Jednačina krađe

 

Takvi, nekim čudom, završe na važnim mestima. Zbog toga što za važno mesto nije važna mala matura, a nije važan ni kvalifikacioni ispit za srednje škole. Oni su – što bi rekao Vojislav Koštinica: jednostavno – rođeni za važne pozicije. S tih pozicija neki su pokušali da reše ovogodišnje testove za upis u srednje škole. Rezultat je – katastrofalan. O tome, kasnije.

Pre toga, test iz matematike je procurio u javnost. Neposredno pred početak testiranja, Ministarstvo obrazovanja obavešteno je da su rezultati testa, urkos obezbeđenju, policiji i video-nadzoru, dospeli do krajnjih korisnika. Eno ih kruže socijalnim mrežama, na ceduljama, u porukama mobilnih telefona i pijačnim tezgama. Zadnja pošta – Zeleni venac. Test je odložen za sutradan uz pojačano prisustvo policije, više piksela na snimcima video-nadzora i organizovanje noćne mrtve straže pored papira sa matematičkim zadacima. Nećete vi meni provaljivati testove pa da završite kao neke moje kolege, u skupštinskim klupama, pomislio je ministar Žarko Obradović i lično zakatančio rešenja rezervnog ispitnog testa.

Naravno, podigla se prašina, postavljeno je pitanje kako je tako nešto moguće, ko je kriv, ko odgovoran, da li će ministar podneti ostavku… Ne, nego će da izvrši sepuku. Nije ovo zemlja izlazećeg sunca, ovo je zemlja ugašenog svetla. Ovde to ne biva. Malo talasanja po medijima sasvim je dovoljno da krađa testova bude vest dan-dva i ode u zaborav kao što i odlazi.

Da li se iko seća prošlogodišnjeg testiranja kojem smo na ovim stranama, 15. juna 2012. godine, posvetili tekst “Пiшi kao što гoworiш, čitaj kao шto je нaпisano“? Te godine test iz srpskog jezika mogli su da reše i oni s početka ovog teksta. Bilo je dozvoljeno sve: malo slovo umesto velikog, zarez tamo gde mu nije mesto, a tačke nigde gde bi trebalo, mešanje ćiriličnog i latiničnog pisma i kojekakve svinjarije koje nije pristojno pominjati. Da li je tada test iz srpskog bio provaljen? Ne, nije ni bilo potrebe. Svako ko se o njega očešao mogao je da upiše srednju, potom i auto-školu. Poznavanje upotrebe srednjeg prsta – obavezno.

Ni tada niko od nadležnih nije sebe smatrao odgovornim za skrnavljenje osnovnih pravila maternjeg jezika, te ni u ovogodišnjoj aferi s pokradenim testovima iz matematike neće biti srpskih samuraja. Naći će se već neko ko će izvući deblji kraj, najverovatnije neki noćni čuvar u štampariji (s fakultetskom diplomom, podrazumeva se) ili spremačica neke škole. Nekom marginalcu zapašće da bude ta nepoznata u jednačini krađe. To se, naravno, ne može dogoditi ministrima, još manje poslanicima koji su ove godine pokušali da reše mini test koji su im poturili novinari. Kažem pokušali jer, rezultat je, rekosmo već, katastrofalan. Nisu znali da se “ne znam” piše odvojeno a “nimalo” spojeno, kao i da “orijentacija” ima to čudesno slovo “j”. Nepostojano, misle oni.

Da se ne bismo previše čudili onome što će potrajati dan-dva, dodajmo i ovu zanimljivost: prvi štitnik za genitalije (tzv. suspenzor) bio je upotrebljen 1874. godine na jednoj utakmici u hokeju na ledu, a prva zaštitna kaciga za vožnju motorom 1974. godine. Moglo bi da se zaključi da je ljudima bilo potrebno 100 godina da shvate da je i mozak važan. Kada ovde osvane ta godina, javićemo. Do tada, srednji prst se podrazumeva.