Janez Janša – od „kaplara“ do „mini-Trampa“
Vest da je premijer Slovenije uputio u Brisel neslužbeni diplomatski dokument u kome su iznete ideje za podelu Bosne i Hercegovine, pripajanje Republike Srpske Srbiji i ujedinjenje Kosova s Albanijom izazvale su (s pravom) buru na prostoru nekadašnje Jugoslavije i reflektore bar ovog dela Evrope okrenule ka jednom čoveku – Janezu Janši.
Njegovo ime poznato je ovdašnjoj javnosti više od tri decenije, od suđenja za odavanje vojne tajne 1988, da bi od 1990. do danas obavljao u Sloveniji, u više navrata, visoke državne funcije.
Ko je zapravo Janez Janša?
Rođen je 17. septembra 1958. kao Ivan Janša u gradiću Grosuplju. Njegov imenjak, umetnik Janez Janša, objasnio je da je pravo ime političara i dalje Ivan.
Politika, 28. 4. 2010. godine
“Otkrio sam, to jest otkrila je novinarka Ilinka Teodorovski, koja je napisala članak o tome, da je političaru Janezu Janši pravo ime Ivan. Kada se pojavljuje na sudu, njemu se obraćaju kao Ivan Janša. On nije zvanično promenio ime, pa tehnički i nije Janez Janša. Tu se postavlja i kontroverzno pitanje da li možete da se zakunete na sudu sa nadimkom, kao izabrani premijer. Da li imate pravo da predstavljate nacije i vladu sa nadimkom? Verujem da to nije važno, da li je on Janez ili Ivan, ako znate na koga se odnosi. Mene zanima i kako potpisuje zvanična dokumenta – kaže Janez Janša.”
Tportal.hr, 4. 6. 2018. godine
„Iako sin slovenačkog domobrana, Janša je postao član Komunističke partije već sa 17 godina, a političku karijeru je započeo 1982. godine kao predsednik Opštinskog odbora Saveza socijalističke omladine Slovenije (ZSMS) Grosuplje, opštine u kojoj je odrastao.“
RTV Slovenije, 31. 7. 2008. godine
„Krajem 1982. godine imenovan je za predsednika komisije za ONO i DSZ (Opštenarodnu odbranu i društvenu samozaštitu) u okviru tadašnje omladinske organizacije. Disidentski put Janeza Janše započeo je kritičkom procenom stanja u tadašnjoj Jugoslovenskoj narodnoj armiji, koja je opisana kao kontrarevolucionarna. Usledila je stroga kontrola Službe državne bezbednosti nad njim i njegovim prijateljima, političke sankcije i ograničenje i sprečavanje njegovog javnog rada.“
Jutarnji list, 8. 6. 2010. godine
„Janša je u to vreme pisao za Mladinu, nedeljnik koji je služio kao tribina disidentskih i prodemokratskih snaga koje su prve glasno preispitivale socijalističke dogme.”
Tportal.hr, 4. 6. 2018. godine
„Tada je kao komentator Mladine u akciji državne službe bezbednosti uhapšen s urednikom unutrašnje politike Davidom Tasičem i zastavnikom JNA Ivanom Borštnerom. Četvrtog, glavnog urednika Mladine Franca Zavrla, nisu uspeli da uhapse. Dokumenti kojih su se dokopali govorili su o mogućoj intervenciji JNA ako u Sloveniji dođe do građanskih nemira i demonstracija. Hapšenja su bila katalizator za proteste kasnije znane kao Slovenačko proleće, koji su pak bili jedan od ključnih događaja u procesu raspada Jugoslavije. Demonstranti su tada tražili demokratske promene i političke reforme u državi kojoj se već nazirao kraj. Vojni sud je Janšu uprkos pritiscima javnosti u montiranom procesu osudio na 18 meseci zatvora.“
Ubrzo je osnovan Odbor za zaštitu prava Janeza Janše, koji je preimenovan u Odbor za zaštitu ljudskih prava, na čijem čelu je bio Igor Bavčar.
