Izveštaji nezavisnih institucija – čemu ovo služi? #Parlament
Na poslednjoj sednici Skupštine Srbije izabran je novi direktor Agencije za sprečavanje korupcije, a da o njemu nije izgovorena nijedna reč. Tako je istovremeno sa čela te institucije otišao neki drugi čovek (ako vam nešto znači zove se Dragan Sikimić), a da ni o njegovom dosadašnjem (ne)radu takođe nije bilo reči. Skupština je potvrdila svoju nezainteresovanost za rad i ostalih takozvanih nezavisnih institucija tako što je u objedinjenoj raspravi razmatrala izveštaje o radu njih trinaest i to za 2021. godinu. Nezavisni su uzvratili tako što neki nisu ni progovorili, a neki se nisu udostojili ni da dođu. Ostao je utisak da predstavnici nezavisnih institucija jednostavno “istrpe” taj jedan dan kada moraju da izađu iz ilegale, kako bi, čast retkim izuzecima, ostalih 364 dana mogli da se nadaju da se niko neće setiti da postoje.
“Pos’o je dobar, a para laka”
Šta je ostalo iza dosadašnjeg direktora Agencije za sprečavanje korupcije Dragana Sikimića? Da li se neko možda seća nekog krupnog slučaja, da je Agencija tražila dokaze o poreklu novca političara, direktora javnih preduzeća, pokrenula neku temu?
Možda nismo dobro pazili, ali o gospodinu Sikimiću nije imala šta da kaže ni ministarka pravde Maja Popović koja je formalno predstavila kandidate za direktora Agencije. Svojim već prepoznatljivim stilom govora koji je jako teško pratiti, ministarka je pročitala da su “tri učesnika na javnom konkursu pristupila polaganju testa Dragan Sikimić, dr Kosta Sandić i Dejan Damnjanović”, te posle objašnjenja dosadnih procedura dodala da je kandidat Damnjanović imao 100 poena, a dosadašnji direktor 95.
I to je bilo sve.
Ni jedne jedine reči čak ni o obrazovanju kandidata, radnom iskustvu, zašto bi eventualno dosadašnji zamenik direktora, Dejan Damnjanović bio bolje rešenje od dosadašnjeg šefa. Da li se Sikimić nekome zamerio pa je za njega na kraju glasalo samo četvoro poslanika? To skoro nikog nije ni bilo briga, sve do zvona nakon kojeg je 145 poslanika vladajuće većine poslušno glasalo za. I tako je Damnjanović izabran, a Sikimić ne može se čak reći ni zaboravljen, jer ne možete zaboraviti nešto što nikad niste ni zapamtilii. Do kraja dana Sikimića je pomenula samo poslanica Stranke slobode i pravde Marinika Tepić koja je podsetila da je on do dana izbora na funkciju pre pet godina, bio član SNS i donator SNS, a onda postavljen da se bori protiv korupcije. Sam gospodin Sikimić nije predstavio svoj izveštaj, a za reč se nije javio ni zamenik.
U raspravi prvog dana poslanik Dveri Boško Obradović nabrajao je šta sve imamo: “Imamo Komisiju za zaštitu konkurencije, imamo Republičku komisiju za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, imamo Državnu revizorsku instituciju, imamo Komisiju za kontrolu državne pomoći, imamo Agenciju za sprečavanje korupcije. Pa, ovo je na papiru savršena država. Zakonodavno je sve rešeno. Trebalo bi da smo svi zaštićeni, a pogledajte koliki kriminal, kolika je korupcija.”
U sličnom tonu nastavio je Miroslav Aleksić iz Narodne stranke rekavši da Srbija ima između 130 i 170 agencija koje plaćaju građani, dok Nemačka na primer ima 30 agencija.
