Jovanjica ne sme pasti!

Zvanično, usvojen je Zakon o biocidnim proizvodima – kao da to nekog zanima, trujemo se i ovako svakog dana. Usvojene su i izmene Zakona o privrednim društvima koje bi trebalo da spreče osnivanje takozvanih „fantomskih firmi“, ali nije bilo nikog da potkrepi nekom pričom, da začini primerom kome je to uopšte danas omogućeno, da osniva firme sa jednim zaposlenim na lažnoj adresi, pa dobije neki “državni pos’o”.  Bilo je i međunarodnih sporazuma, na primer kad odete u Kinu (ne znamo koji broj naših građana baš ide tamo da radi, ali ima ih) ne morate ponovo da polažete vožnju, važiće vam dozvola kao i Kinezima u Srbiji. Birali su se predsednici sudova, članovi nekih komisija – to je sve zaboravljeno čim je glasanje završeno. 

Kao i obično, o zakonima se pričalo malo, a malo više o zadatim temama.

Prvo o zločinima, obnavljanje gradiva

Šta bi trebalo da se desi u jednoj demokratskoj zemlji kada narodni poslanik iz manjinskog naroda kaže da se ne oseća bezbedno. Kad, na primer, poslanik SDA Sandžaka Enis Imamović izjavi da je „danas opasno biti Bošnjak u Srbiji, naročito u Beogradu, opasno je misliti slobodno i slobodno govoriti protiv zločina koji su počinjeni nad tvojim narodom, ukoliko znate da se u glavnom gradu pod zaštitom policije slobodno šetaju ljudi koji veličaju lik i delo najvećeg krvnika svojeg naroda“.  Poslanik je iskoristio pravo da od nadležnih zatraži objašnjenje, pa je pitao tužilaštvo – da li je Ratko Mladić ratni zločinac ili heroj? 

“Postavljam pitanje i načelniku beogradske policije, ministra neću da pitam, zbog toga što je ministar očigledno organizator i zaštitnik ovih huligana, ko su ljudi koji su privodili aktivistkinje”, rekao je poslanik i dodao poređenje da se “u vreme Miloševića o Srebrenici ćutalo da se ne bi saznala istina, a da se danas  taj genocid sve glasnije slavi”.

Šta je bio odgovor? 

Potpuno poricanje i kontraoptužbe, od “a srpske žrtve” do “radiš za Đilasa”. Prvi se javio šef skupštinskih socijalista Đorđe Milićević koji odavno ne citira Ivicu Dačića, već radije voli da pomene lidera SNS-a, pa ni sada nije propistio priliku da ponovi reči vođe – kako eto nekima smeta mural Ratka Mladića u Beogradu, a ne smeta im što već godinama desetina ulica u Hrvatskoj, koja je članica EU, nose imena ratnih zločinaca. A onda je upotrebio svoje prisustvo na nedavnoj sahrani poslanika Muamera Zukorlića, kao dokaz dobrih odnosa Srba i Bošnjaka i iskoristio priliku da Imamovića optuži da otima Zukorlićeve glasače. 

“Bio sam sa Bošnjacima toga dana. Ne misle svi Bošnjaci isto. Nije tačna konstatacija da je danas teško biti Bošnjak u Srbiji, a to što neko pokušava da na ovakav način politički profitira, da otima biračko telo, to je sramno”, rekao je Milićević.

U nastavku je ocenjeno kao skandalozno što je Aleksandar Vulin prozvan da podržava čuvare murala, Imamović je kritikovan što nije ostao da sasluša njih pedeset da mu objasne kako laže, a do kraja dana svaki čas se neko setio da mu u odsustvu odgovori pričama o Naseru Oriću, ustaškoj NDH, Gotovini i Aćif Efendiji. Uz obaveznu patetiku da “mogu razni tzv. aktivisti soroševskog ili NVO sektora prekrečiti i uništiti sve murale posvećene generalima Mladiću, Lazareviću, Pavkoviću, Tolimiru, pukovniku Šljivančaninu i mnogim drugim herojima, ali ne mogu prekrečiti, izbrisati i uništiti naše pamćenje, našu večnu zahvalnost za njihovu žrtvu, herojstvo i iskazanu vojničku čast”. I uz neizbežno da neki “jurišaju na mural generala Ratka Mladića, po direktivi gazde Đilasa? Tajkunska bolumenta koja i ne pominje Kravice 1993. godine, ni rečju ne pomene nikad Ante Gotovinu, Tomislava Merčepa, Nasera Orića, Adema Jašarija”.