Jutarnji list, 8. 6. 2010. godine
„Više od sto hiljada ljudi priključilo se tom odboru. Četvorki se sudilo pred tadašnjim vojnim sudom. Janša je osuđen na osamnaest meseci zatvora.“
RTV Slovenije, 31. 7. 2008. godine
„Nakon pravosnažnosti presude u maju 1989. godine, vlasti su ga ponovo uhapsile i poslale na izdržavanje kazne, prvo u zatvor na Dob pri Mirni, a tek nakon ponovljenih demonstracija prebačen je u zatvor otvorenog tipa na Igu. Na ovim demonstracijama prvi put je pročitana Deklaracija iz maja 1989. godine u kojoj je opozicija zahtevala demokratsku i suverenu Sloveniju i poštovanje ljudskih prava. Zbog velikog pritiska javnosti, Janez Janša je pušten u leto 1989. godine nakon izdržavanja trećine kazne.“
RTV Slovenije, 31. 7. 2008. godine
„Januara 1989. Janša je učestvovao u uspostavljanju Slovenačke demokratske unije (SDZ) i bio je prvo izabran za njenog potpredsednika, a zatim za predsednika saveta stranke. Na prvim demokratskim izborima u Sloveniji aprila 1990. godine, direktno je izabran za poslanika na listi SDZ.“
Jutarnji list, 8. 6. 2010. godine
„Janšin tadašnji najbolji prijatelj Igor Bavčar postao je ministar policije. Pod Janšinim vodstvom iz Teritorijalne obrane stvorena je slovenačka vojska, a hrvatska TO je razoružana.“
Slobodna Evropa, 14. 10. 2006. godine
“Borbe su trajale nedelju dana. Nakon toga se JNA povukla. Problem je što su u međuvremenu počinjeni, ili su možda počinjeni, zločini. Dokaza nema, sumnji ima. Za njih do sada nije niko odgovarao. (…) Centar za razvoj demokracije iz Splita i Helsinški monitor Slovenije – dve su nevladine organizacije koje su početkom oktobra 2006. ponovo aktuelizovale slučaj mogućih ratnih zločina počinjenih 1991. u Sloveniji nad vojnicima JNA od strane Teritorijalne odbrane Slovenije. Predstavnici ovih dveju organizacija osumnjičili su bivšeg predsednika Slovenije Milana Kučana za krivokletstvo i davanje lažnog iskaza pred Haškim tribunalom na temu događaja u Sloveniji 1991.Ove dve organizacije navode da su prikupile do sada podatke o 36 vojnika bivše JNA koji su u Sloveniji 1991. bilo ranjeni bilo smrtno stradali u okolnostima za koje postoji sumnja da su predstavljale ratne zločine. (...) Jedan interesantan slučaj dogodio se na graničnom prelazu Holmec između tadašnje Jugoslavije odnosno Slovenije i Austrije. Slučaj je snimila austrijska televizija ORF i ponovo je izbio u javnost početkom ove godine. Prikazani su vojnici JNA, koji se nalaze u ostatku nekadašnje granične postaje, kako se predaju pokazujući beli čaršav. Nakon toga, sa suprotne strane se čuju hici, zatim jauci, vojnici padaju.“
Vreme, 31. 8. 2003. godine
„Častili su ga poput sultana, a njemu podređeni ljudi iz Ministarstva odbrane dirigovali su švercom oružja preko Slovenije. Bivši mirovnjak u čizmama ministra vojnog nije štedeo municiju, pa je javno napadao ’pripadnike starog režima’, gazio zakone, proganjao ’unutrašnjeg neprijatelja’ u vidu bivših oficira JNA i njihovih porodica te odreda tužio malobrojne medije koji su ga kritikovali. Stvar je otišla tako daleko da su pripadanici Janši najodanijih jedinica, a pre svega morisovci stacionirani u Kočevskoj Reci, uoči Manevra čak uhodili pojedine novinare koji su kritički pisali o Ministarstvu odbrane. Sva sredstva su bila dozvoljena, pa su morisovci policiji, koja je tragala za krijumčarima oružja, poturali lažne dokumente, kako bi ’devalvirali’ vrednost dokaza o nezakonitim radnjama u koje su bili upleteni.“
Vreme, 31. 8. 2003. godine
„Janša je tada, uprkos ’mitingu’ 20.000 svojih sledbenika ispred slovenačkog parlamenta, smenjen zbog odgovornosti za incident, koji je skrivila grupa njemu podređenih vojnih policajaca. Oni su nadomak Ljubljane, na magistralnom putu ka Mariboru, zaustavili vozilo, iz njega izvukli civila Milana Smolnikara, svog nekadašnjeg kolegu koji je u međuvremenu postao saradnik policije, brutalno ga pretukli, na sedište njegovog BMW-a podmetnuli falsifikovane dokumente i na kraju pokušali da ga sklone od očiju javnosti tako što su ga zadržali u civilnoj bolnici, pod svojom stražom. Afera je po mestu poprišta poznata kao ’Depala vas’. U novijoj istoriji mlade slovenačke države događaj je zapamćen kao najveći upad vojske u civilnu sferu – veći i od procesa koji je JNA krajem osamdesetih vodila pred Vojnim sudom u Ljubljani protiv ’četvorice’ (Janša, Zavrl, Borštner i Tasić).“
