Još nema optužnica za falsifikovanje potpisa na izbornim listama

Protiv sedam osoba koje su, za vreme proteklih izbora, osumnjičene da su falsifikovale isprave i izjave birača o podršci izbornim listama još uvek nije podignuta optužnica, rečeno je Istinomeru u Prvom osnovnom javnom tužilaštvu. Dva meseca nakon što su protiv njih podnete krivične prijave, postupak je u fazi tužilačke istrage kada se saslušavaju svedoci, navela je portparolka Tužilaštva Leposava Vujanović.

Tužilaštvu su 25. aprila dostavljene krivične prijave protiv Zorana Marića, lidera Jedinstvene ruske stranke i Nikole Jelikića, direktora Republikanske stranke, zbog osnovane sumnje da su falsifikovali isprave, za šta im preti kazna zatvora od tri meseca do pet godina. Osumnjičeni su i Dragana Cvetković, Nataša Tošić, Jelena Pajović, Slavica Đurović i Marina Milićević.

Polovinom aprila Republička izborna komisija (RIK) utvrdila je da više od 15 hiljada izjava građana, na sedam od 30 podnetih izbornih lista, nije pravno valjano, sa osnovanom sumnjom da su u pitanju falsifikati. Navedeni potpisi se odnose na liste Mađarski pokret – Za promene! – DZVM, 6. Oktobar – Za sve nas, Republikanska stranka – Nikola Sandulović, Jedinstvena ruska stranka – Zoran Marić, To smo mi – Prirodni Pokret – Vladimir Zaharijev, Tolerancija  I Romska stranka – Bunjevci građani Srbije.

Zbog uočenih falsifikata, RIK je reagovao i odlučio da ne proglasi šest lista. Međutim, građani su ipak mogli da glasaju za Republikansku stranku koja se našla na zbirnoj izbornoj listi za parlamentarne izbore, iako je RIK utvrdio da je ova lista podnela oko 900 falsifikovanih izjava o podršci.  RIK se pravdao da nije mogao da poništi ovu listu jer su falsifikovani potpisi utvrđeni tek nakon što je lista bila proglašena i da prema našem pravu nije moguće poništiti već donetu odluku. 

Prema oceni CRTA posmatračke misije “Građani na straži”, to je  dovelo u pitanje legalnost i legitimnost izbornog procesa. Da je Republikanska strana uspela da pređe cenzus mogli smo da završimo u neverovatnoj situaciji da u parlamentu sede ljudi koji su se tu našli na osnovu potvrđenog  falsifikata!?   

Građani čija su se imena našla na listama podrške, najčešće nisu ni znali da su se njihova imena našla na listi, a do njih su falsifikatori došli tako što su imena, sa matičnim brojevima, skinuli iz biračkog spiska, ili sa neke druge baze.

U nameri da se spreče evetualne dalje zloupotrebe ličnih podataka u predizborne svrhe, Istinomer je napravio stranicu preko koje građani mogu da upute zahtev RIK-u i provere da li je neko iskoristio njihove podatke i svrstao ih među potpisnike izbornih lista. 

Dosad je tu mogućnost preko naše stranice iskoristilo oko 4.500 građana. Iako Istinomer nije mogao da stupi u kontakt sa predsednikom RIK-a u ostavci, Dejanom Đurđevićem, kao ni nekim drugim članivima RIK-a koji bi mogli da nam omoguće uvid u to koliko je ova institucija primila zahteva, na koliko je odgovorila i da li namerava uopšte da postupi po zakonu i da odgovori, naše informacije govore da  se RIK oglušio o zahteve građana. 

Istinomer poziva sve građane koji su već poslali zahteve RIK-u, a nisu dobili odgovor, da na ovoj stranici  iskoriste mogućnost da nastave akciju i da preko kancelarije Poverenika za zaštitu informacija ostvare uvid u to da li su njihovi podaci zloupotrebljeni na bilo način tokom izbornog procesa.

Podsećamo i da je Dejan Đurđević, vidno revoltiran zbog velikog broja falsifikata, obećao javnosti pred izbore da će biti provereni svi potpisi podrške na svim izbornim listama što je ozbiljan proces češljanja oko 200.000 potpisa. (Zapisnik „Građani na straži“, Sednica RIK, 13. april 2016. godine) Da li je ovaj proces uopšte započeo, Istinomer nije mogao da utvrdi, ali je teško poverovati da jeste imajući na umu kapacitete RIK-a i činjenicu da je prvi čovek RIK-a podneo ostavku.