Izborni sistem ocenjen slabom dvojkom

Filip Lukić 28. 4. 2017.

Koliko poslanika treba da ima Narodna skupština, kako rešiti problem nejednake zastupljenosti svih delova Srbije u parlamentu i da li zemlju treba podeliti u više izbornih jedinica, ključna su pitanja o kojima bi trebalo otvoriti široku debatu u društvu kako bi Srbija dobila odgovarajući izborni sistem.

Trenutno stanje ne ohrabruje, jer je prema analizi indeksa demokratičnosti trenutni izborni sistem dobio ocenu 1,95, rečeno je na predstavljanju Izveštaja o napretku u oblasti biračkog prava u Srbiji. Jedan od razloga ovako loše ocene jeste nejednaka teriorijalna predstavljenost, odnosmo dominacija velikih gradova kao što su Beograd i Novi Sad.

“Čak 70 odsto stanovništva Srbije u prethodnih 17 godina nije imalo svoje predstavnike u parlamentu. Trećinu poslanika u svim sazivima od 2000. godine čine oni koji imaju prebivalište u Beogradu”, kaže Gala Bončić sa Pravnog fakulteta Univerziteta u Nišu.

Dodaje i da bi se taj problem mogao rešiti podelom Srbije na izborne jedinice.

“Najdemokratičniji bi bio proporcionalni sistem u kom bi sadašnji okruzi činili posebne izborne jedinice, a svaka od njih bi davala tačno utvrđen broj narodnih poslanika. Tako, na primer, Beograd bi imao 57 predstavnika, dok bi Pirotski i Toplički okrug davali po tri”, objašnjava Bončić.

Pored toga, problem je i nizak nivo odgovornosti koji narodni poslanici iskazuju prema građanima koji su ih izabrali i zbog toga je neophodna promena čitavog izbornog sistema. Međutim, dok do te promene ne dođe, postoje problemi koje je moguće rešiti i izmenama u okviru postojećeg izbornog sistema, smatra advokat Petar Pešić. Na neke od promena smo se obavezali i u okviru pregovora sa Evropskom unijom, odnosno Akcionim planom za Poglavlje 23.

“Predviđeno je uvođenje integrativne klauzule, koja između ostalog podrazumeva uvođenje aktivnog i pasivnog biračkog prava građana EU, tj. mogućnosti da se glasa za Evropski parlament i lokalne institucije”, navodi se u Izveštaju o napretku u oblasti biračkog prava u Srbiji.

Naime, trenutno zakonodavstvo kaže da biračko pravo imaju samo državljani Republike Srbije, dok je u evropskim država praksa da svako ko ima prebivalište na teritoriji neke zemlje, može učestvovati na izborima.

Advokat Petar Pešić / Foto: Medija centar Beograd

Jedan od predloga je i da se broj potpisa koje je potrebno skupiti za kandidaturu smanji.

“Srbija je među zemljama koje zahtevaju najveći broj potpisa za kandidaturu. U nekim državama se, na primer, broj potpisa razlikuje u odnosu na veličinu izbornih jedinica. Predlog je da postoji novčani depozit koji bi zamenio potpise podrške i bio bi propisan određeni broj glasova koje bi trebalo osvojiti da bi se taj depozit kandidatu vratio”, kaže Pešić.

Dodaje i da se iste greške stalno ponavljaju i da niko od nadležnih ne čini nešto da se nedostaci isprave. Sa tim je saglasan i Ivan Radojević iz pravnog tima posmatračke misije CRTE “Građani na straži”.

“Problemi postoje od 2000. godine. Potrebna nam je revizija izbornih pravila i procedura, pre svega sastava i rada RIK-a, koji treba da postane profesionalno i nepartijsko telo”, tvrdi Radojević.

Naglašava i da je veliki problem neprofesionalnost članova biračkih odbora, koji procedure ne poznaju dovoljno dobro.

“Potrebno je da se zakonom ovlasti RIK da vrši obuke članova biračkih odbora. Nama najbliži bi bio model Crne Gore, koja je od prošle godine uvela obaveznu obuku koju vrše sertifikovani treneri tokom čitave izborne kampanje”, kaže Radojević.

Pored nedovoljne obučenosti, veliki problem je i dostupnost informacija.

“Trebalo bi da svi zapisnici sa biračkih mesta budu javno dostupni, kao i imena članova biračkih odbora. Prenosi sednica izborne komisije bi, takođe, trebalo da se prenose video linkom kako bi se obezbedila transparentnost izbornog procesa”, zaključuje Radojević.

Dragan Srećković iz fondacije Trag smatra da se svaki put nakon izbora bavimo više formom nego suštinom i time koliko je izborni sistem zaista dobar. Dodaje i da je potrebno urediti niz oblasti kako bismo dobili kvalitetan izborni sistem.

CRTA Građani na straži izborni sistem