Vreme, 31. 8. 2003. godine
„To odlično otkriva u kakvom je klinču naizgled nezavisno slovenačko tužilaštvo sa politikom. Naime, policija je tužilaštvu uredno podnela krivične prijave protiv vojnih specijalaca zbog prekoračenja ovlašćenja i podmetnutih falsifikata. Tu priča o slovenačkom putu ka Evropi dobija perverzan obrt, pošto te krivične prijave ’presreću’ tužioci lojalni Janši. Tako prijava podneta po službenoj dužnosti protiv Janšinih batinaša, zahvaljujući generalnom tužiocu Antonu Drobniču, bivšem domobranu, stiže u ruke Barbare Brezigar, šefice grupe tužilaca za ’posebne slučajeve’, koja prvo nekoliko godina ’proučava’ prijave, a onda obe odbacuje (onu za falsifikat čak u totalnoj konspiraciji, sakrivši svoju odluku ne samo od javnosti nego, uprkos zakonu, i od policije te unutrašnje inspekcije u Tužilaštvu).“
RTV Slovenije, 31. 7. 2008. godine
„Na izborima 1992. godine Janša je ponovo izabran za poslanika, a u maju 1993. godine za predsednika ga je izabrao Treći kongres SDS-a.“
U periodu od juna do oktobra 2000. godine, Janša je ponovo bio na čelu Ministarstva odbrane, ovog puta u vladi Andreja Bajuka.
Vreme, 8. 7. 2000. godine
„Tek ustoličena desničarska vlada argentinskog Slovenca Andreja Bajuka potvrđena je u parlamentu posle tromesečne krize kabineta – sa tesnom većinom (jednim glasom!). Time je okončana osmogodišnja era Janeza Drnovšeka, a Bajuk i njegova ekipa obećali su da će im prioritet biti rad na prihvatanju evropskog zakonodavstva, tzv. akija, što je jedan od uslova da Slovenija postane punopravan član EU. Nedavno se pokazala opravdanom sumnja da će vlada dojučerašnjeg emigranta pod jakim uticajem Janeza Janše ponovo svaliti na pleća slovenačkog društva težak ideološki balast. Na proslavi upriličenoj povodom devete godišnjice Dana državnosti (25. jun) nisu učestvovali horovi iz Primorske regije (pošto je iz programa izbačena partizanska pesma), a onda je učešće otkazao i najbolji slovenački rokerski trio, pošto se od njih tražilo da otpevaju samo fudbalsku himnu, a Predin–Lovšin–Kreslin su želeli da se iskažu i nekom drugom pesmom iz svog repertoara. Teži incident desio se na komemoraciji ubijenim domobranima i ostalim kolaboracionistima u Kočevskom Rogu, kada su Andrej Bajuk i svita njegovih ministara počastili uspomenu na mrtve intoniranjem domobranske koračnice i svečanim govorom u kome je podvučena besmislenost otpora fašističkom okupatoru u Drugom svetskom ratu. Ni to nije sve – počasni govornik je na opšte zadovoljstvo prisutnih izjavio da ’građanski rat u Sloveniji još uvek traje’, da ga predvode ’postkomunisti’, te da ’takozvana narodnooslobodilačka borba ne može biti temelj naše državnosti, zato što je bila – prevara!’. Baš taj deo govora, uz pevanje domobranske himne ’Moja domovina’ na kraju priredbe, uznemirio je deo domaće javnosti.“
Četiri godine kasnije, neposredno nakon što je Slovenija postala članica EU, SDS pobeđuje na izborima, a Janša prvi put dolazi na funkciju premijera.
Jutarnji list, 13. 4. 2021. godine
„Slovenija 2004. godine u istorijski najvećem talasu proširenja postaje članica EU. Janez Drnovšek se već povukao na mesto predsednika, a Milan Kučan je u penziji nakon dva predsednička mandata. Iste godine u jesen na izborima pobeđuje Slovenačka demokratska stranka koju vodi Janša, a Liberalni demokrati Slovenije (LDS, stranka za koju je preko puta Kongresnog trga u Ljubljani dugo stajao grafit LDS=HDZ) doživljavaju poraz i počinje njihov nestanak s političke scene.“
“Moramo odškrinuti prozor kako bismo provetrili institucije”, rekao je tada Janša.
