Izborni kalendar 2017.
Prvi krug predsedničkih izbora će najverovatnije, prema analizi Istinomera, biti održan 9. aprila.
Ko će sve u trku za mesto šefa države još uvek nije poznato, ali ono što je za sada izvesno jeste da će podršku građana tražiti Saša Jankovič, Vuk Jeremić, Vojislav Šešelj, Boško Obradović, Aleksandar Popović, Nenad Stamatović, Miroslav Parović i Saša Mirković. Vladajuća partija će, prema najavama, ime svog kandidata objaviti na Sretenje, a moguća su tri scenarija – kandidatura Aleksandra Vučića, podrška za Tomislava Nikolića ili podrška nekom novom kandidatu.
Dok čekamo na odluku naprednjaka, ono o čemu se takođe spekuliše jesu rokovi i datumi u kojima će izbori biti održani. Istinomer je zbog toga analizirao sve moguće scenarije, a izborna kombinatorika pokazuje da je 9. april najverovatniji datum za održavanje prvog kruga glasanja za predsednika Srbije.
Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić (arhivska fotografija) / Foto: FoNet, Nenad Đorđević
Naime, prema Zakonu o predsedniku Republike, izbori za šefa države moraju biti raspisani 90 dana pre kraja mandata aktuelnog predsednika. S obzirom na to da je Tomislav Nikolić zakletvu položio 31. maja 2012. godine, to znači da ovogodišnji izbori moraju biti raspisani 2. marta. Takođe, prema Zakonu, izbori ne smeju biti sprovedeni u roku manjem od 30 dana, niti dužem od 60. To znači da, ukoliko budu raspisani 2. marta, prvi mogući datum održavanja predsedničkih izbora je 2. april, dok je poslednji datum 30. april.
Postoji pet mogućih datuma kada predsednički izbori mogu biti održani – 2, 9, 16, 23. i 30. april i u tom periodu moraju biti održana oba kruga, ukoliko to bude bilo neophodno. Treba imati u vidu da je praksa da između prvog i drugog kruga glasanja prođe 14 dana, kaže za Istinomer šef posmatračke misije “Građani na straži” Raša Nedeljkov.
„Praksa je takva, pre svega, jer je proceduralne stvari nemoguće završiti u kraćem roku. Naime, nije moguće da se drugi krug održi samo 7 dana nakon prvog zbog toga što bi, u tom slučaju, RIK imao samo jedan dan da odštampa listiće za drugi krug i dostavi ih svim biračkim odborima u Srbiji“, objašnjava Nedeljkov.
U medijima su se pojavile i spekulacije u vezi sa tim da bi između dva kruga predsedničkih izbora moglo da prođe i tri nedelje. Međutim, takve najave su potpuno neosnovane, jer je Zakon o izboru predsednika Republike jasan i kaže da se ponovljeno glasanje mora održati u roku kraćem od 15 dana.
Ako na sve to dodamo i činjenicu da vernici u Srbiji 16. aprila slave Uskrs i da je malo verovatno da će građani na birališta baš na taj praznik, prostom računicom zaključujemo da je najverovatniji datum za glasanje u prvom krugu 9. april. Ukoliko nijedan kandidat ne osvoji apsolutnu većinu glasova (više od 50 odsto), građani će predsednika izabrati u drugom krugu i to dve nedelje kasnije, odnosno 23. aprila.
Takođe, postoji i još jedna mogućnost, mada je ona manje verovatna u odnosu na ostale. Naime, izbori za novog predsednika Srbije bi mogli da budu održani već tokom marta. U tom slučaju, aktuelni predsednik Tomislav Nikolić morao bi da podnese ostavku pre isteka mandata, kako bi se stvorili uslovi za prevremeno raspisivanje izbora. Ova opcija je verovatna samo u slučaju da Srpska napredna stranka i Aleksandar Vučić istaknu Tomislava Nikolića kao svog predsedničkog kandidata.
Ovakav scenario bi ne bi odgovarao opozicionim kandidatima, zbog toga što bi značajno skratio period kampanje i vreme za prikupljanje potpisa za kandidaturu. Inače, kandidat za predsednika može da bude svaki punoletni građanin Srbije, a svojim potpisima mora da ga podrži najmanje 10 hiljada građana.
Uz predsedničke i parlamentarni
Međutim, ukoliko bi se vladajuća stranka odlučila za prethodnu varijantu, to bi značilo da Srbija sigurno neće ići na vanredne parlamentarne izbore, jer su rokovi koji važe za izbore za narodne poslanike nešto drugačiji u odnosu na one koji se tiču izbora šefa države. Naime, parlamentarni izbori ne smeju biti održani u periodu kraćem od 45 ni dužem od 60 dana. Ako SNS ime svog predsedničkog kandidata objavi tek na Sretenje, odnosno 15. februara, jasno je da je prvi mogući datum za održavanje parlamentanrih izbora tek u prvim danima aprila.
Ukoliko se Srpska napredna stranka ipak odluči da 9. aprila, zajedno sa predsedničkim imamo i vanredne parlamentarne izbore, Narodna skupština bi morala biti raspuštena najkasnije do 23. februara.
Naravno, postoje i druge moguće kombinacije. Tako, na primer, ukoliko prvi krug predsedničkih izbora bude održan 2. aprila, onda bi izbori za narodne poslanike morali da budu raspisani najkasnije do 16. februara.
Ako se SNS ipak odluči da građani u prvom krugu glasaju na Uskrs, to bi značilo da izbori za narodne poslanike moraju biti raspisani najkasnije do 2. marta, te bi predsednički i parlamentarni izbori bili raspisani istog dana.
Beogradski izbori
Jedan od mogućih scenarija jeste i održavanje izbora za Skupštinu Grada Beograda zajedno sa predsedničkim. U tom slučaju, ukoliko izbori budu 9. aprila, Maja Gojković bi izbore za Skupštinu Grada Beograda morala da raspiše najranije 9. februara, a najkasnije 23. februara. Inače, redovni beogradski izbori treba da se održe u prvim mesecima 2018. godine.
Predsednik Republike, prema Ustavu Srbije, bira se na mandat od pet godina, a izbori za predsednika su neposredni, što znači da građani glasaju direktno za ličnost koja se kandidovala. Zbog toga i u Zakonu o predsedniku Republike stoji da on „izražava državno jedisntvo Republike Srbije“.
