Izađem ja tako na terasu, a oni me samo gledaju i ćute
"Bila su neka deca, 15-16 godina, izašli su iz škole, ja sam se pojavio na terasi, oni su me gledali i samo je jedna devojka nešto uvredljivo uzvikivala, ovi ostali su ćutali, čudom se čudili kako i zašto stojim i ne pomeram se“. Ovo je (za sada) poslednja storija koju je javnosti predstavio predsednik Srbije, a koja (bi trebalo da) govori o tome kako on „nema problem s tim“ da se lično suoči sa bučnim kritičarima.
U svim tim prepričavanjima bogatih doživljaja stalo mu je da naglasi kako se nije povukao, uplašio, „pomerio ni za milimetar“, već naprotiv, hrabro istupio pred svoje oponente, koji, gotovo po pravilu, ustuknu pred njegovom odlučnošću, zaneme od iznenađenja i(li) pobegnu, a najčešće se pokolebaju u svom stavu i pokažu slabost argumenata koje su do tada isticali. Međutim, uglavnom izostaju očevici tih događaja koji bi potvrdili predsednikove reči ili baš naprotiv, u ulozi svedoka pojavljuje se najveći deo javnosti koji na osnovu snimaka može da zaključi upravo suprotno.
Samo u poslednja dva meseca, tokom koji se širom Srbije rasplamsavaju protesti, predsednik Republike u više navrata je upoznavao naciju sa svojim direktnim kontaktima sa nezadovoljnim mladim ljudima, koje je ostvario preko terase zgrade Predsedništva Srbije.
Na skupu u Jagodini, na kome je najavljivao osnivanje novog „pokreta za narod i državu“, uz napomenu da je „gotovo zaplakao“ kada je video „toliko veliki broj ljudi“ koji je došao u „ovako teškom trenutku“, predsednik je okupljenima ispričao kako mu uspeva da samo svojim izlaskom na terasu utiša malobrojne (i maloletne) neistomišljenike.
„I da vam ispričam, izašao sam na terasu, bila su neka deca, 15-16 godina, da li iz ’Tesle’, izašli iz škole. Bukvalno njih četrdesetak. Izašli su iz škole, ja sam se pojavio na terasi, oni su me gledali i samo je jedna devojka nešto uvredljivo uzvikivala, ovi ostali su ćutali, čudom se čudili kako i zašto stojim i ne pomeram se. A ja sam hteo da vidim tu decu o kojoj brinem, jer moj posao je da brinem o toj deci. O tim anđelima roditeljskim, koje neko danas pokušava da zloupotrebi i njima da manipuliše. I koliko je ta jedna devojčica nastavljala sa uvredama, ovi ostali su bili sve zbunjeniji, što se ne povlačim u kabinet, što ne ulazim. I onda sam razmišljao, nije to Đilasovo dete, nije to nikoga od njih dete. To su deca koja danas veruju da o nečemu velikom odlučuju i zato što su zloupotrebljeni od onih koji imaju svoje političke frustracije i političke komplekse, jer ne mogu da pobede na izborima, ne mogu da pobede na pošten način, ne mogu da pobede onako kako se svuda u svetu pobeđuje, pa bi najgorim trikovima pokušali vlasti i fotelja da se dočepaju. I onda sam rekao, sebi, i razmišljajući, kada sam dolazio ovde do vas, mi moramo da razgovaramo sa tom decom. Prvo, ta deca moraju da idu u školu. Govorim o ovim osnovcima i srednjoškolcima, njima je mesto u školi, knjige, a ne zvona i praporci.“
Na konferenciji za medije održanoj 11. decembra, zapamćenoj po tome što su se sve vreme u pozadini čuli povici i pištaljke nezadovoljnih građana, predsednik je ispričao kako je prethodno „izašao lepo na terasu“ i pozdravio studente, „sve kako i priliči“.
'Hoću da vam kažem, pošto kažu ’izlazite napolje’, već sam bio napolju. Izašao lepo na terasu, pozdravio studente, sve kako i priliči. Kao što sam pozdravljao i demonstrante ranije, bez ikakvih problema. Pošto ja mislim da im saopštavam divne stvari večeras, izlazim u susret njihovim zahtevima, čekajte tek da dođemo do toga.“
Tri dana kasnije, u emisiji RTS-a, objašnjavao je kako je njegovo pojavljivanje na terasi bilo dovoljno da zviždanje utihne, a da demonstranti dođu do zaključka kako „nije naše da se baš bavimo politikom na taj način“.