Jutarnji list, 13. 4. 2021. godine
„Godinu dana kasnije će nasilno smeniti Zorana Jankovića, čelnika najveće slovenačke firme Merkator i tako stvoriti novog neprijatelja (Jankovićeva krivica bila je u tome što mu nije dao novac za kampanju i bio je deo Kučanovog kruga).“
B92, 3. 9. 2008. godine
„Bura koju je juče, na slovenačkoj političkoj sceni usred predizborne kampanje, podigla emisija finske državne televizije, još uvek ne jenjava. Prva i glavna vest svih slovenačkih medija je i dalje emisija pomenute televizije, u kojoj se tvrdi da je Janez Janša od finskog preduzeća Patria dobio milionsku proviziju za sklapanje posla prodaje 135 oklopnih vozila slovenačkoj vojsci. Slovenački premijer je, juče popodne, održao novinarsku konferenciju, u Ljubljani, gde je konstrukcijama, lažima i apsurdima nazvao tvrdnje finskog novinara da je uzeo mito, negirajući i da je na bilo koji način posredovao u postupku izbora ponuđača pomenutih oklopnih vozila.“
Tportal.hr, 4. 6. 2018. godine
„Janšin prvi premijerski mandat bio je obeležen revanšizmom i istragama koje su imale političku pozadinu. U to vreme je u Hrvatskoj premijer bio Ivo Sanader, s kojim je, kasnije se saznalo, dogovarao incidente u Piranskom zaljevu, koje bi onda koristili u unutrašnjopolitičke svrhe podizanjem nacionalističke histerije.“
Vladu u Ljubljani tada preuzima Borut Pahor i „suočava se s globalnom finansijskom krizom koja je Sloveniju bacila na noge“. Na premijersko mesto Janša se vraća početkom 2012. Pobednik vanrednih parlamentarnih izbora 4. decembra 2011. bio je lider Pozitivne Slovenije Zoran Janković, koji je dobio 28 poslaničkih mesta, ali kao kandidat za mandatara nije uspeo da obezbedi 46 od ukupno 90 glasova u parlamentu. Janša je bio jedini kandidat za mandatara, pošto predsednik države Danilo Tirk nije predložio novog kandidata.
Beta, 10. 2. 2012. godine
„Državni zbor Slovenije na jučerašnjoj sednici je potvrdio novu vladu čiji je predsednik Janez Janša. Od 82 poslanika 50 je glasalo ’za’, a 10 ’protiv’. Nova vlada je do sada najmanja - ima 11 ministarstava, dok ih je prethodna imala 15. U govoru poslanicima premijer Janez Janša je rekao da ’na početku mandata nije moguće najaviti ništa spektakularno izuzev teškog rada’. Janša je naveo tri cilja: konsolidaciju javnih finansija, podsticanje rasta i stvaranje novih radnih mesta, a kao ’prvi susret sa realnošću’ naveo je rebalans budžeta kojim će javna potrošnja biti smanjena za 10 odsto.“
Krajem te 2012. organizovani su veliki protesti u Ljubljani zbog stanja u zemlji. Protest je pokrenut uglavnom preko društvenih mreža najpre protiv mariborskog gradonačelnika Franca Kanglera, za koga se isticalo da je umešan u korupciju. Kako su protesti dobijali na intezitetu, Janša je upozorio da bi Sloveniju mogao da zadesi „grčki scenario“.
