Izborni uslovi: Bojkotovati ili trčati u štiklama?

 

O tome na kom je nivou danas Srbija kada je reč o vladavini prava, ne govori samo stanje u pravosuđu, institucijama i medijima, već i uslovi u kojima građani biraju svoje predstavnike. Tema demokratskih i fer izbora, izbornih pravila, poštenih izbora, na velika vrata pojavila se posle skoro dve decenije. Pre manje od mesec dana, 14. decembra, Radna grupa opozicionih stranaka, saveza, udruženja i pokreta, objavila je dokument o zajedničkim uslovima za sprovođenje slobodnih i poštenih izbora. Taj dokument, poslat svim “resornim” institucijama u zemlji, uključujući i Narodnu skupštinu, kao i međunarodnim organizacijama, sadrži zahteve koji predstavljaju stav njihovih kreatora o tome šta je potrebno menjati da bi se izborni proces koliko toliko priveo normalnosti. U dokumentu se nalaze teze o sprečavanju zloupotreba biračkog spiska i javnih resursa u kampanji, kontroli izbornog procesa, posebno na Kosovu i Metohiji, kao i kontroli izbornih radnji i izbornog dana, uključujući i predloge krivičnih sankcija protiv onih koji te zloupotrebe vrše. Naravno i uslovi koji se odnose na medije. Retoričko je pitanje šta bi opozicija odgovorila da Vučić kaže – dođite da se dogovorimo, umesto što je rekao – sa građanima razgovaram, sa “lešinarima iz prošlosti koji bi žrtvovali sve samo da se dočepaju vlasti” ne.

 

Radna grupa opozicije nije ni prva ni jedina koja se bavila izbornim uslovima. Ozbiljne primedbe na izborni proces i preporuke za njegovo unapređenje prethodno su izneli i OEBS, posle predsedničkih izbora 2017, Evropska komisija (EK) u prošlogodišnjem izveštaju o Srbiji, kao i nevladina organizacija CRTA, koja sa svojom posmatračkom misijom “Građani na straži” unazad nekoliko godina ozbilno posmatra i analizira izborne procese. 

 

Marinika Tepić, koja je bila i koordinatorka Radne grupe opozicije, u razgovoru za Istinomer  negira da je pisanje zahteva iz ove perspektive bio “besmislen posao”, čak i kada se zna da “ti zahtevi aktuelnu vlast ne zanimaju, niti ona ima nameru da bilo šta od njih prihvati”. Tepić s “velikom verovatnoćom” prognozira da će izbori biti raspisani ove godine i dodaje da je “posao opozicije, narodnih poslanika i profesionalnih političara da učine sve što je u njihovoj moći da se vlast natera da poštuje zakone i pravila i da izborni proces uvede ponovo u normalne tokove”.

 

Treba podsetiti da su izbori, na različitim nivoima, prethodnih godina često bili pretvarani u “fizičku bitku” vlasti i opozicije te da je sve kulminiralo na lokalnim izborima u Lučanima, koje je Raša Nedeljkov, programski direktor CRTE, ocenio kao “najgore od kada ta organizacija posmatra izbore”. Nedeljkov u razgovoru za Istinomer podseća na samo neke slučajeve neregularnosti i nepoštovanja zakona, koji se sada već ponavljaju ali i “unapređuju”, o čemu je Istinomer izveštavao.

 

“Pored toga što nije obezbeđena javnost rada biračkih odbora, birački spisak je u problemu, a posebno je problematično to što neovlašćena lica imaju na izborni dan kopiju biračkog spiska, čemu su posmatrači CRTE svedočili”, priča Nedeljkov. CRTINI posmatrači “videli su i čuli” kako se na pojedinim biračkim mestima u Lučanima “od određenih članova biračkog odbora na glas izgovara redni broj građanina koji je u tom trenutku došao da glasa, potom se taj redni broj prenosi licima van biračkog mesta, koji kod sebe imaju kopiju spiska i na taj način se kontroliše ko glasa”.

