Izručenje sa osmehom, za preporuku nismo čuli
Srbija je učinila sve u skladu sa zakonoskim mogućnostima – tako je ministarka pravde Nela Kuburović objasnila svoju odluku o izručenju kurdskog disidenta Dževdeta Ajaza Turskoj. Preporuka Komiteta UN protiv torture stigla je kasno, uporno ponavlja Kuburović, iako je po svoj prilici ministarka morala znati za preporuku pre nego što je donela rešenje o ekstradiciji. Kada se detaljnije analiziraju postupci pred sudom i nadležnim telima za dobijanje azila, vidimo da je tu bilo još zakonskih mogućnosti i da se Srbija suštinski nije ni bavila pitanjem da li je Ajazu potreban azil.
Nakon što je kurdski disident Ajaz zaista izručen Turskoj (prva vest o izručenju koja je stigla iz Ministarstva pravde ispostavila se kao netačna), koji je u toj zemlji osuđen na 15 godina zatvora, usledila su pitanja zašto Srbija ne poštuje preporuku Komiteta UN protiv torture, koji je tražio da se zvanični Beograd suzdrži od izručenja dok to telo ne odluči o njegovoj žalbi. Zašto? Zato što je Komitet procenio da postoji rizik da će Ajaz biti izložen torturi po povratku u Tursku.
Ministarka Kuburović kroz osmeh je objasnila da je rešenje o izručenju konačno, da je doneto pre preporuke Komiteta UN, da je Ajazu odbijen zahtev za azil i da eto Srbija nije imala drugog izbora do da se drži tog rešenja i Ajaza izruči Turskoj.
Međutim, iza tog osmeha krije se nekoliko što netačnih, što, u najmanju ruku, upitnih tvrdnji. Za to je potrebno objasniti kako je tekao ceo postupak od kako je Ajaz došao u Srbiju.
Pre više od godinu dana Dževdet Ajaz je došao u Srbiju iz Crne Gore, a uhapšen je na granici sa Bosnom kada je želeo da napusti Srbiju, jer je u međuvremenu Turska raspisala poternicu. Posle hapšenja odmah počinje postupak ekstradicije, odnosno postupak pred nadležnim Višim sudom u Šapcu, koji je trebalo da utvrdi da li postoje uslovi za izručenje.
Viši sud u Šapcu tri puta je donosio rešenja da takvi uslovi postoje, ali je Apelacioni sud u Novom Sadu te odluke poništavao i slučaj vraćao na ponovno suđenje – iz različitih razloga, između ostalog zato što potrebna dokumenta nisu adekvatno bila prevedena sa turskog. Četvrti i poslednji put sud u Šapcu opet donosi odluku da Ajaza treba izručiti Turskoj i tu odluku 14. decembra potvrđuje i Apelacioni sud u Novom Sadu.
Odbrana je pre donošenja odluke Apelacionog suda u Novom Sadu, ovom sudu predala preporuku Komiteta UN za borbu protiv torture, kojom se traži da se sačeka sa izručenjem. Zanimljivo je i što su ukidanje rešenja Višeg suda u Šapcu kojim je utvrđeno da postoje uslovi za izručenje i vraćanje na ponovno odlučivanje tražili i Ajazova odbrana, ali i Apelaciono javno tužilaštvo u Novom Sadu.
Izvor: Poslednje rešenje Apelacionog suda u Novom Sadu od 14. decembra 2017.
Sud je, ipak, 14. decembra odlučio da postoje svi uslovi za ekstradiciju i onda je ostalo da poslednju reč da ministarka, koja to radi po Zakono o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima.
Samo dan kasnije, 15. decembra, ministarka Kuburović donosi rešenje, kojim se omogućava Ajazovo izručenje Turskoj, a ministarka posle toga uporno tvrdi da nije znala za preporuku Komiteta UN protiv torture, iako je ova preporuka doneta 11. decembra.
“Ministar pravde Nela Kuburović je rešenje o izručenje potpisala u petak, 15. decembra, dok je preporuka Komiteta za torturu UN stigao u ponedeljak, 18. decembra telegramom preko Stalne misije Srbije pri UN i drugim međunarodnim organizacijama u Ženevi“, navodi se u odgovoru Ministarstva pravde dostavljenom Istinomeru.
Međutim, čak i da je preporuka iz UN stigla kasno, čini se da je ministarka morala znati za postojanje ovog dokumenta. Naime, odbrana je preporuku Komiteta UN predala na suđenju u Apelacionim sudom u Novom Sadu i taj dokument je uvršten u sudske spise u ovom predmetu.
Izvor: Zapisnik sa sednice veća Apelacionog suda u Novom Sadu, 14. decembra 2017.
Prema Zakonu o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima (član 31) ministar koji odlučuje o ekstradiciji dobija čitav spis, ne samo rešenje suda.