“U Izveštaju državnog revizora stoji podatak da je Srbijagas, samo da vidim, da ne pogrešim, potrošila 16 milijardi dinara mimo procedure u periodu revizije, 16 milijardi. Niti ste podneli krivičnu prijavu, niti ste obavestili tužilaštvo, već ste podneli prekršajnu prijavu za 16 milijardi. …Šta radite vi tu kao DRI? Šta radi Agencija za borbu protiv korupcije? Da li vi to kontrolišete ili jurite nas opozicionare da li smo ukrali jaje? Šta radite? Ćutite”, rekao je između ostalog Aleksić.
Marinika Tepić iz SSP pitala je zašto već nema izveštaja za 2022, da se vidi “kako stvari stoje pre izbora i nakon izbora?“
“Uostalom, nije valjda agencija bila raspuštena kada raspuštena i Narodna skupština? Nažalost, takav utisak se ostavlja zato što imamo Agenciju za sprečavanje korupcije koja zapravo ne postoji. Naravno, ona je, čast pojedincima koji još uvek u njoj rade, svedena na stranačku organizaciju SNS koja služi tome da protežira i zaštiti predstavnike i ljude režima kada se nađu u prekršaju i sakrije uglavnom njihove informacije o korupciji i to je zapravo sve što imamo da kažemo o izveštaju i pravom stanju i radu Agencije za sprečavanje korupcije ili nažalost, na našu zaista veliku žalost, takozvane Agencije za sprečavanje korupcije”, rekla je Tepić.
Šta reći o revizoru ili zaštitniku građana?
Mora se priznati da je ova vlast uspela da institucije učini nevidljivim, a i one koje su vidljive potpuno su neefikasne. Ako se oslonimo na medijska pojavljivanja, možemo reći da su aktivniji od drugih Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković i predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović. Donekle i zaštitnik građana Zoran Pašalić. Ipak, Pašalić se na ovoj sednici nije ni pojavio, a njegova zamenica Jelena Stojanović pročitala je zaključak da su “u 2021. godini ljudska prava, u skladu sa neizvesnom, dugotrajnom i promenljivom epidemiološkom situacijom i merama zaštite zdravlja i života građana, u znatnoj meri poštovana”. A kako je navela, 40 posto prijava se odbaci jer građani ne znaju koja je institucija nadležna za šta. I to je u skupštini prošlo kao da je normalno.
Poverenica za ravnopravnost Brankica Janković najčešće reaguje na nepravilnosti čak i kada njena kritika nije po volji vlasti. Međutim, pošto je na sednici bilo reči o 2021. godini, i ona se osvrnula na pritužbe o kovid propusnicama i uopšte diskriminaciji na osnovu zdravstvenog stanja.
Isti problem već zaboravljene 2021. godine pojavio se i kada je reč o ostalima. Revizor Duško Pejović nije, na primer, govorio o aktuelnoj temi – aferama o milionskim honorarima i sukobu interesa na RTS-u, već izneo niz brojki koje niko nije razumeo. Pitao ga je Miroslav Aleksić da li ne pominje RTS jer mu sin tamo radi kao interni revizor, zašto nije kontrolisao Telekom, ili PKB. On je odgovorio da poslanici ne znaju šta je revizor i čime se bavi, a onda prešao na čitanje podataka iz revizije opštine Trstenik kada je Aleksić bio na vlasti.
Poverenik za informacije od javnog značaja Milan Marinović hvalio je skupštinu što razmatra izveštaje, kaže nije idealno, ali zakoni se donose i brojke su dobre, samo nije hteo da oduzima vreme pa da ih čita.
I na kraju, da kažemo i to da ni ovih 13 izveštaja nisu razmatrani odvojeno od novih zakona, kredita i kadrovskih rešenja, već se načelna rasprava vodila o svih 26 tačaka dnevnog reda.
