Jataci
Naviknute na skrivanja svega i od svega nije nas iznenadilo ni pojavljivanje službene beleške o zaustavljanju istrage protiv pomagača u skrivanju Ratka Mladića. Beleška, koja je nekoliko godina čamila negde u pravosudnim fiokama, obelodanjuje ulogu bivšeg ministra pravde Zorana Stojkovića u sprečavanju krivičnog gonjenja generala Aca Tomića i Nebojše Pavkovića, osmunjičenih za obezbeđivanje lagodnog života haškom beguncu.
Bivši ministar demantuje svoju mirođiju u vojničkom pasulju kojim se godinama hranio Mladić, dvojica bivših načelnika vojnih struktura ne demantuju ništa, jedan od njih sedi u Hagu, drugi u Beogradu blažen među sablaznutima. Ne znam da li je dovoljno samo to što je Stojković demantovao, laički pomišljam da nije. Moraće mnogo ubedljivije da objasni otkud njegovo ime u priči o Mladićevim jatacima.
Kad god se pomenu Mladić i Hag neizbežna je i sličnost dva režima, onaj Miloševićev u kome je Mladić delovao sa onim Koštuničinim u kome je najuspešnije skrivan. U oba, podršku Mladiću davali su nosioci istih funkcija, načelnici generalštabova, vojne i državne bezbednosti. Za sve to vreme Miloševićev jedini prozor u svet bio je RTS, Koštuničin onaj na kome je razgovarao sa sovom. Ni kroz jedan od tih prozora nije se nazirao Hag. On će doći kasnije, kao produkt političke volje.
Sada, kada je i 10 miliona evra malo da se došapne koja o Ratkovom skrivanju, sve je izvesnije ko mu je iz državnih struktura bio jatak. Oni koji su ga tražili tamo gde ga nije bilo. Među njima, operativno trenutno najinteresantniji jeste Aco Tomić, general od Koštuničinog poverenja. Bogme, i Mladićevog.
Za Tomića se govorilo da je toliko loš bezbednjak da ga čak ni Pavković nije mogao da smisli. Ipak, takav kakav je, žario je i palio za vreme Koštuničine vladavine koju su inače proslavili „eksperti“ Tomićevih profesionalnih gabarita. Niko se nije tako dobro razumeo kao Koštunica i Tomić u onom njihovom tihovanju.
Tomić je sa Koštuničinim drektorom BIA Radetom Bulatovićem već okusio zatvorsku memlu u „Sablji“ ali tada razlog za njegovo hapšenje nije bio Mladić već ubijeni odbegli hajduk Dušan Spasojević Šiptar. Što će reći, sve samo odabrano društvo u kome je Tomićevo ime bilo neko vreme i na optužnici za ubistvo premijera Zorana Đinđića ali je zahvaljujući tihovanju mastilo s njegovog imena izbledelo. No, toj priči tu ne mora da bude kraj, možda neko novim mastilom ponovo podeblja slova njegovog imena. I ne samo njegovog.
Čuje se sova…
