Iza „pravosuđe je nezavisno“ ne sme da ide „ali“

Čuli smo za svaku presudu koju neki od poslanika smatra skandaloznom, slušali o sudijama koji su „postali političari“ i, što je najvažnije, saznali kako se vrši pritisak na sud jednim prostim „ali“ posle svake izgovorene fraze o nezavisnom sudstvu. U nekoliko primera sa samo jednog skupštinskog zasedanja, pronašli smo neprikrivenu poruku sudijama da će biti poštovani i priznati samo ukoliko sude onako kako se dopada članovima vladajuće koalicije.

O sudijama nešto malo

Ko želi da zna, na poslednjoj sednici za sudije Upravnog suda izabrane su dve žene, od 45 i 42 godine, od kojih je jedna diplomirala s 26 godina u Beogradu, a druga s 24 godine u Novom Sadu. Obe su do sada bile sudijski pomoćnici u Upravnom sudu. Prosečnu ocenu sa studija nemamo, a podatak da neko „poznaje rad na računaru i služi se engleskim jezikom“ ne znači baš ništa, kao ni to da je neko pohađao „brojne seminare i edukacije za koje poseduje sertifikate“.

Još manje smo saznali o novim sudijama u Ivanjici, Kragujevcu i Nišu. Pet sudija su žene, jedan je muškarac, imaju više od 40 godina. Neko je diplomirao u 24. godini, neko u 29. ali pošto je izostao podatak o godini upisa, ne znamo ni koliko dugo su nove sudije studirale.

Ni dužina studija, ni prosek ocena ne moraju nužno da budu važni podaci, ali zabrinjava to što je ista ova skupštinska većina, koju čine SNS, SPS i stranke manjina, u prošlom sazivu objasnila da su to izostavili kako bi izbegli opozicione kritike na račun kandidata s izrazito niskim prosekom. Dodatno je čudno što prosek ocena sudija krije skupštinska većina čiji lider već godinama svoj visok prosek ocena ističe kao vrhunsku vrlinu i čiji je indeks čitan u parlamentu kao dokaz superiornosti u odnosu na neke predstavnike opozicije koji su studirali duže, a neki još i na privatnim fakultetima. U ovom skupštinskom sazivu opozicije nema, pa samim tim ni nekog ko bi postavljao pitanja o bilo čemu, tako da je očito da se prosek krije zapravo od medija.

Nedostatak informacija otvara razna pitanja – pre svega zašto predlagač, odnosno Visoki savet sudstva ne kaže ništa o kandidatima kad ima pravo da govori koliko hoće. Kad je kandidata ovako malo kao na poslednjoj sednici, još se nešto i sazna, ali kada se u istom danu izabere i po 80 kandidata, kao u februaru prošle godine, onda o njima ne možete saznati doslovno ništa – ime, prezime, datum rođenja, kad je diplomirao i eventualno da je pohađao Pravosudnu akademiju.

Iako je Visoki savet sudstva obrazložio da su svi kandidati odlično prošli na ispitima osposobljenosti za sudije, opet imamo dilemu – zašto su svi predloženi do juče bili sudijski pomoćnici, a samo jedan postao sudija sa mesta poreskog inspektora? Kako to Osnovni sud u Ivanjici, kako je u ime Visokog saveta sudstva objasnio Aleksandar Pantić, „nije imao svoje saradnike i svoje kandidate“ nego je sve troje novih sudija „uvezao iz Požege“.

To ipak nisu bila pitanja koja su zanimala većinu narodnih poslanika. Tačnije, i ono malo njih koji su imali dodatna pitanja za predlagača, odgovore nisu dobili. To što su poslanici rekli da će glasati za predložene kandidate jer veruju Visokom savetu sudstva je možda i dobro pošto pravosuđe i treba samostalno da bira sudije. Opet, sećamo se i primera u prošlom sazivu kada je za dvoje sudija jedna poslanica Srpske napredne stranke samo izgovorila da smatra da nisu dostojni funkcije, bez ikakvog obrazloženja, pa oni nisu ni izabrani.

Tu se negde krije odgovor na pitanje zašto smo u raspravi o sudijama više puta čuli stavove da Narodna skupština treba i ubuduće da se pita, makar kad je reč o prvom izboru za sudiju.

Ko kontroliše pravosuđe, kontroliše državu

Ako ih nije zanimalo ko su nove sudije, poslanici su i te kako bili zainteresovani da, bez preteranog uvijanja, pošalju poruku novim sudijama o tome šta se od njih očekuje, s jasnom podelom na „nas“ i „njih“, na vlast i opoziciju. Kako drugačije razumeti govor predsednika Odbora za pravosuđe Vladimira Đukanovića koji kaže da si u Srbiji „izgleda nezavisan i pravovaljan sudija isključivo ako pljuješ po vlastima“.

Svakog sudiju koji je kritikovao bilo koji potez vlasti, Đukanović je optužio za nerad i politikantstvo, ocenivši da „ čestit i pošten sudija, onaj ko radi svoj posao, to je jedan od najvažnijih poslova u državi, taj ne ide po televizijama da se slika i ne daje intervjue u radno vreme kada bi sudija trebalo da radi, nego taj sedi u sudnici i radi”.

