prokopu“, prema nekim procenama, u prvih 30 godina, do 2007, u taj projekat uloženo je gotovo 900 miliona evra. “Grad 67 odsto novca (iako je prvobitnim dogovorom iz 1974. godine bilo planirano samo 20 posto), a Republika, odnosno Železnice Srbije ostatak sredstava”.
“Taman kada su se stvari pomerile sa mrtve tačke u početnoj fazi za izgradnju Beogradskog železničkog čvora (četiri putničke stanice Rakovica, Beograd centar ‘Prokop’, Novi Beograd i Zemun, umesto postojeće na Savskom pristaništu) i oslobađanje dragocenog prostora u Savskom amfiteatru, iskrsao je novi problem. Mađarsko–kiparska kompanija ‘Trigranit’, pobednica na tenderu, koja je trebalo da do 2008. godine podigne stanicu sa deset koloseka i šest perona sa pratećim trgovinsko poslovnim centrom, naprasno je letos odustala. Opravdanje je bilo–nepristupačnost lokacije i nedostatak prostora za parkiranje. Na kraju su zaključili da je ovaj prostor premali za sve što se na njemu planira. ‘Energoprojekt’, drugoplasirani na tenderu, na gradilištu bi trebalo da se pojavi na proleće, sa zakašnjenjem od godinu i po dana. U drugoj fazi radova, u kompleksu ‘Prokopa’ treba da bude izgrađeno još oko 170.000 kvadra poslovnog prostora, a vrednost celog posla je više milijardi dolara.”
„Železnice Srbije” i „Energoprojekt” su 2008. potpisali ugovor o saradnji, da bi u oktobru te godine to učinili još jednom, ali na „višem nivou”. Nova Vlada premijera Mirka Cvetkovića tvrdila je da je ovog puta rešen glavni problem – nedostatak novca. Obećavan je završetak radova za 18 meseci.
“Komercijalni centar se više ne pominje, a završetak stanice, umesto ‘Energoprojekta’ finansiraće Republika i grad sa ukupno 72 miliona evra. ‘Potpisivanjem protokola simbolično se označava intenziviranje radova na železničkom Koridoru 10, a suštinski obezbeđenje sredstava za radove’, rekao je premijer Mirko Cvetković.”
Prošlo je šest godina, Vladu Mirka Cvetkovića smenila je Vlada Ivice Dačića, koji je krajem 2012. sa kuvajtskim Fondom za arapski ekonomski razvoj potpisao ugovor o državnoj garanciji za zajam od 25 miliona evra za izgradnju nove železničke stanice.
'Prema rečima premijera, 'Železnice Srbije' su kredit dobile po veoma povoljnim uslovima sa fiksnom kamatom od tri odsto godišnje, rokom otplate od 18 godina i grejs periodom od četiri godine. Dačić, međutim, nije želeo da precizira rokove za završetak radova.'
Dačića je 2014. na premijerskoj poziciji zamenio Aleksandar Vučić, koji je odavno najavljivao gradnju “Beograda na vodi”, za šta je bilo neophodno izmestiti Glavnu železničku stanicu. U februaru 2014, za vreme predizborne kampanje, isticao je da “potrebno 18 meseci da izmestimo pruge i železničku stanicu u Prokop“, a to je ponovio i nekoliko meseci kasnije.
'Mi smo u priči o Prokopu 25 godina. Imamo deo kuvajtskog novca, treba još novca pre svega za tehničku stanicu u Batajnici u Zemunu da bismo uopšte mogli da radimo Prokop. Ali mislim da u Prokopu i tehničkoj stanici Batajnica svi radovi mogu da budu završeni u roku 18 meseci i to nema veze sa samim projektom Beogradom na vodi i našim drugim projektima', rekao je Vučić.'
Radovi na „prvoj fazi“ u Prokopu počeli su krajem 2014.
“Konzorcijum firmi, na čelu sa kompanijom ‘Energoprojekt Oprema’, sutra započinje radove u Prokopu na železničkoj stanici ‘Beograd centar’, na rekonstrukciji staničnih kapaciteta za prijem, otpremu i upravljanje saobraćajem vozova, saopštile su ‘Železnice Srbije’. Rok za završetak radova je 420 dana, vrednost ugovora je nešto manje od 25,8 miliona evra, projektnu dokumentaciju uradio je Saobraćajni institut CIP, a finansiranje je obezbeđeno iz kredita Kuvajtskog fonda za arapski ekonomski razvoj. Početkom ove godine sproveden je tender ‘Železnica Srbije’ i posao je dobio konzoricijum firmi okupljenih oko ‘Energoprojekt Opreme’, kao najpovoljniji ponuđač, a ugovor o izvođenju radova je potpisan 30. jula.”