 

Svoje preporuke za unapređenje izbornog procesa, u sistemskom smislu, CRTA je formulisala posle izbora za grad Beograd. Kao i Radna grupa opozicije, i ova nevladina organizacija predloge je poslala na sve relevantne domaće i međunarodne adrese. A preporuke se, ukratko, odnose na formulisanje jedinstvenog izbornog zakonika, preciziranje rokova predaje lista, početka i završetka kampanja i objave rezultata, birački spisak, upotrebu javnih resursa u kampanji, jasnu ulogu nezavisnih i kontrolnih tela, finansije, medije. 

 

“Vlast je apsolutno nezainteresovana za unapređenje izbornih procesa i za naše preporuke“, ali to ne znači “da smo džaba krečili, jer su preporuke CRTE čvrsto slovo na papiru i veoma snažna argumentacija za ozbiljne razgovore, ukoliko se kreira klima, da se o tome može razgovarati“, ocenjuje Nedeljkov primećujući da je s obzirom na mogućnost održavanja izbora, pitanje i da li ima vremena za dijalog o “reparaciji” izbornog procesa. 

 

Kao ključni preduslov za “stvaranje klime dijaloga on vidi političku volju koja u ovom trenutku ne postoji i koja je smeštena tamo gde je sva moć, u okviru najveće partije na vlasti”. Za Nedeljkova  je važno i to što je opozicija “formulisala svoje izborne uslove jer je to koliko-toliko postalo tema, koju CRTA pokušava da nametne još od 2016. godine“.

 

Podsetimo da je posle predsedničkih izbora, OEBS konstatovao u svom izveštaju, što je ušlo i u izveštaj EK o Srbiji za 2018. godinu, da su tokom predsedničke kampanje mediji bili pristrasni, da su resursi zloupotrebljavani, a da je bio favorizovan jedan kandidat. Međutim, ni OEBS, a ni EK, u praksi nisu do sada pokazali bog zna kakvu spremnost da stanu iza sopstvenih reči, ocena i izveštaja, tako da deluje da je izveštaj pisan više forme, nego suštine radi. Ali, to je sada neka druga priča.

Bez pomoći prijatelja sa Zapada 

 

Dok Raša Nedeljkov misli da je vladavina prava, pod šta se može podvesti i izborni proces, polje u kom “opozicija treba da traži saveznike u međunarodnim organizacijama”, Marinika Tepić u “EK i OEBS-u u ovom trenutku ne vidi volju da budu saveznici opozicije u borbi za izborne uslove”. Ipak, dodaje da je “važno sa njima održavati kontakte, a naročito sa Savetom Evrope, koji u februaru šalje misiju u Srbiju na zahtev opoziocionih gradonačelnika”.

 

Tepić primećuje da su “opozicija i domaći posmatrači, čiji se zahtevi i preporuke u vezi sa izborima delimično poklapaju, prepušteni sami sebi“, to prema njenim rečima, “ne mora da bude loše jer je model ‘samopomoći’, uz podršku građana, možda i najzdraviji“.

 

Poslanica Tepić, koja se sa bojkotom “lično slaže”, negira da su zahtevi za fer izbore pisani kao “alibi za neučestvovanje u izborima”. Predočila je i da bi takav razvoj situacije bio “maraton, a ne trka na kratke staze“ jer je “ključno objasniti građanima posledice, a jedna od njih je da opozicije neće biti u institucijama, u kojima se odlučuje i o pitanjima koja se odnose na svakodnevni život – od hrane do politike cena i upisa u škole“.

 

Mada, u uslovima u kojima se do sada odvijao parlamentarni život, teško da bi neki objektivni posmatrač, na osnovu delovanja opozicije, ovog puta ne njenom krivicom, mogao da primeti da vladajuća koalicija uopšte i ima oponente u poslaničkim klupama. Bojkot bi urušio u izvesnoj meri legitimitet pobedniku, ali kako kaže Tepić, tu je ključna odluka građana “da tog dana ne obezbeđuju izlaznost, odnosno da ostanu kod kuće umesto da idu na glasanje”. 

 

Tema o demokratskim i fer izborima, izvučena iz naftalina, silom je prilika danas ključna i aktuelna. Ona je zapravo potvrda da živimo u “danu mrmota” jer  smo o njoj debatovali i pre 30 godina, na prelasku iz nečega što se zvalo socijalizam, u nešto što se zove višepartijska demokratija. Ostaje pitanje iz čega, u šta prelazimo danas.