A onda je usledilo i najvažnije „ali“ kada Đukanović kaže: „Uzgred budi rečeno, naravno, pravosuđe je nezavisno, ali svako malo se donose neke presude protiv nas zato što su nas tužile neke pojedine kolege iz opozicije. Nemam ništa protiv, pravo je sudije da tako presudi, ali baš me zanima da li je u njihovo vreme smela i jedna jedina presuda da se donese protiv nekog njihovog političkog funkcionera?“

Inače predsednik skupštinskog odbora za pravosuđe, koji je automatski član Visokog saveta sudstva kao i Državnog veća tužilaca, ponovio je da će se „grčevito boriti“ da se sudije i dalje biraju u skupštini. A zašto, bolje da nije objašnjavao jer je ponovo optužio nepoznate ljude da žele ono što želi i on. Citiramo „Nemojmo da pravimo sudokratiju. Njima smeta to. Zašto? Zato što oni žele da preko te sudske vlasti koja bi bila potpuno odrođena od države, da oni haraju ovom državom, jer onaj ko kontroliše pravosuđe, kontroliše državu.“

Predsednik odbora i poslanik vladajuće stranke koristio je skupštinsku govornicu da kaže nešto i o medijski eksponiranom slučaju u kojem je on branilac – privatno, za novac – što je ekstremno kršenje i Poslovnika i novousvojenog Kodeksa, ali predsednik Skupštine Ivica Dačić to nije primetio.

Koalicioni partneri podržali Đukanovića

U govoru Tome File, takođe advokata, izabranog sa liste SPS, takođe se čulo “ali”.

„Ja se zalažem za nezavisno pravosuđe, ali ne može da bude ni na nebu, ni na zemlji. Svi mi od nekoga zavisimo – mi od birača, vlada od nas. Pravosuđe mora da zavisi, bar kod prvog izbora, od ove skupštine.”

Rekao je još da ne misli kako je dobro da deset ljudi kasnije odlučuju ko će biti i ko neće biti sudija, ali je i pitao kako je moguće da u Ivanjici ne postoji niko ko je zainteresovan i dostojan da bude sudija Opštinskog suda, te poručio da bi se on „zamislio zbog takvih pojava“.

Poslanik sa liste „Aleksandar Vučić- Za našu decu“ Marijan Rističević govorio je o svojoj omiljenoj temi – sudiji Miodragu Majiću. Uz preporuku da sudija uvek treba da traži dozvolu starešine suda za nastup u medijima, poslanik je kritikovao Majića što je “dokazao da naše pravosuđe nije zrelo da bude nezavisno od parlamenta, odnosno da bude u potpunosti nezavisno, jer u ovom trenutku je ono nezavisno od ove vlasti, ali nije od bivše.“

Uz pominjanje više puta komentarisanih Majićevih presuda, Rističević je rekao: „Sada pitam Visoki savet sudstva, koji je jedini ovlašćen da u situacijama kada dođe do kršenja zakona od strane sudije razreši takvog sudiju, zašto su statirali u kukuruzu, zašto su se pravili mrtvi, zašto nisu kaznili ovako nezakonito ponašanje?“

I Bratislav Jugović sa iste liste naveo je da građani ne veruju sudovima. Kaže da je narodni poslanik Vladimir Đukanović izvršio anketu na društvenoj mreži Telegram i, od 206 anketiranih, uglavnom narodnih poslanika, čak 33 odsto je reklo da nema poverenja u pravosuđe, delimično ima poverenje 44 odsto, dok je samo 23 odsto odgovorilo da ima poverenje. „Za taj rezultat možemo da zahvalimo Snežani Malović, Đilasovoj i Tadićevoj ministarki“, rekao je Jugović i nije bio jedini koji je reformu pravosuđa od pre 10 godina označio kao razlog što su sudovi i danas neefikasni.

I Veroljub Arsića se osvrnuo na presude sudije Majića koje je ocenio kao sramotne: „Evo, ne moramo da ga razrešimo, ali bar da pričamo o tome šta je radio ovde, šta je radio dok je bio sudija. Bar da ga javnost osudi da nije dostojan sudijske funkcije.”

Na kraju, čuo se i stav mladog poslanika Uglješe Mrdića da su sudije i tužioci nekada učestvovali u političkih hajkama i hapšenjima nevinih ljudi. U tom smislu, setio se da su „nadležni organi i državno rukovodstvo dozvolili izručenje bivšeg predsednika Srbije i Savezne Republike Jugoslavije Slobodana Miloševića Haškom tribunalu“, a potom i akcije „Sablja“ kada je, kaže, uhapšeno više od 12.500 pretežno nevinih ljudi.

„Znate šta, u redu je da sudije budu nezavisne, i tužioci i policajci i svi pripadnici bezbednosnih službi, ali nemojte da dozvolimo da jedan broj sudija, koji sarađuju s tajkunima, kriminalcima i stranim ambasadama, da nam ovde vode glavnu reč što se tiče pravosuđa, pa onda da imamo situaciju da su kriminalci i ubice na slobodi, a da čestiti ljudi, poput Aleksandra Vučića i njegovih saradnika, svakodnevno budu izloženi napadima, najgorim mogućim napadima, a koji su najgori mogući napadi, to su napadi na porodicu“, rekao je Mrdić.

U ime svih poslanika sudijama je poručio da budu nezavisni, da rade čestito, po Ustavu i zakonu, a ne da kao neki “daju intervjue protiv predsednika Vučića i Vlade Srbije u trenucima teške borbe protiv korona virusa, kada imamo velike rezultate što se tiče vakcinacije i najbolje ekonomske pokazatelje u Evropi“.

Naslovna fotografija: Canva