Izbori za Državno veće tužilaca: Urušen ugled ljudi, a ne zidina

Na izborima održanim 12. novembra najviše glasova dobili su Branko Stamenković, Tanja Vukićević, Branislava Inić Jašarević, Milan Tkalac, Boris Pavlović i Predrag Milovanović. Planirano je bilo da danas popodne bude podnesen zapisnik o utvrđivanju konačnih rezultata Državnom veću tužilaca pošto su istekli rokovi za pravne radnje u vezi s procesom izbora.

Kakva obećanja i planove su u pisanim programima izneli izabrani kandidati i kandidatkinje? Dobar znak je da nisu gurali glavu u pesak i ignorisali nezadovoljstvo građana radom tužilaštva, a iz, po prirodi stvari, suvoparnog pravničkog jezika često izbijaju jasni izlivi samokritike u sklopu ocena o opštoj urušenosti institucija.

Branko Stamenković, kandidat iz reda javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca za izbornu listu „Republičko javno tužilaštvo”, u programu je izneo da je “poverenje građana i javnosti u naš rad nažalost poljuljano usled određenih objektivnih okolnosti, ali i zbog nespremnosti dela naše organizacije da razmišlja i radi u skladu sa savremenim profesionalnim i društvenim okolnostima i potrebama.”

On je već bio član DVT-a, kao predstavnik liste “Viša javna tužilaštava”, od 2011. do 2016. godine.

“Staraću se za punu primenu principa poštovanja nepristrasnosti kao temelja objektivnosti i neutralnosti u postupanju javnog tužioca. (…) Zalagaću se da javna tužilaštva obavljaju svoje poslove u sistemu u kome su zakonski i podzakonski akti jasni, razumljivi, određeni, lako dostupni i usklađeni, kako međusobno, tako i sa pravnim tekovinama Evropske unije i praksom međunarodnih tužilačkih institucija.”

Njegov stav je i da je neophodno da se “aktivnosti Državnog veća tužilaca redovno objavljuju na – “internet prezentaciji”, pa da se tako javnosti omogući da bude informisana.

„Primenom zajedničke Strategije komunikacije Republičkog javnog tužilaštva i Državnog veća tužilaca, informacije medijima i javnosti moraju biti sadržinski kvalitetnije i razumljivije, uz pružanje informacija koje je na osnovu zakona moguće saopštiti javnosti.(…) Imajući u vidu istraživanja javnog mnjenja kao i percepciju položaja pravosudnog sistema u našoj zemlji, smatram da je potrebno suštinski redukovati percepciju uticaja na rad javnog tužilaštva koje postoji u javnosti. S tim u vezi, uložiću trud u unapređenje transparentnosti rada Državnog veća tužilaca i saradnju sa medijima“, stoji u Stamenkovićevom programu.

• Mali i 24 stana – Ko je kome šta dokazao i kada?
• Istinomer saznaje: Nadzor nad postupanjem Osnovnog tužilaštva u Novom Sadu

Bez podela i kakofonije

Milan Tkalac, apelacioni javni tužilac u Novom Sadu, kaže da je u javnotužilačkoj organizaciji više od 30 godina, te da je “imao priliku da se neposredno upozna s problemima u radu, načinu rešavanja zadataka i rezultatima”.

“U svom radu ću se zalagati i raditi na jačanju samostalnosti, kapaciteta i ugleda Državnog veća tužilaca, kao i javnotužilačke organizacije u celini. Samo jedinstveni, bez podela, kakofonije u medijima, možemo postići rezultate koji poboljšavaju položaj nosilaca javnotužilačke funkcije, kapacitet i efikasnost javnotužilačke organizacije”, kaže Tkalac.

U tom smislu će, kako kaže, biti otvoren za razgovore sa kolegama.

“Kako bi Državno veće ostvarilo pun kapacitet, funkcionalnost i povećalo ugled u javnosti, neophodno je uspostaviti kvalitetnu komunikaciju sa Ministarstvom pravde i Ministarstvom finansija kako bi se obezbedila potrebna finansijska sredstva”, piše u programu ovog kandidata.

Uvek je aktuelno pitanje materijalnog položaja nosilaca javnotužilačkih funkcija, objašnjava Tkalac, kao i poboljšanje uslova rada javnih tužiaca i zamenika javnih tužilaca, a “u narednom periodu se mora raditi na poboljšanju ugleda Državnog veća tužilaca i javnog tužilaštva u javnosti jer se uglavnom, osim u nekim izuzecima, pojavljuje i pominje u negativnom kontekstu”.

kalović

Tanja Vukićević, zamenik javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu, na kandidacionoj listi za viša javna tužilaštva insistira na transparentnosti rada Državnog veća tužilaca.