Politika, 1. 12. 2012. godine
„Nekoliko desetina osoba je povređeno, šestoro teže, a 14 uhapšeno sinoć tokom sukoba demonstranata i policije na protestima u Ljubljani gde je oko 10.000 građana izašlo na ulice zbog stanja u državi. Demonstranti su nosili parole ’Gotovi ste’ i ’Lopovi’, protestujući i protiv vlade, i protiv gradskih vlasti. Među parolama koje su se videle bila je i ’Nismo ni levi ni desni, nego prevareni’. Kako su javili slovenački mediji, grupa demonstranata je na policiju, u blizini slovenačkog parlamenta, bacala komade kaldrme, baklje i druga pirotehnička sredstva, na šta je policija odgovorila prvo suzavcem, a potom i vodenim topovima i uhapsila 14 osoba. Iznad glavnog ljubljanskog trga satima je kružio policijski helikopter. Ako ulični protesti u Sloveniji budu nastavljeni, tu državu mogao bi da zadesi ’grčki scenario’, upozorio je premijer Janez Janša, prenosi Tanjug. ’Isto kao što su slike sa grčkih ulica iz te države oterale strane i domaće investitore, tako se može dogoditi i u slučaju većeg nasilja u Sloveniji, jer su nasilje na ulicama Maribora i Ljubljane već prenele strane televizije, a takva bi situacija samo štetila državi, posebno mladim i nezaposlenima’, navodi Janša, preneli su slovenački mediji. On je upozorio da u demokratiji svako može da učestvuje u izbornom procesu i javno izražava mišljenje, ali da se ne može dopustiti ’bacanje granitnih kocki i eksploziva’ na pripadnike policije.“
Tanjug, 9. 1. 2013. godine
„Slovenačka Komisija za prevenciju korupcije objavila je danas izveštaj o kontroli imovinskog stanja lidera parlamentarnih stranaka za period od sredine 2010. godine, iz kojeg proizlazi sumnja da su aktuelni premijer Janez Janša i opozicioni čelnik i ljubljanski gradonačelnik Zoran Janković u sukobu interesa. Janša i Janković nisu prijavili promene svog imovinskog stanja. Komisija je utvrdila da je Janša, koji je predsednik Slovenačke demokratske stranke (SDS), uvećao svoju ličnu imovinu ’nesrazmerno i neobjašnjeno’ za najmanje 210.000 evra u odnosu na ranije prijavljeni iznos. Navodi se da je Janša u tom periodu ’sufinansirao kupovinu nekretnina od privatnog preduzeća’ i da je ’pravnim delovanjem na štetu tog preduzeća’, stekao imovinsku korist od oko 100.000 evra. ’Taj posao je, po nalazima komisije, bio opterećen izrazitim korupcijskim rizicima i sumnjom u zlopotrebu položaja’, navodi se u izveštaju Komisije. Neke od tvrdnji koje je komisija iznela u svom izveštaju Janša je nazvao ’manipulativnim’, dodavši da se radi o pokušaju diskreditacije i njegovoj političkoj likvidaciji. On priznaje samo da je kasnio s nekim dokumentima koje je trebalo da preda komisiji.“
Nešto više od mesec dana kasnije, 28. februara 2013, pada Janšina vlada.
Vreme, 28. 2. 2013. godine
„Početak kraja Janšine vlade dogodio se u januaru, nakon što je antikorupcijska komisija objavila izvještaj u kojem je njega i Zorana Jankovića optužila za prikrivanje njihovog stvarnog imovinskog stanja. Nekoliko koalicionih partnera u vladi je od Janše tražilo da podnese ostavku, ali je on to kategorično odbijao, nakon čega su tri stranke napustile vladajuću koaliciju, u kojoj su tako ostale samo Janšina Slovenačka demokratska stranka (SDS) i Nova Slovenija (NSI). Zoran Janković je odlučio da, zbog optužbi antikorupcijske komisije, privremeno ’zamrzne’ svoju funkciju predsednika PS do narednih stranačkih izbora i tako je Bratušekova preuzela vođenje partije.“
Večernji list, 2. 4. 2013. godine
„Slovenački PEN centar podelio se oko odluke o izbacivanju donedavnog slovenačkog premijera Janeza Janše iz njegovog članstva. Janša je u PEN primljen 1988. godine kada je pisao, između ostalog i u Mladini oštro optužujući JNA, ali i tadašnje komunističke vlastodršce zbog hroničnog manjka demokratije. Odluku o njegovom izbacivanju iz PEN-a na inicijativu dvadesetak penovaca koje je predvodio Veno Taufer doneo je sud časti, a potvrdio je većinom glasova i Upravni odbor slovenačkog PEN-a. Između ostalog, Janši su zamerili neprimerene izjave o slovenačkim demonstrantima, insistiranje da se otkriju imena potpisnika peticije koja je iz Slovenije upućena evropskim institucijama, a Janša je optužen i da je devedesetih godina prošlog veka kao ministar odbrane trgovao oružjem. Protiv odluke o Janšinom izbacivanju ustao je ugledni pisac Drago Jančar, na čiji je predlog Janša i primljen u PEN. Iz PEN-a su zbog ovog skandala ovih dana istupili Alenka Puhar, Andrej Capuder i Dimitrij Rupel. I Janša je zatražio obrazloženje, a ako napiše žalbu, o istupanju će odlučivati skupština PEN-a.“
Tanjug, 3. 5. 2014. godine
„Viši sud u Ljubljani potvrdio je prvostepenu presudu opozicionom čelniku i nekadašnjem premijeru Janezu Janši kojom je osuđen na dve godine zatvora u korupcijskoj aferi Patria. Kazne su potvrđene i Janšinim saoptuženicima, bivšem brigadiru slovenačke vojske Antonu Krkoviču i direktoru firme Rotis Ivanu Črnkoviču, koji su osuđeni na po 22 meseca zatvora i novčane kazne. Prema sada pravosnažnoj presudi, Janša je 2006. godine, kada je bio premijer, od Patrijinih posrednika prihvatio obećanje da će dobiti novčanu nagradu ako finska firma dobije posao opremanja slovenačke vojske oklopnim vozilima koji je bio vredan 278 miliona evra. Janša je tokom sudskog postupka negirao sve navode tužilaštva da je uticao na ugovor sa Patrijom i kontaktirao sa posrednicima, a optužnicu protiv sebe nazvao je političkom konstrukcijom, tvrdeći da je eventualno osuđujuća presuda protiv njega neodrživa.“
Već krajem te 2014. Ustavni sud Slovenije odlučio je da Janšu pusti iz zatvora.
