Javna imovina javnih funkcionera
Za političare nema krize. Bar je to pokazala provera imovinskih karata funkcionera koju obavlja Agencija za borbu protiv korupcije. Naime, prema do sada proverenim podacima, u 2010. godini, uprkos krizi, oko dve hiljade funkcionera uvećalo je imovinu.
Ko od političara vozi besna kola, ko je kupio koliko kvadrata stana, a ko živi kao sav normalan svet, građani imaju pravo da znaju da bi mogli da procene da li funkcioneri zaista žive samo od državne plate. Bar tako predviđa Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije koji je stupio na snagu od januara 2010. godine. Po tom zakonu funkcioneri u Srbiji su obavezni da Agenciji dostave podatke o pokretnoj i nepokretnoj imovini u zemlji i inostranstvu, kao i imovini supružnika i maloletne dece. Rok za dostavljanje podataka istekao je 31. januara 2010. godine, ali ga nisu svi ispoštovali. Iz Agencije su najavili da će protiv oni koji podnesu imovinske karte posle isteka roka dobiti prekršajne prijave i novčane kazne od 10-50 hiljada dinara, a one koji ne prijave imovinu ili dostave lažne podatke očekuju krivične prijave i potencijalna kazna zatvora od šest meseci do pet godina. Agencija će, kako je najavljeno, proveravati dostavljene podatke. Do polovine februara 2010. godine oko 14500 funkcionera je dostavilo izveštaje Agenciji.
„Pored godišnjeg plana provere, imamo pravo po službenoj dužnosti da proveravamo podatke iz izveštaja, kao i po prijavama građana. One moraju biti potpisane, jer agencija neće postupati po anonimnim i nedovoljno relevantno obrazloženim prijavama. Provera izveštaja interna je procedura agencije, koja u kontaktu sa funkcionerima otklanja eventualne nesaglasnosti. To automatski ne znači pokretanje postupka protiv funkcionera čiji se izveštaj proverava, nego nastojanje da budu utvrđeni potpuno tačni podaci.“(direktorka Agencije Zorana Marković, Politika, 1. 2. 2010. godine)
Početkom 2011. godine podnete su i prijave protiv nekih funkcionera zbog nepoštovanja zakonske obaveze koja se odnosi na prijavu imovine ili promene imovinskog stanja.
„Agencija za borbu protiv korupcije uputila je Prekršajnom sudu u Beogradu zahtev za pokretanje prekršajnog postupka protiv Božidara Đelića zbog toga što u roku od 30 dana od dana izbora, postavljenja odnosno imenovanja nije preneo upravljačka prava u preduzeću „House of Europe Invest B.V.“ (koje je sa 100% udela u njegovom vlasništvu).“ (saopštenje Agencije za borbu protiv korupcije, sajt Agencije, 18. 1. 2011. godine)
„Agencija za borbu protiv korupcije uputila je Prekršajnom sudu u Beogradu zahtev za pokretanje prekršajnog postupka protiv narodnih poslanika Čedomira Jovanovića i Dragana Todorovića. Ukoliko Prekršajni sud donese odluku kojom utvrđuje postojanje prekršaja, Zakonom propisana sankcija je novčana kazna u iznosu od 50 do 150 hiljada dinara.“ (saopštenje Agencije za borbu protiv korupcije, sajt Agencije, 28. 1. 2011. godine)
Nemaju ništa, žive od plate…
U javnosti se, međutim, čuje da se iz imovinskih karata ne vidi šta sve zapravo funkcioner poseduje. Tako, na primer, predsednik Srbije, Boris Tadić ne poseduje ništa, a živi od državne plate. Lider najveće opozicione starnke Tomislav Nikolić, za razliku od 2008. godine (kada je izveštaj o imovini dostavljan Odboru za rešavanje sukoba interesa Skupštine Srbije) više ne poseduje kuću u Kragujevcu, takođe živi od plate i bez ušteđevine u banci. Ministar za infrastrukturu koji je 2008. godine prijavio pola stana, danas nema ni tu polovinu, ni štednju ni automobile. Živi od državne plate.
Izvršni direktor Transparentnosti Srbije Nemanja Nenadić kaže da bi ovaj Zakon trebalo da utiče na smanjenje stepena korupcije, ali da ima i nedostatke.
„Pogotovo u vezi sa podacima o bankovnim računima. Ne vidim neku naročitu svrhu objavljivanja, konkretno te informacije, bez podataka o visini uloga. Sam zakon je ograničio objavljivanje podataka. Funkcioneri prijavljuju mnogo više, prijavljuju i podatke za članove svoje porodice, za druga povezana lica, i ti podaci se ne nalaze na ovom sajtu.“(Radio Slobodna Evropa, 10. 6. 2010. godine)
Samo naivni prijavljuju imovinu
Da li će se pokazati da su funkcioneri pošteno prijavili imovinu teško je predvideti. Za sada bi slikovita mogla biti opaska ministar životne sredine i prostornog planiranja Olivera Dulića koji je sudeći po podacima iz imovinske karte jedan od retkih bogatih političara. Duliće kaže da je ispao naivan i glup jer je prijavio imovinu koju zaista i poseduje.
„U mom slučaju se pokazalo da biti pošten znači biti glup! A svi bi me tapšali po ramenu da sam, kao neke moje kolege političari, naveo da ima firmu sa osnivačkim kapitalom od 100 DEM i 500 evra, stan od 55 kvm i 19 kvm na moru! Tada bih bio mali i siromašan i sve bi bilo OK. Ali, ne, trpim golgotu jer sam sve prijavio onako kako jeste.“ (Press, 26. 6. 2010. godine)
Funkcioneri su obavezni da do kraja januara tekuće godine dostave podatke o promeni imovine za prethodnu godinu. Prema do sada pregledanim podacima dve hiljade funkcionera je uvećalo imovinu tokom 2010. godine.
„Do petka 28. januara imamo registrovanih 1.190 prijava, ali pošto mnogi političari šalju obaveštenja poštom, moja je procena da ćemo dobiti još 1.000 prijava. Promenu su dužni da prijave samo funkcioneri koji su imovinu uvećali preko prosečne godišnje plate, bilo da je u pitanju ušteđevina ili da su kupovali automobile ili stanove od uvećanih prihoda. Oni koji su kupovali nekretnine odranije ušteđevine moraće da dokažu da ona nije uvećana, odnosno Agencija će proveriti sve takve slučajeve.“(predsednik Odbora Agencije za borbu protiv korupcije Čedomir Čupić, Blic, 1. 2. 2011. godine)
Prema poslednjim informacijama Agencija za borbu protiv korupcije u evidnciji ima oko sedam hiljada funkcionera. Najavljeno je i da će uskoro svi podaci koji se odnose na registar funkcionera biti dostupni na sajtu Agencije. Koliko će biti voljni da redovno dostavljaju podatke o imovini na uvid Agenciji i građanima ostaje da se vidi. Tim pre što su uvek spremni da „saosećaju“ sa građanima koji sastavljaju kraj sa krajem.