“Da se komunikacija između članova Državnog veća tužilaštva i javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca unapredi, pre svega kroz aktivnu ulogu u inicijativama i konsultacijama prilikom izmena i donošenja važnih akata koji uređuju položaj i postupanje tužilaca”, kaže Vukićević.

Ona napominje da, s obzirom na to da je u “nadležnosti DVT-a da predlaže obim i strukturu budžetskih sredstava neophodnih za rad javnih tužilaštava”, treba insistirati na Zakonu o javnim tužilačkim taksama.

Osim o unapređenja Pravilnika o kriterijumima i merilima rada javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca, govori i kako treba iskoristiti sve mehanizme za zaštitu samostalnosti tužilaštva.

• Tužioce birao režim 2009. i 2010. godine
• Makron ne postavlja sudije, pred njim samo polažu zakletvu

Gomilanje predmeta

Boris Pavlović, javni tužilac u Trećem osnovnom javnom tužilaštvu, rekao je da je kandidaturu za izbornog člana Državnog veća tužilaca prihvatio isključivo kako bi dobio priliku da ličnim zalaganjem doprinese jačanju samostalnosti i ugleda profesije.

“U toku rada prethodnog DVT-a primetio sam da nije bilo dovoljno energije koja bi bila usmerena na pravovremeno biranje zamenika osnovih javnih tužilaca u Viša javna tužilaštva, što je proizvelo potrebu da Republički javni tužilac reaguje korišćenjem instituta upućivanja (član 63 Zakona o javnom tužilaštvu). Navedenim rešenjem niko u praksi nije bio zadovoljan… Kolege zamenici javnog tužioca nisu zadovoljni jer kada je neko upućen na rad u drugo javno tužilaštvo, on „drži” svoje mesto u osnovnom javnom tužilaštvu i nema mogućnosti da se izabere novi zamenik javnog tužioca, što automatski za druge zamenike javnih tužilaca znači više predmeta u radu, više dežurstava i drugih vrsta obaveza”, konstatovao je Pavlović.

Osim toga, on smatra da proširivanje nadležnosti nije adekvatno ispraćeno proširivanjem kapaciteta.

Kako kaže, još tokom 2009. godine javnom tužilaštvu je stavljena prva proširena nadležnost kroz početak primene Zakona o oduzimanju imovine, tokom 2013. godine došlo je do prelaska istrage u nadležnost javnog tužilaštva, a njihova nadležnost dodatno je opterećena početkom primene Zakona o sprečavanju nasilja u porodici tokom 2017. godine, čija primena takođe nije bila ispraćena bilo kakvim planskim povećanjem kapaciteta osnovnih javnih tužilaštava.

• Vidojević nikada nije gonjen ni za kakvu drogu, već za tuče, nije član kavačkog klana
• Službu bezbednosti treba ukinuti i napraviti je ponovo

U svemu tome Pavlović vidi razloge za gomilanje predmeta i preopterećenost zamenika osnovnih javnih tužilaca.

Među njegovim obećanjima i ciljevima su i rešavanje pitanja administracije i infrastrukturnih uslova rada u osnovnim tužilaštvima, odgovorno planiranje budžeta, aktivna uloga u iniciranju zakonskih izmena, dostupnost članova DVT-a kolegama, uvođenje beneficiranog radnog staža za nosioce javnotužilačke funkcije, kao i uređenje odnosa sa medijima.

“U tom smislu bih kao izborni član DVT-a nastojao da obezbedim što veće otvaranje javnih tužilaštava ka medijima i građenje odnosa međusobnog poverenja u izveštavanju. (…) Time bi svaki građanin shvatio važnost uloge javnog tužilaštva u našem krivičnom sistemu i njegov zadatak da kroz svoje postupanje zaštiti i običnog građanina”, reči su Borisa Pavlovića.

Vratiti poverenje građana

Predrag Milovanović, zamenik javnog tužioca u Drugom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu, kaže kako smo svedoci opšteg trenda urušavanja institucija.

“Pri čemu je Državno veće tužilaca još uvek mlada ustavna tvorevina koja u ovim teškim vremenima pokušava da unapredi svoj kapacitet i ojača ustavne i zakonske nadležnosti”, kaže Milovanović.

On podseća na misli profesora krivičnog prava Ljubiše Lazarevića koji je govorio da institucije ne čine zidine, nego ljudi koji u njima rade.