'Ja sam video među tim studentima... I kada su došli ispred Predsedništva bio je ogroman broj pristojnih ljudi. (...) Ali sam video među njima... Izađete, tih njihovih nekoliko aktivista zviždi, viče, ne znam ni ja šta, ja stojim i dalje na terasi i onda stanu, i onda shvate: ’Ej, čekaj, nije naše da se baš bavimo politikom na taj način’. I onda se zaustave, zato što ima tamo mnogo pametne dece.'
Već 20. decembra na TV Happy mogla je da se čuje i šira verzija ove priče.
'Ja sam onaj dan kada sam držao konferenciju za novinare i kada su krenuli da se skupljaju, bilo je negde oko 350 studenata i još 400 ovih starijih, od Vilibalda Erića do Biljane Stojković, kako se zove već ova što se brčka ispred Skupštine i tako dalje. Ja sam izišao na terasu i sad, desetak, dvadeset sekundi nešto zvižde, drugi gledaju, valjda su gledali kakva će moja reakcija da bude i ja im mahnem, šta drugo da radim. To su građani, to su mladi ljudi za koje moram da se borim, to je moj posao, šta god mi rekli, šta god vikali. I onda, čudno je, osim tih desetak stranačkih aktivista kojih tu ima, petnaestak, dvadeset i tako dalje, ovi ostali su se našli u čudu i ćutali su. Uglavnom su ćutali, a onda se to promenilo kad je sve počelo, kad su ovi glavni organizatori stigli. E, aj’ sad da vičemo šta god da se dešava unutra. Ti ljudi zaslužuju našu pažnju i mi moramo da vidimo šta je to što njima stvarno nedostaje.“
Uživanje u zvižducima
Slične priče javnost je od predsednika Republike mogla da čuje i prethodnih godina, uglavnom u trenucima dok su na ulicama trajali masovni protesti protiv režima. Tako je 29. decembra 2018, u noći u kojoj su hiljade građana demonstrirale tokom još jednog protesta „Jedan od pet miliona“, Aleksandar Vučić bio gost Studija B i emisije „Panorama“ i ležernim stavom nastojao da ostavi utisak čoveka koga pogrdne parole ne mogu da poremete, već neustrašivog, koji pored razjarenih demonstranata prolazi bez imalo uzbuđenja.
'Došao sam, naravno, na glavni ulaz. Sve kao i normalno, sačekala me vaša ekipa, ’dobro veče’-’dobro veče’. Neki ljudi su vikali, ja sam... Nekako su me dodatno osokolili i obodrili. Ja nisam znao da oni imaju to kao neko vodi navijanje, ja sam mislio oni to spontano viču. A ne, onaj njima naređuje šta da viču. Ali to je bilo zanimljivo, onako baš sam, da budem iskren, uživao. (...) Lepi, demokratski (protesti). Pa, politički su protesti, ali kao da je to važno. To su demokratski protesti, ljudi protestuju, imaju pravo da protestuju, sve dok je mirno, nikakav problem nemamo. Neko je valjda od njih mislio da će neko od njih da se uplaši, pa sad je ne smem u Studio B jer su oni ispred ili... Pa će da stanu, da mi pokažu... Doček je bio veličanstven, hvala im na tome, ja ću svaki put da ih obaveštavam gde ću da se krećem i svaki put na tako veličanstven način da me dočekaju. (...) Ima tu mnogo pristojnih ljudi, ja ih ne bih stavljao u isti koš sa takvim narko-dilerom, niti sa ovim lopovima Đilasom, Jeremićem, Obradovićem i ostalima. Ima tu mnogo pristojnih ljudi, posebno ljudi moje generacije i starijih. Ne mnogo penzionera. Penzioneri su, rekao bih, dobro sve razumeli šta se u Srbiji zbiva, ili najveći deo njih.“
A na početku te 2018. godine, pred same beogradske izbore, zabeležen je još jedan „susret“ na vratima televizije, ovog puta TV Happy. Na njima je Vučića čekao tadašnji lider pokreta Dveri Boško Obradović, koji je tvrdio da je prethodnu noć dobio poziv sa TV Happy za TV duel sa predsednikom. „Potvrdio sam (uredniku Milomiru) Mariću SMS porukom da prihvatam duel. Oni su očigledno očekivali da ću zbog kratkog vremena za pripremu odbiti učešće, pa da onda to slavodobitno objave i da me predstave kao kukavicu“, naveo je Obradović, koji je uživo na Fejsbuku prenosio događanja ispred sedišta televizije, pa se u jednom momentu vidi kako pored njega prolaze dva vozila sa zatamnjenim staklima, a za njima se kapija odmah zatvara.