U odgovoru Istinomeru, Ministarstvo pravde navodi da „sud nije dostavio dokaz o navodima odbrane, odnosno preporuci Komiteta, niti se iz obrazloženja sudske odluke može utvrditi da je sud imao neposredni uvid u dopis Komiteta“.
Ako je to tačno, znači da je prekršen zakon, jer je sud bio u obavezi da dostavi sve spise, uključujući i preporuku Komiteta UN, koju je odbrana dostavila sudu. Istinomer će od Ministarstva i Apelacionog suda u Novom Sadu tražiti informacije o tome šta je sve od dokumentacije dostavljeno ministarki Kuburović kako bismo utvrdili da li je ona u trenutku odlučivanja zaista imala spornu preporuku pred sobom.
Iako smo od Ministarstva tražili i dokaz o tome kada su dobili preporuku od Komiteta UN, odgovor nismo dobili. Uputili su nas da tu informaciju tražimo putem zahteva za slobodan pristup informacijama od javnog značaja, što smo i učinili.
Poseban postupak za azil
I dok se vodio postupak za izručenje, paralelno je tekao i postupak za azil, koji je pokrenuo Ajaz. Iako ministarka kaže (a to se navodi i u odgovoru Ministarstva pravde dostavljenom Istinomeru) da Ajaz nije dobio azil, jer je njegov zahtev odbijen – zahtev je zapravo odbačen.
Prvo je u septembru Kancelarija za azil odbacila zahtev, Ajazovi pravni zastupnici su se na to rešenje žalili, ali je Komisija za azil (drugostepeni organ) odbila žalbu i odluku dostavila Ajazovim pravnim zastupnicima 11. decembra.
Iako deluje da tu nema neke velike razlike, razlika je suštinska. Zahtev za azil, koji je podneo Ajaz, nije suštinski ni razmatran, niko nije merio da li postoje opravdani razlozi za azil, pa odlučio da razloga nema i onda taj zahtev i odbio.
Ne, zahtev je, zapravo, odbačen iz proceduralnih razloga. Naši zakoni su takvi da ako neko dođe u Srbiju iz neke druge, takozvane sigurne zemlje (u ovom slučaju Crne Gore), Srbija ni ne razmatra taj zahtev, već ga po ustaljenoj praksi samo odbaci. Po sistemu, zašto niste tražili azil tamo, nego ste došli kod nas.
Izvor: Rešenje Komisije za azil, kojim se potvrđuje prvostepeno rešenje o odbijanju zahteva za azil
Međutim, Ajaz verovatno nije ni imao razloga da traži azil u Crnoj Gori, jer tada nije ni bilo poternice protiv njega. Poternica je raspisana dok je bio u Srbiji, ali se time niko zapravo nije ni bavio.
I tako smo imali dva odvojena postupka – jedan za azil, gde se niko nije ni bavio suštinom, da li Ajaz zaista ispunjava uslove da dobije azil u Srbiji, i drugi za ekstradiciju, gde su na kraju i odbrana i tužilaštvo tražili da se postupak vrati na početak i gde ministarka volšebno nije videla preporuku Komiteta UN protiv torture, kojom se traži da se malo sačeka, da se ispita da li ima opasnosti od progona u državi koja njegovo izručenje traži. I to od progona u Turskoj.
Ali ne, ministarka samouvereno, sa osmehom tvrdi da je sve urađeno kako treba, u skladu sa zakonom. Pa ni da se napravi da kaže – žao mi je što je preporuka stigla kasno (ako je stigla kasno), možda bismo dodatno razmotrili sve.
Inače, protiv odluke po zahtevu za azil moguće je podneti tužbu Upravnom sudu u roku od 30 dana, što ističe 10. januara. Poznato je da je Upravni sud u sličnim slučajevima, kada je zahtev za azil odbačen, poništavao odluke i vraćao postupak na početak. Međutim, Srbija je Ajaza izručila Turskoj, iako o njegovom zahtevu za azil u Srbiji nije pravnosnažno odlučeno.
Prema mišljenju pojedinih pravnika, manja bi šteta bila da rešenje na kraju nije sprovedeno, jer na taj način ne bi bilo prekršeno međunarodno pravo, a tako bi bila ispoštovana “zakasnela” preporuka Komiteta UN protiv torture.
Jens Modvig, predsedavajući Komiteta protiv torture Ujedinjenih nacija i direktor Instituta protiv torture Danske, izjavio je za RSE da zabrinjava to što je Srbija ignorisala mere zaštite i da je Ajaz “isporučen samom izvoru torture”.
“Mi smo to poslali 11. decembra, a kao što znamo, do ekstradicije je došlo 25. decembra, te je bilo dovoljno vremena da se ekstradicija zaustavi”, rekao je Modvig.
Istinomer će svakako pokušati da utvrdi kada je preporuka od komiteta stigla u ministarstvo i da li je sud ministarki dostavio isti dokument, o čemu ćemo pisati kada od ministarstva dobijemo tražene odgovore.
Naslovna fotografija: Fonet/Aleksandar Barda