“U ovim krilaticama nalazim onu jezgrovitu nit profesionalnog i ličnog integriteta od koje moramo biti satkani kako bi se oduprli sve većem i narastućem uticaju izvršne vlasti na sve pore ovog društva, te odbranili Državno veće tužilaca kao organ koji odrasta i koji treba da se razvije u pravosudni savet koji ima jasno definisanu ustavnu nadležnost da garantuje samostalnost javnog tužilaštva, da štiti zamenike javnih tužilaca i javne tužioce od svakog nedozvoljenog uticaja politike, da obezbedi funkcionalnu autonomiju nosilaca javnotužilačke funkcije i da se permanentno bori za njihovu nezavisnost, da jača poverenje građana u naš rad i da se ne pretvori u organ za disciplinovanje tužilaca”, piše u Milovanovićevom programu.

On je obećao da će svakodnevno ukazivati na problem manjka broja zaposlenih koji je prema njegovom mišljenju gorući problem u svim tužilaštvima.

“Potrebno je obezbediti dovoljan broj službenih prostorija, unaprediti tehnička sredstva rada (raditi na uvođenju tonskog snimanja prilikom saslušanja i ispitivanja u istražnom postupku ) i obezbediti dovoljan broj administrativnog osoblja, a što je sve preduslov za ažuran rad koji se zahteva od nas”, piše u programu ovog kandidata.

Osim toga, Milovanović govori o značaju povećanja broja tužilaca, kao i većoj bezbednosti na poslu i van posla.

“Činjenica je da smo, kada izađemo iz službenih prostorija tužilaštva u kojima radimo, građani kao i svaki drugi, ali to faktički nismo, jer obavljamo funkciju krivičnog progona i neretko smo izloženi pritiscima i pretnjama, pa ću se zalagati da se podzakonskim aktima jasno definiše i uredi ko se stara o našoj ličnoj bezbednosti, kao i o bezbednosti članova naših porodica”, piše Milovanović.

• Borba protiv kriminala: Ponosni na (ne)uspeh

I on insistira da se uvede beneficirani radni staž tužilaca i da se poboljša materijalni položaj.

“Ne smemo okretati glavu i dozvoliti da mimo nas izvršna vlast skroji ustavne promene koje bi javno tužilačku organizaciju učinile još ranjivijom i zavisnijom od uticaja egzekutive, stoga u postupku izmene Ustava koje je pokrenulo Ministarstvo pravde, te donelo Nacrt ustavnih amandmana koje je ozbiljno kritikovala šira stručna javnost, DVT mora da spreči svaki pokušaj nekog eventualnog novog opšteg (re)izbora nosilaca javnotužilačke funkcije”, naglašava ovaj zamenik tužilaca.

• Nema više na desetine hiljada predmeta koji traju duže od deset godina
• Između 2007. i 2011. zastoj u istrazi ubistva Ćuruvije

Branislava Inić Jašarević, zamenik javnog tužioca u Apelacionom javnom tužilaštvu u Novom Sadu, na kandidacionoj listi za javna tužilaštva sa teritorije Autonomne pokrajine, ima “33 godine radnog staža, od toga — 29 u javnom tužilaštvu”. 

“Kao član Državnog veća tužilaca, radila bih na tome da se ojača položaj i funkcionisanje javnog tužilaštva, kako je opredeljeno Ustavom i zakonima i time da podrška svakome od nosilaca javnotužilačke funkcije, da bude maksimalno efikasan u kvalitetnom radu”, kaže ova kandidatkinja.

To za nju, konkretno, znači – da se kvalitetno i brzo popune sva nepopunjena zamenička mesta, da upućivanja bude što manje, da se preformulišu standardi o broju osoblja u odnosu na broj zamenika zbog velike promene u opterećenosti javnih tužilaštava usled prelaska istrage u nadležnost javnog tužilaštva, a i zbog velikog broja predmeta uopšte, da se povećaju plate nosiocima javnotužilačke funkcije u posebnim odeljenjima za suzbijanje korupcije…

“Ukoliko mi, unutar tužilaštva i Državnog veća, radeći posvećeno, znalački, efikasno, dobronamerno, jedinstveno, u dobroj radnoj atmosferi, ne zaboravljajući nikad zašto smo tu – uspemo da bolje upravljamo resursima koji su nam već dati, te animiramo i snagom argumenata ubedimo Ministarstvo pravde da brzo, kvalitetno i adekvatno da doprinos za poboljšanje položaja javnih tužilaštava, verujem da bi se moglo dokazati da i te prepreke kod Ministarstva finansija nisu sve ni objektivne, niti neotklonjive…”

Naposletku, ova tužiteljka kaže da su sve ovo njene namere u glavnim crtama ”čija realizacija bi učinila da se oseća ispravno sama pred sobom”, kao i pred svima koji joj daju podršku.

Naslovna fotografija: Canva