Međutim, predsednik Srbije je u svom gostovanju izneo drugačiju verziju događaja.
'Bili su, kažu mi, neki u kapuljačama, pa su pobegli valjda. Shvatili su da ne dolaze… Kako da vam kažem, ljudi, reč je o gospodinu Obradoviću, za one koji ne znaju, koji je, valjda, hteo neki incident da izazove, a onda je shvatio da ne dolaze (novinarke TV Pink) Gordana Uzelac i Mara Dragović i da baš ne može onako kako oni to rade sa ženama. Ovo je malo teža kategorija. I onda su brže-bolje stavili kapuljače na glavu i pobegli s lica mesta. Ali, ja mislim da niko ne želi, da je to prošlo vreme, da prosto niko ne želi tako bahate tipove i te ljude koji nemaju ništa sem batina, tuča, sukoba, dreke da ponude. Neka rade oni svoj posao, ja mislim da su sebi napravili samo veliku štetu i ništa više. Moj posao je bio da dođem tamo gde sam pozvan i hvala vam na gostoprimstvu.”
A TV Studio B objavila je snimak iz dvorišta zgrade na kome se vidi kako predsednik Srbije nakon izlaska iz automobila zastaje i gleda u pravcu otvorene kapije TV Happy.
'Lider pokreta Dveri Boško Obradović, poznat po izazivanju incidenata i pretnji nasiljem u politici, pokušao je jutros ispred TV Hepi da izazove incident, uoči gostovanja predsednika Srbije Aleksandra Vučića na toj televiziji. Obradović je ispred sedišta Hepija u Zemunu došao u pratnji nekoliko nasilnika i siledžija u kapuljačama, ali pošto na njega niko nije obraćao pažnju, brzo je pobegao.'
Na samom kraju 2018. predsednik Vučić javnosti opisuje svoj susret sa „trojicom mladih ljudi“, od kojih je na svoje zaprepašćenje saznao da nemaju jasnu predstavu o tome zašto se bune, već na proteste odlaze zato što je tamo „super zezanje“.
'Razgovarao sam sa nekom trojicom ljudi koji su mi pričali, mladih ljudi, 34-35 godina, ‘ej, idemo na proteste, super je zezanje, ovo-ono’. Ja gledam – a što? ‘Ma šta ima veze, bre, to ti radiš dobro, nego da nešto promenimo, ovo-ono’. Šta ovo-ono? Da dovedeš Đilasa? ‘Ma kakav Đilas i ovi, mi njih mrzimo, oni su lopovi svi’. Ček’, ček’, ček’. Je l’ pričamo o istoj stvari? I to mi se, zaista, juče dogodilo posle našeg prvog dela intervjua. Ne, pa kao, pa dobro, znaš ono… Ja onda shvatim da su društvene mreže, kako je o tome govorio svojevremeno Štajnmajer i kako sam to slušao od Sarkozija… I onda sam se čudio, misleći da izmišljaju oni klinci iz ‘Kontravizije’. Sve sam mislio da je to neka nameštaljka, da ti ljudi ne postoje. Mislio sam to su neki naši ljudi, našli su nekog iz SNS-a da glumi budalu.'
Polovinom marta 2019, jutro nakon što su pojedini učesnici protesta „Jedan od pet miliona“ ušli u zgradu RTS-a, predsednik Srbije zakazao je konferenciju za medije na Andrićevom vencu, a veliki broj građana opkolio je zgradu Predsedništva Srbije.
Posle nekoliko sati najveći broj okupljenih je, na poziv organizatora protesta, pošao ka policijskoj stanici „29. novembar“ u Bulevaru despota Stefana gde su tražili oslobađanje aktivista uhapšenih prethodne noći. Nakon toga Vučić je izašao iz zgrade Predsedništva, ispred koje ga je sačekalo tek nekoliko nezadovoljnih građana.
Ulazeći u automobil poručio je: „Živela Srbija, ali ne lopovska i ne fašistička“.
