Javni klozeti
Predizborna kampanja najčešće je uzrokovana specifičnim stanjem svesti koje uključuje i niske udarce, nesuvisle tvrdnje, laži, klevete, obećanja bez pokrića, obmanu, nemoral i još neke radnje koje se obavljaju isključivo u prostorijama za intimu. Na korišćenje tih prostorija većina političara nije se obavezala. Kad ih (politička) nužda pritera, fekalne radnje obavljaju javno bez straha i stida da će biti viđeni kako ne koriste toalet papir. Otuda se najčećše dogodi da avliju – po kojoj ostavlja tragove „minulog rada” – većina ne razlikuje od poljskog klozeta.
Mlađan Dinkić, predsednik Ujedinjenih regiona Srbije – grupacije građana bez nade da će se 16. marta radovati – kampanju je usredsredio na posete gigantima srpske privrede (za koje je, gigante, samo on zaslužan, i samo on misli da je tako) u čijim proizvodnim halama žonglira paprikama, teglama ajvara i ženskim hulahopkama. Kad je onomad posetio „Gošu” pretilo je da će iz šešira izvaditi lokomotivu. Paprike, tegle i čarape daju mu za pravo da tvrdi da je posle njegovog odlaska iz vlade sve stalo. Mora da je prethodne noći ružno sanjao. Dinkić kao da je sedeo pored pisca starozavetne knjige Postanja. I nije sedeo džabe, diktirao je. Biblijski, posle njega – potop.
Sličan, biblijski, problem ima i Ivica Dačić. On se u kampanji, koja podrazumeva i hodočašće do Hilandara i nazad, novozavetno oglašava poručujući predsedniku Nove stranke Zoranu Živkoviću da „izvadi trn iz svog oka”. Replika se odnosi na Živkovićevu izjavu u vezi s Dačićevim aktivnostima u vlasti Slobodana Miloševića. Dačić to ne priznaje, odrekao se starog zaveta datog Miloševiću kada je trnje u oku bilo nusproizvod bezvredan pažnje a još bezvrednije bilo polemisati o tome da li se od drveća ne vidi šuma ili je obrnuto.
Obrnuto, kao i u procesu kondenzacije: prelazak iz gasovitog u tečno stanje pod određenim uslovima do kritične temperature. Ministar prosvete Tomislav Jovanović već se „proslavio” umotvorinama i znanjem o transpiraciji i kondenzaciji, njegova poslednja „umna” izjava kaže da „jedan od pokazatelja da je srpsko obrazovanje dobro jeste to što su naš najveći izvozni resurs upravo obrazovani ljudi”. Kondenzovano neznanje koje teče u obrnutom smeru, iz tečnog u gasovito. Visoka temperatura se podrazumeva. Reverzibilan proces – isparenje.
Isparenja su obilna i u agregatnom stanju znanom kao Boris Tadić. Njegova predizborna kampanja – uglavnom juriš na Ministarstvo inostranih poslova – vapi za hemikalijama marke „Cilit beng”, „Mister Proper”, „Cif”, „Duck power”, „Bref”, „Domestos”, razne vrste vimova i deterdženata, po izboru čistača klozeta. Posle svake njegove izjave neophodna je dekontaminacija životne sredine. Jedna od njegovih poslednjih govori o tome da delovanje Socijalističke partije Srbije ima toliko fatalne posledice za srpsko društvo i politiku da jedino za tu stranku može da kaže da ne bi sa njom ušao u postizbornu koaliciju. „Ako sam to ranije učinio zbog opštih interesa i time platio visoku ličnu i političku cenu, ali u cilju stabilizacije Srbije, uspostavljanja nacionalnog konsenzusa o evrointegracijama, sada više nema nijednog razloga da uopšte razmišljam o SPS kao o koalicionom partneru”, reći će Tadić, nehigijenski.
Politički diskurs Čedomira Jovanovića ovog puta ćemo zaobići. Ponestalo nam je dezinfekcionih sredstava. Nestašica je nastala zbog toga što je politički moral gnjecav poput pihtija. Vlasnici morala od plastelina, koji se modelira po potrebi i od prilke do prilike, jedini su nosioci zasluga za postojanje naslova ove kolumne. Sami su ga kreirali. Svojim klozetskim moralom od želatina.
Zbog toga, neki higijeničar, politički nezagađen, trebalo bi ozbiljno da se pozabavi rešavanjem problema nastalih nedostatkom stvarnih javnih klozeta. Recimo, da Beograd na vodi dobije i poseban kanalizacioni sistem umreženih javnih toaleta čiji će sadržaj trajno i nepovratno biti uništen. Za vjek vjekova. Bez mogućnosti reciklaže.