RTS, 12. 12. 2014. godine
„Više stotina simpatizera i članova stranke Janeza Janše okupilo se kasno popodne u Ljubljani pred Vrhovnim sudom, pozdravljajući svog lidera. Pristalice su Janšu pozdravili transparentima i skandiranjem, izražavajući pritom ogorčenost, kako su istakli ’nepravednom presudom’ zbog koje je bio u zatvoru, prenosi Hina. Janša je izjavio da je slovenačko pravosuđe potrebno očistiti od kadrova koji su u vreme komunizma kršili ljudska prava. Rekao je i da u velikom delu slovenačkih medija nema objektivnog izveštavanja.“
Tanjug, 24. 4. 2015. godine
„Slovenački ustavni sud ukinuo je presudu protiv bivšeg premijera Janeza Janše za korupciju u slučaju prodaje oklopnih vozila finske firme Patria i odredio da se postupak pred prvostepenim sudom u Ljubljani ponovi. Osuđujuće presude protiv Janše kao i još dvojice optuženih, bivšeg pripadnika slovenačke vojske Antona Krkoviča i preduzetnika Ivana Črnkoviča se ukidaju i predmet vraća na ponovno odlučivanje sudu prvog stepena, navedeno je u saopštenju ustavnog suda, prenela je Hina. Najnovija odluka ustavnog suda znači da Janša koji je u vreme izbijanja afere bio predsednik vlade, a prošle godine je izabran u parlament na listi Slovenske demokratske stranke neće morati nazad u zatvor iz kojeg je odlukom ustavnog suda kojem se žalio zbog procesnih propusta prošle godine pušten, a bio mu je vraćen i oduzeti poslanički mandat, prenela je Hina.“
Na vanrednim parlamentarnim izborima u junu 2018. Janšina SDS osvojila je četvrtinu glasova, ali mu to nije garantovalo put ka formiranju vlade.
BBC, 4. 6. 2018. godine
“Janez Janša traži treći premijerski mandat u nezavisnoj Sloveniji i jedini je poslanik koji je član parlamenta od osamostaljenja ove republike. ’Kada god je Janša imao priliku da sastavi vladu - on je uspeo da je sastavi, jer ima ogromno političko iskustvo', opisuje relativnog izbornog pobednika ekadašnji ministar privrede i profesor na ljubljanskom Ekonomskom fakultetu Matej Lahovnik. Upravo to iskustvo svrstava ga među političare ’starog kova’ - jedini je od lidera značajnijih partija koji ima duži politički staž, pa bi eventualne koalicione razgovore morao da vodi sa političkim novajlijama.”
Dojče vele, 5. 6. 2018. godine
„Zidojče cajtung je objavio ’profil Janez Janša’ sa podnaslovom ’desničarski populista pobedio u Sloveniji’. Tu između ostalog piše i ovo: ’Naravno da nespretno poređenje Janše sa Orbanom nije dobro ni za jednog od njih dvojice. U korist Janše mora se reći da je u svoj svojoj oštrini i polarizaciji pazio da ne napada EU. A kada je o Orbanu reč, mora se priznati da je njegova stranka Fides pobedila sa 50 odsto glasova, dok je Janšina SDS morala da se zadovolji sa skromnih 25 odsto’. (...) Posebno rado, prema nekima i opsesivno, Janša neguje svoju sliku neprijatelja: to su veze starih komunista koje on još uvek svuda vidi na delu.'
