Javni dug pada, ali ne i izdvajanja za kamate
Javni dug Srbije će pasti ispod 50 odsto i bićemo među najboljima u Evropi, najavljuje predsednik Vučić. Ipak, nova istraživanja iz ekonomskih krugova ističu da je za stabilnost javnih finansija neophodno da kamatne stope po kojima se država zadužuje budu iste ili niže od rasta bruto domaćeg proizvoda. Dakle, osim smanjivanja javnog duga jednako je važno da i privredni rast prati ili prevaziđe izdvajanja za kamate. U Srbiji su ova dva parametra i dalje u velikom raskoraku.
Predsednik Aleksandar Vučić najavljuje da će javni dug Srbije biti 49 odsto bruto domaćeg proizvoda na početku 2019. godine. Ovakav rezultat, dodaje, biće jedan od najboljih u Evropi.
Foto: Pixabay
„Prvog januara (javni dug) biće 49 odsto bruto domaćeg proizvoda. Ovo je važno zbog budućnosti dece, da oni ne moraju da otplaćuju naše dugove. Sve što je ispod 50 odsto, to je odličan rezultat, među najboljima u Evropi. Ne zaboravite, Slovenija ima 88 odsto, Hrvatska 84 odsto, Bugarska ima bolje stanje, jedino što se toga tiče, iako imaju niže plate i niže penzije nego što ima Srbija. Makedonija je imala 25-30 odsto, sada će imati veći javni dug na kraju godine od nas 52-53, možda i 54 odsto jer se dodatno zadužuju i to učestalo”, rekao je Vučić za televiziju Pink.
Ovu predsednikovu izjavu, zajedno sa iznetim podacima o visini javnog duga Hrvtaske, Bugarske, Slovenije i Makedonije Istinomer je već ocenio kao neistinu.
Ne plaćaju svi isto javni dug
Međutim, ono što je takođe upitno u izjavi je da predsednik tvrdi “da je sve što je ispod 50 odsto odličan rezultat” i to među najboljima u Evropi. Osim činjenice da je na kraju drugog kvartala 2018. godine, prema podacima Eurostata, deset država Evropske unije (plus Norveška) imalo javni dug manji od 50 odsto, važno je istaći da ne košta sve države isto isplata javnog duga.
Treba imati u vidu da je, kako ističe član Fiskalnog saveta Nikola Altiparmakov za Istinomer, “sa ekonomskog stanovišta, razvijenim i kredibilnim ekonomijama lakše da se zadužuju nego tranzicionim zemljama na Balkanu”.
Takođe, razvijenije države i članice Evropske unije se mahom zadužuju po znatno nižim kamatama od Srbije.
Sa druge strane, često se od predstavnika sadašnje vlasti u Srbiji čuje da se oni zadužuju po nižim kamatama nego što je bilo za vreme prethodne vlasti, što je istina, ali ne i zasluga domaćih vlasti, već ekonomske politike Evropske unije, objašnjava urednik u Novom magazinu Mijat Lakićević.
“Kada je privreda bila u recesiji, Evropska centralna banka (ECB) je emitovala velike količine para po vrlo niskim kamatama, onda su to uzimale poslovne banke po opet niskim kamatama da bi se to upumpalo u evropsku privredu i da bi se tako podstakao privredni rast”, kaže Lakićević.
Kamate više od proseka u Evropi
Ipak, i pored globalnog pada kamatnih stopa, Srbija i dalje u proseku izdvaja oko 2-2,5 odsto godišnje na isplatu kamata, što je više od evropskog proseka, dok je trend privrednog rasta niži od sličnih ekonomija.
Postoje ekonomisti koji su mišljenja da je odnos visine privrednog rasta i kamatnih stopa ključan kada je reč o stanju javnog duga. Oni smatraju da je dug izdrživ sve dotle dokle je rast BDP-a veći od kamatnih stopa neke države. O tome je u aprilu pisao Forbs, a pozivajući se i na radnu verziju istraživanja MMF-a objavljenu istog meseca.
“Ali dobrostojeće vlade generalno ne isplaćuju svoje dugove, već ih refinansiraju. Dakle, ono što je zaista važno je trošak servisiranja duga. Da bi stanje bilo održivo, kamate duga moraju da se plaćaju iz trenutnih prihoda. Za državu je, dakle, javni dug održiv do daljnjeg ako je kamatnastopa jednaka ili manja od rasta nominalnog bruto domaćeg proizvoda”, piše u tekstu Forbsa.