Pričajući o ovom događaju Vučiću je bilo stalo da naglasio da je „izašao među njih“ i „u lice“ im poručio: „Evo, sad sam tu pred vama, ni sad nemate hrabrosti“.
'Tadić zna da iz Predsedništva ima neki izlaz, ja stvarno ne znam kud, ali to su mi rekli da ima, gde ne možete da nas vidite. Ja sam rekao ovim mojim momcima: ’Slušajte, ljudi, ja nisam pognuo glavu u Srebrenici. Pognuo sam glavu pred žrtvama, Bošnjacima, jer sam to sam hteo, ali nisam pognuo glavu pred njihovim kamenicama, batinanjem, flašama i svim ostalim. Nijednog sekunda’. Ja sam se već bio pozdravio sa životom. Ja sam to i noćas i jutros bio spreman na to. I videli ste da nisam hteo da se pomerim ni za milimetar. Ni za milimetar nisam hteo da se pomerim! Mi policiju u početku uopšte nismo imali, a onda smo imali koliko, 30, 40, 50 ljudi tu, ništa više od toga. Izašao sam među njih, njih je ostalo 40-50. Nešto viču. Još im kažem - nemate hrabrosti ni sad. Samo su taj deo izbacili, to im se nije svidelo da prenesu, govorim o ovim njihovim medijima. Pošto sam im i to u lice rekao: ’Evo, sad sam tu pred vama, ni sad nemate hrabrosti’. I naravno da nisu imali hrabrosti. Ja znam Đilasa, Jeremića i Boška Obradovića mnogo godina. Ja sam se nagledao tih. Oni su uvek mogli da učestvuju u nečemu kad leži neki čovek na ulici, pa da ga šutnu.“
Kome to mašete?
Krajem maja te godine, u emisiji TV Prva, snimanoj u zgradi Predsedništva, u jednom trenutku mahnuo je sa terase…
Pošto je taj njegov potez izazvao pažnju javnosti, on je nekoliko dana kasnije, na istoj televiziji, objasnio svoj postupak, ali i proširio priču na svoju komunikaciju sa demonstrantima iz Pionirskog parka, koji su „srećni što ga vide“, baš „kao Tita da su videli“.
“Da li je tačna ova teza da ste vi čovek koji maše praznoj ulici? To je apropo onog intervjua što ste dali našoj televiziji, Filipu Čukanoviću. Pa sećate se onog mahanja, pa to je tema po društvenim mrežema i onda…
- Ne, objasnite mi…
Javili ste se nekom, bili ste na terasi, pa ste mahali nekome.
- A pa oni su slikali dvojicu koja uopšte nisu bili ti. Pa dobro, šta sad da radim..
(…)
Je l’ ima nekog ispred Predsedništva?
- Ima, svaki dan nam traže struju, ponekad pošaljemo čaj. Onda oni odu, pa nam nešto išaraju negde, onda traže da im damo još nešto tamo, ali to nisu ovi, nego su sad to neki drugi. Ja više ne znam…
Koji drugi?
- Nemam pojma. Neki iz tog Saveza, ali neki drugi, razni neki. Onda ponekad ljudi traže, pa im nekima donesemo pivo noću. Tako, šta sad.
Koji ljudi, koji su tu?
- Ima ih jedan ili dvojica, sad ih noću kad je kiša nema nikog. A onda tokom dana ima jedan ili dvojica. Ja ću da odem s njima da popijem jedno pivo. Nisam dugo pivo popio.
Šta, pa i da vam viču tamo?
- Šta ima veze.
Da vas vređaju? Je l’ vas vređaju?
- Gde da me vređaju? Kad me vide ko Tita da su videli, uvek me pozdrave. ‘Dobar dan’, srećni što su me videli i to je sve. Ja kažem: ‘Zdravo, momci. Kako ste? Radite svoj posao, sve najbolje vam želim’.”
U novembru te 2019. godine učesnici protesta „Jedan od pet miliona“ okupili su se ispred zgrade RTS-a, zbog najavljenog gostovanja predsednika Vučića u „Upitniku“, nameravajući da mu postave neka pitanja.
