Izuzetno važno da falsifikovani potpisi dobiju epilog pre novih izbora
Uoči novog izbornog ciklusa, Istinomer se bavi ozbiljnim manjkavostima izborne procedure koje su tokom prethodnih vanrednih parlamentarnih izbora izbile u prvi plan. Prva od tema koju pokrećemo je neravnomerna zastupljenost učesnika u medijima tokom kampanje. Pitali smo naše sagovornike šta misle o "funkcionerskoj kampanji", činjenici da se Regulatorno telo za elektronske medije (REM) koje ima svoju zakonom predviđenu ulogu u posmatranju i kontroli izbornog procesa uzdržalo da tu svoju zakonsku obavezu i ispuni. O ćutanju države. Svoj stav obrazlaže izvršni direktor Centra za slobodne izbore i demokratiju (CeSID) Bojan Klačar.
„To što se nije reagovalo protiv osoba koje su falsifikovale potpise loša je poruka za građane uoči novog glasanja. Izuzetno je važno da ovaj slučaj dobije epilog pre izbora, kako se ne bi ušlo u novu kampanju sa teškim balastom falsifikovanih potpisa. Budući da još uvek ima šanse da se taj slučaj razreši, ostaje nam da se nadamo da će se to i desiti. Stav CeSID-a je da rešavanje ovih problema treba da uključi reformu čitave administracije i, specifično, promene u Zakonu o političkim strankama u delu koji se odnosi na stranke nacionalnih manjina, gde je i uočeno najviše problema“, ocenjuje za Istinomer Bojan Klačar, izvršni direktor Centra za slobodne izbore i demokratiju (CeSID)
Devet meseci nakon prošlih vanrednih izbora, jasno je da REM neće objaviti izveštaj o zastupljenosti stranaka u medijskim sadržajima tokom prošlogodišnje kampanje, a iz ovog tela saopšteno je i da po novom zakonu o medijima oni nisu u zakonskoj obavezi da rade monitoring medija u predizbornom periodu. Da li će CESID reagovati i šta raditi sa takvim zakonskim propustom?
Stav CeSID-a je da se radi o lošoj odluci i lošoj praksi REM-a, imajući u vidu njihovu ulogu u nadzoru nad radom elektronskih medija. Tim pre, što se REM oglašavao tokom kampanje i posedovao sav relevantan materijal o ponašanju medija. Kao organizacija koja posmatra izbore, ne reagujemo na svaki pojedinačni slučaj ili problem, jer smo uverenja da ove probleme treba rešiti sistemski i na dugoročnom planu.
CeSID smatra da se svi problemi u izborima ponavljaju iz godine u godinu i da ćemo iste probleme, u manjem ili većem obimu, imati i u budućnosti. Verujemo da je te probleme moguće rešiti samo sistemskim pristupom, u kome se bitno menja zakonski i institucionalni okvir. Pojedinačne i sitne korekcije mogu kratkoročno da reše problem(e), ali ćemo se dugoročno opet susresti sa sličnim (negativnim) posledicama.
U tom smislu, CeSID je zauzeo stav o izborima i, specifično, o radu REM-a, zakonskom okviru i ponašanju medija, neposredno nakon izbora. O konkretnim rešenjima za unapređenje čitavog izbornog procesa kroz reformu izborne administracije, pa i dela koji se tiče izborne komunikacije i uloge REM-a, sa jasnim i konkretnim rešenjima za unapređenje procesa, CeSID je već upoznao medije, OCD i međunarodne organizacije.
I tokom prošlih izbora mnogo se govorilo o funkcionerskoj kampanji i zloupotrebi medijskog prostora od strane predstavnika vlasti. Kako sprečiti da se to ne ponovi i ove godine?
Stav CeSID-a je da svi oblici funkcionerskih kampanja nanose veliku štetu izbornom procesu, pre svega, zbog narušavanja ravnopravnosti između izbornih učesnika. Istovremeno, napominjemo da Agencija za borbu protiv korupcije preko člana 29 već ima određene ingerencije u tom pogledu: Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije u članu 29 definiše da “funkcioner ne može da koristi javne resurse i skupove na kojima učestvuje i susrete koje ima u svojstvu funkcionera, za promociju političkih stranaka, odnosno političkih subjekata”.
Napominjemo da je izvan toga relativno sužen prostor za delovanje jer je veoma teško prikupiti adekvatne dokaze. Uporedna praksa ne nudi mnogo primera kako je tu oblast moguće dodatno normirati. CeSID je tokom analize ranijih izbornih procesa nudio neka od rešenja (sva ona imaju svoje limite), poput zabrane držanja konferencija u javnim prostorima i Vladi poslednje dve nedelje kampanje ili zabrane učešća u debatnim emisijama neposredno pre glasanja o krupnim državnim projektima.
Za sledeće izbore je važno da institucije, pre svih, Agencija za borbu protiv korupcije rade profesionalno svoj posao, a građani i stručna javnost stalno upozoravaju na neravnopravnost koja nastaje usled neke zloupotrebe javnih resursa.
Kako će država organizovati fer i poštene izbore, bez učešća nadzornih tela i ako čak i u očitim slučajevima pravosudni sistem ne reaguje na vreme i beskompromisno? Izbori su važili za jednu od demokratskih lekcija koje smo savladali od 2000. do danas. Da li ovim odnosom prema izborima ugrožavamo osnovne demokratske postulate?
Prošli izbori su bili korak unazad u odnosu na ranije cikluse, zbog tenzija i obima problema, iako su svi problemi iz prošle godine uočeni i u ranijim ciklusima. Prvi zadatak institucija jeste da se povrati poverenje građana u izborni proces. CeSID-ov stav je da se veći deo problema u izborima kumulira u kampanji (finansiranje, mediji, zloupotreba javnih resursa) a ne na izborni dan, kada većina problema bude posledica veoma niskih kapaciteta organa za sprovođenje izbora.
Kada je reč o nadzornim telima ona će postojati i potrebno je pratiti njihov rad – tu mislimo na REM (mediji) odnosno Agenciju za borbu protiv korupcije i DRI (finansiranje). Istovremeno, ključnu ulogu će imati RIK koji neposredno sprovodi izbore i na njihov rad treba posebno obratiti pažnju i pomoći im, ukoliko je to u javnom interesu. Ukoliko mislite na Nadzorni odbor parlamenta, CeSID bi podržao njegovo uspostavljanje iako ne verujemo da bi takvo telo moglo bitno da utiče na kvalitet izbornog procesa, kako zbog učešća političkih stranaka u njemu, tako i zbog skromnih nadležnosti.