Sve gotovo 2018.
Uoči Savindana 2016, roka koji je postavio tadašnji predsednik Vlade, proslavljeno je otvaranje stanice i najavljeno njeno kompletiranje za dve godine.
'Čeka nas ogroman rad iznad ove prve ploče. Ja vam sada kažem da, iako je rok 2019, mi ćemo to da završimo u 2018. godini. I znam da su svi skeptični, znam da su svi sumnjičavi, ali i prošle godine sam rekao da ćemo do Savindana prvu fazu da završimo, a vidite da sam govorio istinu. Sada vam ovo kažem, i to će biti to jedna velelepna, jedna od najlepših stanica u čitavoj Evropi, ne u regionu, već u čitavoj Evropi.”
Nakon svečanog otvaranja, sa Prokopa na kome su izgrađeni novi koloseci i peroni, osim BG voza, koji je tuda prolazio već nekoliko godina, počeo je da saobraća i voz za Novi Sad. Na podsećanje Istinomera da je Upravni sud presudio da je tender, na kome je izabrana grupa izvođača na čelu sa „Energoprojektom“, bio nezakonit, jer je prekršen Zakon o javnim nabavkama, premijer Vučić odgovorio je da o tome ne želi da sluša na dan otvaranja stanice.
“To što se nekome ne sviđaju rezultati, to što bi neko želeo, pa svojom mržnjom na društvenim mrežama da unizi i uništi i ovakav dan, ja mogu da mu odgovorim rečenicom Nikole Tesle – vašom mržnjom pretvorenom u električnu energiju, govorim o tim ljudima koji su takve teme pokretali danas, mogli biste gradove da obasjavate i osvetljavate. Neka sudovi rade svoj posao na svaki način, ako ima bilo ko bilo kakvu sumnju, neka to uradi na bilo koji način. Ovde su radile srpske kompanije, na najbolji, najpošteniji način, kao i srpski radnici… Mi smo apsolutno dobro završili posao, u roku, čisto kao suza. Ako ima ko bilo kakve primedbe, ima nadležne organe u Srbiji i neka preko njih završava“, rekao je Vučić.
U junu 2017, godinu i po nakon svečanog obeležavanja završetka “prve faze“ radova, tadašnji gradonačelnik Beograda Siniša Mali prisustvovao je “otvaranju saobraćajnice sa infrastrukturom i mostovskom konstrukcijom za pristup stanici”. Naglasio je da se time stanica potpuno stavlja u funkciju.
“Mali je istakao da je danas realizovana jedna velika investicija čija je vrednost 429 miliona dinara, a radovi su obavljeni u roku. Na ovaj način, naveo je Mali, potpuno stavljamo u funkciju stanicu koja je otvorena početkom prošle godine. Prema njegovim rečima, sada predstoji da se izabere jedan od zainteresovanih investitora kako bi do kraja bila dovedena izgradnja stanične zgrade.”
Građani neće trpeti
Glavna železnička stanica zatvorena je 1. jula 2018, a tadašnja ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović tvrdila je da građani „neće trpeti zbog izmeštanja Glavne beogradske železničke stanice u Prokop“, jer „sve je gotovo“.
“Građani neće trpeti ni što se tiče dolazaka ni odlazaka sa nove stanice Prokop, rekla je Mihajlović i dodala da će stanica uskoro dobiti i pokretne stepenice, te da je izgradnja prilaza za invalide prioritet. Prema njenim rečima, već su pojačane postojeće, i uvedene nove gradske autobuske linije koje vode do Prokopa.”
Kada je prošao rok koji je za izgradnju nove železničke stanice dao predsednik Vučić, a približio se i onaj označen kao zvanični, Republička direkcija za imovinu objavila je, polovinom jula 2019, javni poziv za gradnju zgrade železničke stanice, kao i parkinga i pratećih komercijalnih sadržaja.
“Država će uložiti zemljište i omogućiti gradnju na već izgrađenim objektima i parcelama u vlasništvu Srbije, a partneri mogu dati svoje idejno rešenje i za zgradu železničke stanice sa parking mestima neophodnim za funkcionisanje zgrade železničke stanice u skladu sa urbanističkim parametrima i statičkim ograničenjima.”
U maju 2020. „Infrastruktura železnica Srbije“ objavljuje da je na “Prokopu” počela “izgradnja konstrukcije, odnosno betonske ploče na koti 105, koja će se nalaziti iznad budućeg prvog i drugog staničnog koloseka u Prokopu, a vrednost radova iznosi 1,257 milijardi dinara”. Naglašeno je da je rok za završetak 9. avgust 2021.