'Međutim, iako su bili pred svim ulazima u zgradu, predsednik je ušao, kako je rekao - na išarana vrata u Aberdarevoj. Emisija je počela u zakazano vreme, a organizatori protesta tvrde da Vučić nije mogao da uđe u zgradu i da je emisija ranije snimljena. Jedna od studentkinja '1 od 5 miliona' Tea Vukadin smatra da je predsednik prošao i da nije došao da čuje šta imaju da ga pitaju. 'Kod ruševina RTS nalazi se Valentina, čeka predsednika da mu postavi pitanje, a na donjem ulazu u Takovskoj je Nikolina, ona isto čeka predsednika da mu postavi pitanje', dodaje ona. (...) Došlo je do manjih incidenata u nekoliko navrata, kada su dve grupe okupljenih nasrnule jedna na drugu - bilo je dobacivanja i gurkanja u Takovskoj ispred RTS, ali ih je policija razdvojila. Kako javlja reporterka N1, jedni su skandirali protiv Dragana Đilasa, drugi protiv Aleksandra Vučića. Atmosfera je bila napeta.'
Predsednik je i ovog puta izneo svoju verziju događaja.
'Hvala svim ljudima koji su danas brinuli, plašili se hoću li stići, kako ću stići. Uz nekoliko psovki uspeo sam da stignem. Kao što znate, uvek dolazimo kroz... U poslednje vreme, poslednjih godinu dana kako ste taj ulaz koji su oni inače išarali, ispisivali pogrde svakojake, došao sam na Aberdarevu ulicu. Neki su momci iz kafića dobacivali, pa onda ustali, skočili, ništa strašno. Njihov posao, ništa posebno. Iznenadilo ih je što sam došao pešice. Taj sam deo prešao pešice. Tako da je to bilo iznenađenje za njih. Samo da ljudi znaju da se nalazimo u Takovskoj, a ne u Košutnjaku kao što su lagali ceo dan.“
U junu 2021. predsednik Srbije pričao je izvesnom protestu iz 2014. godine, kada je „sa prozora Vlade“ video kako demonstranti, predvođeni tadašnjim predsednikom Demokratske strane Bojanom Pajtićem, uzvikuju pogrdne parole na njegov račun, a on im se u tome pridružio.
'Vaše poslednje pitanje tiče se uzvikivanja parola ’Vučiću, pederu’. Ja nemam problema sa bilo kojom parolom, to je demokratski način političke borbe. Ja sam se tome smejao još 2014. godine. Sećam se, protestovali su... Bila je Suzana tad u kancelariji kod mene. Organizovali su tada, to je bio... Počelo je, kampanja ’gotov sam’ i tako. Pa je Pajtić bio na čelu te kolone, valjda je on tada bio predsednik Demokratske stranke, ko će ga znati više, oni to menjaju redovno svaka tri meseca, i ispred njega je bio veliki transparent 'Vučiću, pederu'. I ide Pajtić iza transparenta 'Vučiću, pederu' i došli su do Vlade i viču: 'Vučiću, pederu'. Ja gledam, čudom se čudim, kažem, možda ja pogrešno vidim s prozora. Dajte mi da vidim snimak, pogledam, Pajtić iza tog transparenta, i oni svi viču: 'Vučiću, pederu'. I šta čovek na to da uradi? Ništa, izađem i ja i vičem isto. Stvarno, evo neka vam potvrdi, Suzana je bila svedok... Ja sam izaš’o na prozor i vičem isto.'
A pred kraj 2023, posle još jednog protesta građana, na kojem je traženo poništavanje izbora održanih 17. decembra, predsednik Srbije obratio se snimkom sa terase Predsedništva, želeći da potvrdi spekulacije da je na istom mestu viđen prethodne noći, za vreme dok su u neposrednoj blizini trajale demonstracije.
„I u moru laži koje iznose sinoć i danas samo jedna stvar je bila istinita. A to je da su videli nekog muškarca koji im je ličio na Vučića, koji je bio baš na ovom mestu gde sam ja sada, gde su ga izviždali. Apsolutno je tačno. Bio sam ja na terasi Predsedništva, svog radnog mesta, nisam ih se uplašio nimalo, nisam pobegao ni u jednu stranu zemlju, nisam se sakrio ni u jedan bunker, i nikada se od siledžija i nasilnika skrivati neću. Uvek ću biti uz svoj narod, odbranićemo i sačuvaćemo demokratiju, odbranićemo i sačuvaćemo mir i stabilnost u našoj Srbiji. Živela Srbija!“.
Naslovna fotografija: Screenshot Instagram@buducnostsrbijeav