Takođe, i to što na Tviteru vodi rat protiv kritičara u medijima, jer su “u njegovim očima to lažovi koji proizvode lažne vesti”, podseća na reakcije bivšeg predsednika SAD. Zato Janšu nazivaju i „nekom vrstom mini-Trampa“.
Dojče vele, 3. 3. 2021. godine
“Devojčica na engleskom piše grafit: ’Ako dovoljno puta ponoviš laž ona postaje istina’. Reč ’istina’ precrtana je crvenom bojom i umesto nje dopisana reč ’novinarstvo’. Tu sliku je Janez Janša poslao sa svog naloga na Tviteru, kao odgovor na post ’Klajne cajtunga’, novina iz austrijskog Graca. Njihov članak o Janšinom odnosu prema slobodnom novinarstvu naljutio je slovenačkog premijera. Takvi tvitovi nisu izuzetak. Nijedan evropski premijer ne vodi tako ogorčeni tviteraški rat protiv novinara kao Janša. Redovno napada domaće novinare, a i svaki kritički orijentisani članak iz inostranstva o situaciji u Sloveniji pod njegovom vladom – ocenjuje ponekad ljutito, ponekad prezrivo, ali skoro uvek sa optužbom da se radi o lažnim vestima. Nedavno je Janša dopisnicu magazina Politiko iz Brisela Lili Bajer optužio za širenje lažnih vesti jer je kritički pisala o odnosu slovenačke vlade prema medijima.”
Dojče vele, 3. 3. 2021. godine
“Janša ne smatra da su kritički orijentisani novinari samo lažovi i varalice, već i prerušeni komunisti. Slovenački premijer, koji je i sam počeo kao komunistički, partijski novinar, dok nije došao u sukob s jugoslovenskim režimom, namerava, prema Biberu, da pošalje poruku putem društvenih mreža da je ’svaka kritika njegovog stila vladavine nelegitimna i neprihvatljiva’. A kada kritika stigne iz inostranstva, dodaje Biber, onda Janša ’veoma brzo postaje uvredljiv’.”
Dojče vele, 3. 3. 2021. godine
“Televizija ’Nova24TV’, nedeljnik ’Demokracija’ i više od 20 portala na internetu šire iliberalne ideje po uzoru na Viktora Orbana, kaže Tušek. Njihovo izveštavanje je, ocenjuje, upereno protiv Džordža Soroša, američkog milijardera poreklom iz Mađarske, ali i protiv homoseksualaca i migranata. ‘U suštini je to propagandna mašina’, kaže novinarka mariborskog dnevnog lista ‘Večer’, dodajući da ta mašinerija puca iz svih raspoloživih cevi. ‘Cilj je da se proizvede utisak da je takvo mišljenje sveprisutno’. I u tome je Orban uzor, jer je većina mađarskih medija dovedena na provladin kurs. Slovenački mediji skloni Janši pišu o njemu pozitivno, a o vladinim kritičarima loše – to ide do mobinga u internetu, ali i do prizivanja fizičkih napada.”
Jutarnji list, 13. 4. 2021. godine
“Protivnici su opozicija, mediji, pravosuđe (on će reći krivosuđe). Mediji, jer pišu protiv njega, a pravosuđe jer ga je bilo osudilo. Sve ih optužuje za levičarenje, da imaju svoje ’leve gospodare’, što je već uobičajen narativ bivših komunista. Čvrsto staje u obranu mađarskog premijera Viktora Orbana i tadašnjeg američkog predsednika Donalda Trampa. Vrhunac je kad je dan nakon izbora čestitao Trampu na izbornoj pobedi. Uporedo traje napad na slovenačku novinsku agenciju (STA) u suvlasništvu države, kojoj prestaje da plaća ugovorom utvrđene obaveze. Njegov ministar kulture Vasko Simoniti povećava budžet, ali supstancijalno menja distribuciju sredstava s modernih na tradicionalne projekte. Janša otvoreno govori da mnogi od umetnika koji su dobijali sredstva to svojim kvalitetom ne zaslužuju. Novinarke proziva kao pijanice, svađa se s EU, podržava Orbana u trenutku kada ga izbacuju iz Evropske narodne partije u Evropskom parlamentu.“
Janšina Vlada je u februaru preživela glasanje o nepoverenju, ali se čini da bi mnogi u Briselu želeli nove izbore u Sloveniji, jer je Janša „izgubio bilo kakvu realnu podršku“.