“Radove će izvoditi beogradska kompanija ‘Elita-cop’, u zajedničkoj ponudi sa firmama ‘Koto’ iz Beograda i ‘KLM Inženjering TM’ iz Novog Sada, a rok za završetak je 450 kalendarskih dana, odnosno 9. avgust 2021. godine. Kada radovi na ovom objektu u Prokopu avgusta naredne godine budu završeni, ‘Infrastruktura železnice Srbije’ započeće izgradnju prvog i drugog koloseka u stanici Beograd Centar, svaki dužine oko petsto metara. (…) Na ovaj način, ‘Infrastruktura železnica Srbije’ nastavlja aktivnosti na daljoj izgradnji Beograd Centra, kako bi konačno nakon pune četiri decenije projekat izgradnje nove glavne železničke stanice u Prokopu bio završen i ogromna investicija u Beogradski železnički čvor bila zaokružena i u potpunosti aktivirana, navedeno je u saopštenju.”
Krajem te 2020. novi ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Tomislav Momirović, tokom obilaska radova na Prokopu, najavio je “potpuni završetak” stanice za “oko tri godine”, do 2023.
'Nekako sve guramo te rokove do kraja sledeće (2021) godine. Ali to zaista nije realno kada pričamo o celokupnoj železničkoj stanici. Nama je potrebano oko tri godine, od sada, da bi ona bila završena. Ne pričamo o komercijalizaciji prostora nego samo železnička stanica koja će biti kompletno u funkciji – da više nećemo pričati o gradnji ove železničke stanice', navodi Momirović.'
Ministar Momirović istakao je da će početna faza radova trajati do avgusta 2021, da je njihova vrednost oko 11 miliona evra, a da će naredna koštati između 25 i 30 miliona evra.
'Nakon toga sledi treća etapa, koja nas neće koštati ništa, jer će po modelu javno-privatnog partnerstva privatni investitor uraditi odgovarajuću železničku infrastrukturu, odnosno železničku zgradu i prijem putnika, a za uzvrat će dobiti prostor koji će sam da investira i stavi u komercijalnu funkciju za svoje potrebe. Na taj način budžet i građani neće izdvojiti ni dinar za ovu investiciju, a dobiće kvalitetnu širu železničku infrastrukturu', rekao je ministar Momirović.'
Ugovor nedostupan javnosti
Početkom 2021. Transparentnost Srbija (TS) i Koalicija za nadzor javnih finansija saopštili su da je potpisani ugovor između Republike Srbije, odnosno Direkcije za imovinu i kompanije „Rejlvej siti“ nedostupan javnosti i da partnerstvo nije sprovedeno u skladu sa Zakonom o JPP i koncesijama.
'Republička direkcija za imovinu je, sudeći po raspoloživim podacima, nezakonito odabrala privatnog partnera za zajedničku izgradnju zgrade železničke stanice 'Beograd–Centar' (Prokop), parkinga i pratećih komercijalnih sadržaja, ocenila je TS. 'Ne samo da je ovo kršenje Zakona o javno-privatnom partnerstvu prošlo bez reakcije drugih državnih organa, već su u njemu učestvovali i predstavnici Vlade, Ministarstva finansija, Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Grada Beograda, Državnog pravobranilaštva, preduzeća Infrastrukture železnice Srbije i preduzeća Beograd čvor, koji su dali članove komisije za izbor ponuđača', navodi se u saopštenju TS. Ta organizacija je podsetila da je Direkcija za imovinu 16. jula 2019. raspisala javni poziv 'potencijalnim partnerima' da upute pismene ponude za izgradnju stanične zgrade, parkinga i pratećih komercijalnih sadržaja.'
A dva meseca kasnije, u martu 2021, Skupština grada Beograda donela je odluku o izradi plana detaljne regulacije, kojom će se definisati zona za izgradnju stambeno-poslovnih objekata u Prokopu.
'Kompanija 'Rejlvej siti Beograd', partner državi u izgradnji stanične zgrade, parkinga i poslovno-komercijalnih objekata u Prokopu, ne dangubi. Urbanistički projekat koji to predviđa u januaru je bio na javnom uvidu, a Skupština grada Beograda prošlog petka donela je odluku o izradi plana detaljne regulacije (PDR) između ulica Stjepana Filipovića, Dragana Mancea i glavne železničke stanice 'Beograd centar', površine 1,06 hektara, da bi se odredila zona za izgradnju stambeno-poslovnih objekata. Inicijativu za izradu plana novembra 2020. uputio je 'Urbanistički centar doo' iz Beograda, ista firma kojoj je bio poveren i urbanistički projekat čiji je povod za izradu bio okvirni Ugovor o zajedničkoj izgradnji između države i kompanije 'Rejlvej siti Beograd' iz maja prošle godine. Taj planski dokument koji treba da bude izrađen u roku 12 meseci finansiraće 'Rejlvej siti'.'