Dan kad je pričao šta je ko hteo
U danu kada je predsednik Srbije putovao u Brisel i dok se čekalo da li će i zvanično prihvatiti Francusko-nemački plan za Kosovo, Skupština Srbije razmatrala je amandmane na Zakon o Centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika. Iako u načelnoj raspravi taj zakon nije bio interesantan, prosto on je bio jedini na koji su se mogli podnositi amandmani. I poslanici su to iskoristili. A predsednik skupštine Vladimir Orlić pokazao je da može da bude maksimalno tolerantan ako ne pominjete Kosovo, Vučića, niti slučajno tužiteljke smenjene nakon hapšenja u EPS-u.
Atmosfera pred ponedeljak, 27. februar u Skupštini Srbije bila je takva kao da će se desiti nešto krupno, da će se poslanici čitav dan baviti razgovorima u Briselu i upozoravati “šta će to Vučić tamo da proda, da izda, da preda”. I, baš kao i u Briselu – tresla se gora, rodio se nije čak ni miš.
Poslanik Demokratske stranke Srđan Milivojević uspeo je na početku da kaže da su u velikoj policijskoj akciji uhapšeni ljudi bliski vrhu SNS iz firme „Bauvazen“, da su tužiteljke koje su vodile ove slučajeve Bojana Savović i Jasmina Paunović ekspresno smenjene, predmet im je oduzet i dat je tužiocima koji nisu godinu dana radili ovaj posao. Uspeo je da pozove na protest ispred vlade 2. marta, ali je tada prekinut i pozvan da se vrati na temu. Imao je Milivojević još dva “performansa” na ovoj sednici- kada je doneo svoje zvono da pomogne Orliću, ili kada je poslaniku Milenku Jovanovu doneo kutijicu ribizli, ali to su već neke njihove interne razmirice koje nemaju širi društveni značaj.
Uspeli su poslanici, poput Marinike Tepić da u raspravu o amandmanima ubace smenjene tužiteljke i to da je na mesto jedne došla tužiteljka kojoj nije bilo potrebno dva minuta snimka sa naplatne rampre u Doljevcu. Dragana Rakić iz DS-a iznela je podsećanje na aferu Asomakum i ukradenu ličnu kartu Andreja Vučića, pre nego što joj je isključen mikrofon. Aleksandar Jovanović Ćuta stigao je da pita Orlića da li su merili rejting stranke u poslednje vreme: “Vidim da ste se uzmuvali, vidim da je frka. Gospodo bivši radikali, vratili ste se odande odakle se i došli, niste se ni milimetar pomakli. Vi sve što znate jeste da lažete, klevećete, trujete ovaj narod”.
Repicirao mu je Milenko Jovanov, i neobično mirno objasnio da u parlamentu postoji “folklorno ponašanje” koje podrazumeva dobacivanje: “Dobacujete vi meni, dobacujem ja vama, dobacujemo svi svima, to tako funkcioniše, ne samo kod nas, u svim parlamentima sveta, svim.”
I da ne bude da nismo zabeležili obraćanje poslanika Marka Atlagića, jednog od naprednjaka koji su na ranijim zasedanjima bili poznati po govoru mržnje i nizu uvreda koje je iznosio na račun opozicije, a sada je samo ponovio da “lažni ekolog treba da odgovori: ko vas finansira, iz koje države dobijate pare i na šta ih trošite”, što je veliki napredak u komunikaciji s obzirom da mu je Jovanović prethodno rekao da je “kuga”. Tako da je tog poslednjeg dana opšti utisak bio- da može skoro sve, samo da se ne podsećamo šta se dešava u Briselu.
Poslanici Zavetnika, Dveri, Novog DSS i POKS-a nisu iskoristili ovaj dan da govore o Kosovu i evropskom predlogu. Oni su dan kasnije održali konferenciju za novinare na kojoj su zatražili ostavku predsednika Srbije Aleksandra Vučića zato što je, kako su ocenili, prekršio zakletvu i započeo proces priznavanja nezavisnog Kosova.
Naslovna fotografija : FoNet /Ana Paunković
