Direktni troškovi stranaka za aprilske izbore bili su veoma visoki, ali ipak nešto manji u poređenju sa prethodnim godinama, rečeno je na predstavljanju preliminarnog izveštaja Transparentnosti Srbije o monitoringu finansiranja kampanje. I dalje su dominantno zastupljeni oglasi na TV stanicama, putem bilborda i u štampi, s tim da je za bilborde potrošeno gotovo upola manje nego 2014.
Na TV oglašavanje na nacionalnim emiterima (RTS, Pink, B92, Prva i Happy, uključujući N1, Studio B i RTV) stranke su u kampanji potrošile nešto više od sedam miliona evra (na prethodnim izborima oko devet miliona), od čega samo Srpska napredna stranka (SNS) preko četiri miliona evra. Time se nastavlja trend iz 2014. po kojem je ova stranka imala daleko veće troškove kampanje nego sve druge partije zajedno. Transparentnost procenjuje da je udeo SNS u TV oglašavanju bio 60 odsto, SPS-a 20 odsto, SRS-a sedam odsto, DS oko pet, LDP-SDS-LSV oko pet, a koalicije DSS-Dveri oko dva odsto.
Troškovi stranka na TV oglašavanje / Foto: PrintScreen
Određena korelacija između uloga za TV oglašavanje i izbornog uspeha može se primetiti kod SRS, koalicije LDP-SDS-LSV, i DS. Liste koje su dobile najviše glasova (SNS i SPS) su imale još veći udeo u oglašavanju nego na izborima 2014. S druge strane, među listama koje su prešle cenzus najbolji odnos ulaganja i ostvarenog rezultata imala je koalicija Dveri – DSS, ocenila je Transparentnost.
“I dalje postoji određena korelacija između ulaganja i ostvarenih rezultata što znači da su stranke koje su najviše trošile na kampanju, i najbolje prolazile. Međutim, ono što dovodi tu tezu u pitanje je rezultat DJB koji nije uložio ništa u klasične oblike oglašavanja. To je pokazatelj da je moguće dopreti do solidnog broja birača i bez velikih ulaganja”, rekao je programski direktor Transparentnosti Nemanja Nenadić.
On je, takođe, ukazao da se u vezi sa pitanjem efekata ulaganja na izborni rezultat postavlja pitanje uzročno-posledičnog odnosa. Naime, moglo bi se tvrditi da su mnoge stranke prilagodile obim svoje izborne kampanje očekivanom uspehu na izborima, jer na osnovu toga dobijaju deo budžetskih dotacija, a ne da su baš takav uspeh ostvarili zahvaljujući ulaganju u propagandu. Za oglašavanju u štampanim medijima, stranke su uložile više od milion evra, a slični trendovi su zabeleženi tokom ranijih izbornih ciklusa. Udeo SNS u oglasima u štampi je oko 49 procenta, dok je SPS na drugom mestu sa 18,4 odsto.
U odnosu na ranije izbore, u ovoj kampanji je organizovano manje mitinga, ali je bilo više organizovanog autobuskog prevoza učesnika. Poraslo je i korišćenje komunikacije preko interneta i društvenih mreža, kao i direktne komunikacije sa biračima (telefonski kontakti, posete), koja je u nekim slučajevima bila uznemirujuća, ocenili su analitičari Transparentnosti Srbija. Očigledno smanjenje troškova primećeno je kod bilborda za koje je izdvojeno duplo manje nego 2014.
Troškovi za bilborde u Beogradu, u evrima / Foto: Transparentnost Srbije
Udeo SNS-a u bilbord oglašavanju u Beogradu procenjen je na oko 41 odsto, DS-a na 25 odsto, sa po 11 odsto zastupljeni su SPS i LDP, dok je koalicija DSS-Dveri u rashodima za bilborde učestvovala sa 12 odsto.
„U ukupnim iznosima, procena za bilborde za grad Beograd je pola miliona evra pri čemu je 80 odsto namenjeno za republičke izbore“, saopštio je programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić.
Prvi razlog zašto je ova kampanja bila nešto jeftinija jeste taj što oni koji su možda želeli da vode nešto skuplje kampanje nisu imali dovoljno novca ni iz budžeta, niti su bili atraktivni finansijerima, jer im predizborne prognoze nisu davale šanse da osvoje vlast, rekao je Nenadić.
S druge strane, jedina stranka koja je raspolagala viškom novca iz budžeta, i bila najatraktivnija za finansijere na osnovu prognoza ko će činiti buduću vlast (SNS), nije ni imala naročite potrebe za reklamiranjem, jer su njeni funkcioneri preko svojih aktivnosti sve vreme bili prisutni u informativnom programu vodećih TV stanica, ocenila je Transparentnost. Drugim rečima, bili bi troškovi i veći da ova stranka nije imala mogućnost besplatnog reklamiranja kroz tzv.
funkcionersku kampanju, o čemu je Istinomer više puta pisao.
Drugo, kampanja je trajala znatno kraće nego ranijih godina: tri nedelje u odnosu na osam iz 2012. godine, kada su održani i predsednički izbori. Na konferenciji je ocenjeno i da je na smanjenje troškova uticala i činjenica da je izmenama Zakona o finansiranju političkih aktivnosti iz 2014, za 30 odsto umanjen iznos koji se iz budžeta dodeljuje za finansiranje kampanje, dok su umanjenja na nivou pokrajine, gradova i opština još drastičnija.
U izveštaju Transparentnosti se ocenjuje da se na ovim izborima nastavlja rast jaza u troškovima izborne kampanje među pojedinim listama. Naime, dok su u ranijim izbornim procesima (2004-2012) u izbornim troškovima značajno učestvovale 5-7 stranaka i koalicija, već u 2014. se jedna liste približila polovini ukupnih rashoda (SNS sa 4,3 miliona evra ili 45% odsto procenjenih troškova TV oglašavanja). Na tim izborima je za još četiri liste procenjeno da su imale TV oglašavanje blizu vrednosti od milion evra, a za još dve da su platile blizu pola miliona. Sada međutim, SNS sa sličnim procenjenim troškovima TV oglašavanja nosi čak 61% ukupnog kolača, samo još jedna lista je imala više od milion evra ovih rashoda i samo jedna blizu pola miliona.