Foto: Istinomer/ Zoran Drekalović
Slično razmišljanje izneo je i Vladimir Gligorov, u tekstu za Novi magazin, objavljenom i na Peščaniku u septembru 2017. godine. On smatra da će, bez obzira na pad javnog duga, javne finansije biti stabilne tek onda kada se uspostavi konstantan rast privrede.
(Peščanik, 19. 9. 2017. godine)
“Tako da će javne finansije biti održive tek onda kada privreda počne da se oporavlja, i to održivo, dakle kada se bude ustalio privredni rast koji je u skladu sa obavezama po kreditima, jer je onda moguće ne samo redovno finansirati ili refinansirati javni dug, već fiskalnu politiku usredsrediti na uobičajene razvojne i socijalne ciljeve. Kada se može reći da se izišlo iz stanja bankrotstva i da su javne finansije održive.”
Ukoliko posmatramo isplanirane budžetske izdatke, Srbija bi u 2018. trebalo da za isplatu kamata izvoji preko 117 milijardi dinara, što je oko 2,3% bruto domaćeg proizvoda (procenjeni iznos BDP na kraju 2018. prema Ministarstvu finansija). Fiskalni savet je, pak, mišljenja da će izdaci za kamate u 2018. godini biti manji za 14 milijardi od planiranih. Ukoliko zaista bude tako, Srbija će troškove kamata platiti 103 milijarde dinara, što je 2% BDP-a.
S obzirom na to da ni prošle, 2017. godine nije donesen Zakon o završnom računu budžeta, ne znamo koliko je zaista potrošeno na isplatu kamatu. Prema proceni Fiskalnog saveta to bi trebalo da bude 10 milijardi dinara manje nego što je planirano budžetom za 2017, što bi u ovom slučaju iznosilo oko 124 milijrade dinara, a to je oko 2,6% BDP (izračunato u odnosu na vrednost BDP za 2017. godinu).
Ukoliko posmatramo samo planirane rashode za isplatu kamata u Zakonima u bužetu i podatke o vrednosti bruto domaćeg proizvoda, Srbija je 2016. za kamate izvojila 3% BDP-a, u 2015 – 3%, 2014 – 2,8%, 2013 – 2,4%, 2012 – 1,8%.
Dakle, Srbija je od 2012. do 2017. godine kamate ukupno platila sa 15,6 odsto bruto domaćeg proizvoda. U istom periodu BDP je ukupno porastao za 5,3 odsto. To znači da je Srbija platila oko 10 odsto više za kamate nego što je uspela da proizvede viška u privredi.
Kako stoje države u regionu?
Ukoliko govorimo o državama sa kojima nas je uporedio predsednik situacija je sledeća. Prema podacima Eurostata, bruto domaći proizvod Bugarske od 2012. do 2017. godine (za 2018. ne postoje podaci) porastao je ukupno 13,5 odsto, a na kamate je u istom periodu Bugarska platila 5 odsto BDP-a.
Slovenija i Hrvatska, pak, imaju negativan skor, baš kao i Srbija.
U periodu 2012-2017 u Sloveniji je BDP porastao za 9,5%, a na kamate je izdvojeno 16,5%.
Što se tiče Hrvatske, ukupni rast u ovom periodu je bio 5,9 odsto, a za kamate je dato 19 odsto bruto domaćeg proizvoda.
Foto: Istinomer/ Zoran Drekalović
Eurostat ne poseduje podatke o izvajanjima Makedonije za kamatne rashode, ali je rast ove države u periodu od 2012. do 2017. bio 12,8 odsto BDP.
Značajne razlike među zemljama
U zemljama Evropske unije se u proseku izvdaja oko 2% BDP za plaćanje kamata, ali postoje velike razlike između država. Tako, na primer, da bi isplatila kamate javnog duga, Estonija ne izdvaja gotovo ništa, 0 odsto BDP (čiji je inače ceo javni dug 8,3 odsto BDP), Luksemburg 0,3 odsto, Švedska 0,4 odsto, Češka 0,7 odsto, a Bugarska, sa kojom nas poredi predsednik, 0,8 odsto bruto domaćeg proizvoda.
Sa druge strane, postoje i one države EU koje kamatu, u odnosu na visinu BDP-a, procentualno plaćaju više od Srbije. To su, na primer, Ujedinjeno Kraljevstvo (2,7 odsto), Mađarska (2,8 odsto), Grčka (3,1 odsto), Portugal (3,8 odsto) i Italija (3,8 odsto).
Nesumnjivo je, dakle, da javni dug Srbije zaista opada, ali je isto tako značajno da uporedo sa tim privredni rast bude konstantan, jer su izdvajanja za kamate i dalje na visokom nivou, što utiče na stabilnost javnih finansija.
Naslovna fotografija: Pixabay