Stanari okolnih zgrada iskazali su bojazan da bi zbog velikog broja kvadrata koji su predviđeni za izgradnju na malom prostoru moglo da se aktivira klizište koje će ugroziti stabilnost celog naselja.
U oktobru 2021, na svečanosti povodom primopredaje „Štadlerovovog“ brzog voza, predsednik Srbije je, odgovarajući na novinarsko pitanje o tome zašto kasni obećani završetak stanice na Prokopu, kazao da će građevinski radovi početi u martu 2022. godine.
'Mi ni danas nismo spremni za radove gore, iako privatni partner jeste spreman da radi. Zbog naših dozvola. Krećemo u građevinske radove stanice u martu 2022. godine. Da li bih voleo da nekad stvari funkcionišu brže u našoj zemlji, posebno kada imate novac? Voleo bih. Nažalost, ne možete sve. Ali kada pričamo o tome, pa govorili smo mi da ćemo 2009. da izgradimo metro, pa ćemo tek u novembru da krenemo da gradimo metro.”
Tokom obilaska metroa u Lionu, u junu 2022, ministar Momirović naglasio je da će trasa budućeg beogradskog metra prolaziti kroz „Prokop“.
'Drago mi je da su svi videli koliko smo čvrsto rešeni da realizujemo projekat Beogradskog metroa koji je jedan od najvećih projekata koji Vlada Srbije realizuje u ovom trenutku. I on neće biti kompletno završen ako ne spojimo našu centralnu železničku stanicu Prokop sa metroom. Mi ćemo to uraditi, to je naša čvrsta odluka, a i nalog predsednika Republike', poručio je Momirović.'
Građevinsku dozvolu za izgradnju stanične zgrade Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture izdalo je u julu 2022, a radovi su počeli 8. avgusta, na Dan građevinara Srbije.
Nastavak radova
Nakon nešto više od godinu dana, „Beograd Centar“ dobija 5.600 kvadratnih metara stanične zgrade, „prepoznatljive fasade, sa talasastim krovom, sa svim komercijalnim sadržajima koji zadovoljavaju potrebe putnika“, a liftovima i pokretnim stepenicama biće povezana sa postojećih 50.000 kvadrata na kojima su peroni. Ali, radovima nije kraj. Prema najavama, „svi građevinski radovi na staničnoj zgradi biće završeni do kraja 2024. godine“. Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić napominje da je pored postojećih, u planu izgradnja i novih pristupnih saobraćajnica železničkoj stanici „Beograd centar“.
'Vesić ističe da je to posao gradske uprave, što se i radilo dok je bio zamenik gradonačelnika Beograda. 'Radila se eksproprijacija. To je Maleško brdo, a novi ulaz će biti sa auto-puta da ne morate da ulazite u Bulevar kneza Aleksandra Karađorđevića. Sadašnji, gornji ulaz će ostati, ali će glavni ulaz biti sa donje strane. Neće sve to biti gotovo do 20. oktobra. Biće stanična zgrada, a onda će grad Beograd zajedno sa nama raditi taj pristup sa auto-puta', navodi Vesić.'
S druge strane, opozicija u Beogradu navodi da „detalji čitavog posla nisu poznati, niti je ugovor javno dostupan“. „Činjenice o zatvaranju stare i izgradnji nove železničke stanice dokazuju da je ova gradska vlast sluga privatnih investitora“, tvrdi Mila Popović, predsednica beogradskog odbora Stranke slobode i pravde.
'Prvo je SNS režim nakon 134 godine zatvorio Glavnu železničku stanicu da bi njihovi arapski partneri zidali više kvadrata, a pet godina kasnije mimo zakonskih procedura vlasnik dve parcele ukupne površine 6.000 kvadrata na kojima se gradi stanična zgrada i poslovni kompleks postaje kompanija Railway City Beograd. Niko ne zna kako je nešto državno postalo privatno i zašto, ali se već govori o tome da će se ‘Telekom Srbija’ useliti u tri zgrade koje se grade iznad stanice Prokop, čime država garantuje privatnom partneru brz povraćaj uloženog novca. Detalji čitavog posla nisu poznati, Ugovor nije javno dostupan, pa iako navodno postoji obaveza investitora da staničnu zgradu ‘preda’ Železnici, nije jasno da li u vlasništvo ili na korišćenje, dok zemljište na kome se nalazi stanica Prokop svakako ostaje privatno.”
Naslovna fotografija: Fonet, Zoran Mrđa
