Izborna kampanja iz ugla Istinomera: Laži, manipulacije, targetiranje i navijanje

Iako je formalno samo nosilac liste „Srbija ne sme da stane”, ali ne i kandidat, predsednik Srbije bio je nosilac čitave kampanje – za parlamentarne, pokrajinske i lokalne izbore u 66 gradova i opština. Njegovo prisustvo u medijima, ali i poruke koje je plasirao poslednjih mesec dana diktirale su politički sadržaj u većini najuticajnijih medija koji su ga predstavljali kao nezamenljivog lidera i čuvara nacionalnih interesa. Prema podacima posmatračke misije Crta, on je zauzeo gotovo trećinu udarnih termina na televizijama sa nacionalnom pokrivenošću, a tokom 43 dana kampanje se 41 put direktno obratio građanima. Zbog toga, među izjavama koje smo najčešće proveravali su one koje je izgovorio predsednik države. 

Vučić je od raspisivanja izbora reagovao na „bolesne optužbe”, odgovarao na „izmišljotine hejterskih medija”. U međuvremenu je „čuvao svetinje”, najavljivao „dodatni plan za povećanje plata i penzija”, „vraćao otete slike”, otvarao „impresivne” i „velelepne” građevine kao što su stadioni koji „niču širom zemlje”. Jedna od najdominantnijih tema u njegovim javnim izlaganjima bila je ekonomija i životni standard, a tu smo mu pronašli i najviše izrečenih neistina. Tako je, upoređujući se sa prethodnom vlašću više puta tokom kampanje izneo netačnu tvrdnju da je plata kada je SNS došla na vlast bila 329 evra. Tvrdio je da se izbori održavaju u krajnje demokratskoj atmosferi, pa je tako izjavio da su sve preporuke inostranih posmatrača usvojene, što nije u potpunosti tačno. Čak je, prema Vučićevoj oceni, Srpska napredna stranka u nefer položaju, jer je, kako je rekao, ograničavanje funkcionerske kampanje smišljeno kako bi se se ograničile mogućnosti SNS-a, što je, takođe, zloupotreba činjenica. 

Mimo Vučića, još uvek aktuelna premijerka Ana Brnabić i ministar finansija Siniša Mali bili su dosta vidljivi u kampanji, a kao i kod Vučića i njihove izborne poruke su, mahom, bile zasnovane na poređenju sa bivšom vlašću i povlačenju paralele između nas (sadašnjih) i njih (bivših), dočim su sadašni predstavljeni isključivo kao uspešni u vođenju zemlje, za razliku od bivših koji su, po njihovim tvrdnjama, državu doveli na rub propasti. Osim produbljivanja podela u društvu koje takav narativ nosi sa sobom, problem je i što su, ubeđujući građana da su u svemu bolji od onih bivših i Brnabić i Mali iznosili i često netačne podatke. Tako je premijerka, recimo, tvrdila da je stopa fertiliteta veća sada, nego 2012. jer mladi ostaju u Srbiji, što em nije uporedivo jedno sa dugim zbog različite metodologije, em što zvanični podaci o imigraciji i emigraciji – ne postoje. Predsednica Vlade je i ubeđivala građane da je Evropska komisija konstatovala jasan napredak Srbije u izveštaju Evropske komisije, što u dokumentu EK nije na takav način notirano. Ministar finansija se, uglavnom, držao svoje teme – ekonomije, ali opet manipulišući podacima, pa je tako svako malo plasirao odavno dokazanu zloupotrebu činjenica o smanjenju nezaposlenosti u odnosu na period pre nego što je SNS preuzela vlast. 

Tehnike koje su politički akteri tokom kampanje koristili da bi obmanuli birače se, međutim, ne zaustavljaju samo na iznošenju proverivih neistina. U mnogo većoj meri, političari su se služili perfidnijim i teže dokazivim manipulacijama. U tom smislu, svakodnevno učesnici na predstojećim izborima su manipulisali činjenicama, izvlačili podatke i tuđe izjave iz konteksta, iznosili neproverive i neutemeljene tvrdnje, na pitanja odgovarali krajnje pristrasno, a lične stavove predstavljali kao činjenice. 

Iste ili slične mehanizme manipulisanja pronašli smo i u medijima, čitajući naslovne strane najčitanijih medija, kao i online izdanja. Pokrivanje izborne teme obeleženo je, pre svega, ekstremno pristrasnim izveštavanjem o kandidatima u mainstream medijima – dok su o predstavnicima vlasti izveštavali samo u superlativu, hvaleći rezultate u sferi politike, ekonomije i društva, o opoziciji su pisali isključivo u negativnom kontekstu. Takođe, mediji su svakodnevno objavljivali sadržaj u kome preovladava manipulisanje činjenicama, a izjave opozicije, događaje i informacije predstavljali u obmanjujućem kontekstu, iskrivljujući činjenice, i iznoseći neosnovane optužbe. 

U plasiranju manipulativnog sadržaja u vezi sa izborima posebno su se istakli dnevni listovi Informer i Alo koji su na svojim naslovnim strana, ali i online izdanjima svakodnevno objavljivali dezinformacije i to sa izrazito zapaljivom retorikom. „Pakleni plan Đilasovaca – tući, paliti i rušiti”, „Đilasovci hoće silom da dođu na vlast – opet bi da pale državu”, „Opozicija već počela da pravi haos” – ovakve i slične naslove smo beležili kontinuirano od početka kampanje. 

Iako pristrasnost medija u Srbiji nije karakteristika samo izborne kampanje, već je takvo izveštavanje postalo manir i praksa, prema evidenciji Istinomera, poslednjih mesec dana targetiranje, vređanje i dehumanizacija političkih protivnika vlasti dostigla je svoj vrhunac. Spram „besprekorne, snažne, pravične vlasti” mediji su postavili „tajkuna”, „kradonačelnika”, „bruku od čoveka”, „lažne patriote” i druge opozicione lidere za koje su tvrdili da „rade protiv sopstvenog naroda”. Posebno je uočljovo da su na naslovnim stranama i u online izdanjima predstavnici opozcije svakog dana prestavljani kao nasilnici „sa izvitoperenim umovima”, koji planiraju napad na Republičku izbornu komisiju „uništenje zemlje”, i da žele „silom da dođu na vlast” i „zapale državu”.

Sve ove manipulacije evidentirali smo, prateći zvanične profile stranaka i pojedinačnih kandidata na društvenim mrežama, zatim posmatrajući naslovne strane devet dnevnih izdanja novina i njihove informativne portale i analizirajući gostovanja u televizijskim emisijama. Broj od 60 manipulativnih izjava i 160 naslova koji u sebi sadrže manipulaciju je, ipak, verovatno mnogo veći ukoliko bi se u obzir uzeo celokupan televizijski program, sadržaj u unutrašnjosti štampanih izdanja, kao i sve informativne rubrike na portalima.