Jutarnji list, 13. 4. 2021. godine
„U grupaciju socijalista i demokrata ga ne podnose i nazivaju ’malim Orbanom’. Situacija nije bolja ni u Evropskoj narodnoj partiji, matičnom klubu SDS-a, gde bi mnogi rado videli da krene Orbanovim putem. U Budimpešti su se 1. aprila susreli Orban, poljski premijer Mateuš Moravijecki i Mateo Salvini, lider italijanske radikalne desnice koji planiraju formiranje novog kluba u Evropskom parlamentu koji bi okupio sve stranke koje zagovaraju radikalno desne, ksenofobne političke opcije. U Briselu su uvereni da će im se Janša pridružiti. Evropski parlament je krajem prošlog meseca odlučio da raspravlja o stanju medija u Sloveniji i pozvali su na sednicu relevantnog odbora premijera Janšu i ministra kulture Simonitija. Odborom predsedava holandska poslanica iz Liberalne partije Sofi Veld. I tu je Janša izazvao skandal. Na početku sednice je tražio da se pusti video koji je napravila slovenačka vlada o stanju medija u zemlji, ali je to poslanica Veld odbila tumačeći kako to nije tema rasprave, materijal je poslat samo nekoliko sati pre sastanka i da je važna usmena rasprava o meritumu stvari. Uvređeni Janša je tada prekinuo svoje učešće.“
Jutarnji list, 13. 4. 2021. godine
„Opozicija je 2. aprila u parlamentarni postupak ubacila predlog za podnošenje ustavne tužbe protiv Janše, navodeći da je prekršio više zakona i ustavnih odredbi. Janša je na tu najavu na i njemu omiljenom Tviteru - budući da smatra da su novinari ideološki obojeni - izjavio da su destruktivno nepoverenje, medijski atentati na koalicione partnere DeSUS i SMC i niz neuspelih interpelacija novi patetični potez jedinstven za destabilizaciju zemlje tokom epidemije. Interesantno je da je upravo Janšin SDS nekoliko puta podizao ustavnu tužbu protiv premijera Drnovšeka. S obzirom na pat poziciju u parlamentu verovatno je da tužba neće proći jer je očekivano da poslanici manjina neće za nju glasati, pa opozicija neće imati natpolovičnu većinu. I vrlo je verovatno da će Janša nastaviti svoj mandat do kraja.“
Navodni „non-pejper“ koji je Janša poslao u Brisel, prema navodima nekih zvaničnika u BiH i lokalnih medija, dodatno je zaoštrio ionako napete odnose između vladajuće stranke i opozicije u zemlji koja sredinom godine preuzima predsedavanje Savetom EU. A Janša nastavlja obračun sa novinarima koji negativno pišu o njegovoj vladi, ovog puta stranim, pa je bečkog dopisnika nemačke televizijske mreže ARD na Tviteru optužio da širi lažnu propagandu u stilu nekadašnjih glasila u nacističkoj Nemačkoj i bivšem Sovjetskom Savezu.
Beta, 9. 4. 2021. godine
„Nikolaus Nojmajer, napravili ste cenzuru u stilu ’Pravde’ i ’Der Sturmera’, isključivši iz vašeg priloga o Sloveniji skoro sve koji se nisu slagali s vašom jednostranom agendom’, napisao je na Janša u poruci na Tviteru dopisniku ARD (Udruženje javnih radiodifuznih stanica Savezne Republike Nemačke). Poručio mu je da je to ’sramota’ i za ARD, koji je objavio, prema Janšinoj oceni pristrasan prilog, i za njegovo bečko dopisništvo koje pokriva Sloveniju i ostale zemlje na jugoistoku Evrope, prenela je Hina. Novinar je u prilogu o odnosu Janšine vlade prema novinarima i medijima, koji je objavljen na nemačkoj televiziji, preneo izjave više slovenačkih sagovornika, među kojima i neke bliske Janši. Međutim, glavno težište priloga bilo je na kritikama Janšine vlade i njegovim pritiscima na domaće medije, te svađama sa stranim novinarima koje su Janšu poslednjih meseci kompromitovali. ’Der Sturmer’, koji u svom tvitu pominje Janša, bio je nacističko glasilo u Hitlerovoj Nemačkoj, a dnevni list ’Pravda’ organ Centralnog komiteta komunističke partije u vreme bivšeg SSSR.“
Naslovna fotografija: Printscreen Youtube/History Repeats
