Naslov ovog teksta moguće deluje toliko očigledno i logično, da nema potrebe za daljim objašnjavanjem. Međutim, nakon što je predsednica Skupštine Maja Gojković faktički raspustila parlament, pošto je odredila pauzu zbog predsedničkih izbora, pa ostavka zaštitnika građana Saše Jankovića nije konstatovana u parlamentu, nametnulo se pitanje da li Janković zbog toga može da se kandiduje na izborima.
Saša Janković u Narodnoj skupštini / Foto: FoNet, Nenad Đorđević
Zabuna je nastala zato što član 11 zakona predviđa slučajeve u kojima funkcija prestaje, između ostalog i u slučaju smrti, ostavke ili isteka mandata, dok u članu 15 stoji da Skupština ostavku konstatuje, bez rasprave, ali i da pravne posledice prestanka funkcije nastaju tek nakon konstatovanja ostavke. Otuda i pitanje da li je ova formalna potvrda Skupštine zapravo neophodna za prestanak funkcije, a zatim i da li Janković može da se kandiduje, ako je još na funkciji.
Šef pravnog tima posmatračke misije Građani na straži Pavle Dimitrijević objašnjava da je Jankovićeva funkcija, u skladu sa članom 11 Zakona o zaštitniku građana, prestala onog dana kada je on podneo ostavku.
“Od kad je kao zaštitnik građana podneo ostavku, Janković ne obavlja tu funkciju. Skupština je dužna da ostavku stavi na dnevni red i da je konstatuje, ali u pogledu kandidature tu nema nikakvih posledica“, kaže Dimitrijević.
Formalno pravno, Janković nije ni morao da podnese ostavku da bi se kandidovao za predsednika, jer to nigde ne piše u zakonu, ali zakon, ipak, propisuje da zaštitnik građana ne sme da daje političke izjave, pa je ostavka u suštini bila neminovna.
Na nedoumice da li je Jankovićeva funkcija okončana 7. februara kada je on podneo ostavku, dosta precizno i konkretno odgovara i pravnica Sofija Mandić u tekstu objavljenom
na Peščaniku. Mandić objašnjava kako funkcija zaštitnika građana prestaje činom ostavke, isto kao što prestaje i u slučaju isteka mandata i smrti, te da bi parlament trebalo to da konstatuje bez odlaganja.
“…Ukoliko je potrebno da postavimo pitanje da li je Saša Janković i dalje Zaštitnik građana u ovim okolnostima, sasvim ozbiljno možemo postaviti i pitanje da li bi to mogao biti čovek koji je preminuo ili kome je prestao mandat. Moglo bi se čak dogoditi da se preminulom Zaštitniku građana raspuštanjem Narodne skupštine mesecima odgodi konstatovanje činjenice da je umro, pa bi on prema tumačenjima vladajuće koalicije sve to vreme bio na funkciji”, zaključuje Mandić.
Podsećamo, Janković je krajem prošle godine najavio da će se kandidovati na predstojećim predsedničkim izborima, a ostavku je podneo 7. februara. U međuvremenu su predstavnici vlasti kritikovali Jankovića da zloupotrebljava funkciju i daje političke izjave.
Još jedno od pitanja koje se nametnulo zbog toga što parlament nije konstatovao ostavku jeste da li bi Janković, u slučaju da pobedi na izborima, mogao da postane predsednik – pošto predsednik ne sme da obavlja nijednu drugu javnu funkciju.
Odgovor je, kao i u prethodnom slučaju pozitivan, jer je njegova funkcija prestala kada je podneo ostavku.
“Nema formalnih prepreka da bivši zaštitnik građana, koji više ne obavlja tu funkciju, bude predsednik“, kaže Dimitrijević.
I sam Janković je za Istinomer rekao da ima pravo da se kandiduje, jer mu to pravo garantuje Ustav, kao i svakom drugom državljaninu republike Srbije.
“To što Narodna skupština nije konstatovala moju ostavku… pa zamislite da ne konstatuje narednih 10 godina. Da li to znači da sam ja talac Narodne skupštine i njene samovolje? Ja sam ostavku podneo i uradio sam što je do mene, a Narodna skupština ima odgovornost da poštuje zakone i da ne sprečava nijedan demokratski proces u ovoj zemlji”, rekao je Janković.
Navikli smo da u vreme izbora u zemlji sve stoji i da je sva pažnja usmerena na predizbornu kampanju. Ali čak i kod nas je neobično da i Skupština prekine rad zbog predsedničkih izbora. Istovremeno nije raspuštena Vlada, čiji je predsednik jedan od kandidata za predsednika Srbije, a ni samom Vučiću ne pada na pamet da bi mogao da podnese ostavku i da tako ravnopravno sa svim ostalim kandidatima uđe u kampanju. Ista pravila za sve – to je osnov svakog demokratskog poretka, to je osnov bez koga je nemoguće zamisliti fer i poštene izbore. Bez pridržavanja ovog jednog bazičnog principa država se ne može nazvati demokratskom. Čini se da smo tako, na kraju, stigli do toga da je pravna država ta koja je “podnela ostavku”, samo to još niko nije konstatovao.
Naslovna fotografija: Istinomer