Drugi dan o narkomaniji, nova lekcija

Taman kad se učinilo da je “afera Jovanjica” počela da pada u zaborav jer je predsednik Vučić na televiziji praktično abolirao Predraga Koluviju (da se ne vraćamo na opasnu tezu da je tona marihuana manje više nevažna i bezopasna, a da je ovaj dobri čovek bio u pritvoru dve godine nevin) ta priča je za vladajuću stranku ipak ostala dosta važna. Fascinantana je ležernost sa kojom poslanici SNS jednostavno tvrde da nešto jeste ili nije, kada je reč o najužoj porodici pedsednika Vučića. Ne zna da li je gore da samo čitaju šta im je napisano, ili da su stvarno svi poslanici u stvari lični prijatelji Danila ili Andreja Vučića pa znaju da su ova dvojica nevini kao novorođenčad. U svakom slučaju, nekoliko poslanika imalo je jasan zadatak, da objasni kolegama i građanima da je Jovanjica izmišljena afera, da Kolivija nije narko diler i da svako ko pomisli da poveže nekoga iz porodice sa nekim kriminalom – ruši državu i mrzi Srbe. 

Na meti kritika našao se i Poverenik za informacije od javnog značaja jer je kontrolisao vinariju u kojoj radi sin prvenac Aleksandra Vučića, a to je izgleda postala titula nedodirljivog u kojeg se ne sme ni gledati. O tom slučaju je poduži traktat pročitao Nebojša Bakarec uz pretpostavku da je “početkom godine neki uticajni đilasovac dao nalog, uz verovatnu finansijsku stimulaciju određenom simpatizeru, licu u službi Poverenika, da u plan nadzora za 2021. godinu uvrsti i kompaniju u kojoj radi Danilo Vučić. Pomenuto lice u službi Poverenika je onda, zloupotrebljavajući službeni položaj…” Tu je već postalo dosadno, jer političku biografiju nekakve službenice i njene majke, nisu slušali ni oni u sali.

Pa malo o lopovima, da se utvrdi gradivo

Pošto je čast porodice Vučić odbranjena, red je bio da se poslanici pozabave i onima koji su krivi za sve – opozicionim liderima. Sledi kratak dnevnik uvreda i nesuvislih konstrukcije koji se ponavljaju svakog dana na svaku temu, a ne mogu se prepričati :

“Gotovo svaki dan Đilas, pripadnici te žute kamarile i njihovi tajkunski mediji napadaju iz sveg oružja sina predsednika Republike Srbije, Danila Vučića, samo zato što je on sin predsednika Republike.”

“Ovo što rade i Imamović i Đilas pokazuje da mržnja prema Aleksandru Vučiću, SNS i ovoj odgovornoj politici koju sprovodi Vlada Srbije nema granice.” 

“Pa uvek ćete naći nekog poput ovog poslanika, uvek ćete naći neku Mariniku, uvek ćete naći nekog Đilasa koji će loše govoriti o Srbiji, jer oni polaze od teze – što gore po Srbiju, to bolje po nas.”

“Šta će nama spoljašnji neprijatelj pored Đilasa, pored Šolaka, pored ljudi koji žive ovde, žive sa nama ovde u Beogradu?”

“Postoje određeni centri moći u regionu, ali nažalost i u Beogradu kojima smeta i koji su isfrustrirani zbog ovakvih ekonomskih i političkih rezultata koje postiže Republika Srbija”.

“Mi narodni poslanici Srpske napredne stranke nastavićemo da građanima Srbije dajemo informacije i da im govorimo istinu o lopovskoj i izdajničkoj politici bivše vlasti.”

“Dok Đilas svakodnevno puni račune po raznim destinacijama u 17 zemalja i preko stotinu svojih računa dotle Aleksandar Vučić iz dana u dan svakodnevno vodi politiku mira, politiku bezbednosti svih naših građana, politiku zdravlja, politiku ekonomskog napretka“.

Naredni dani stvarno važni

Za utorak 23. novembar zakazana je sednica o republičkom budžetu i još 16 tačaka dnevnog reda, a već 25. u četvrtak, pred poslanicima će se naći Zakon o referendum kojim se tek sad, iako je to dogovoreno još 2006. godine, za uspeh referenduma ukida obaveznih 50 odsto upisanih birača. Od kraja ove godine, i zvanično po zakonu, slobodno možete da bojkotujete referendume i da vas ništa ne zanima. Izaći će nekoliko hiljada organizovanih i donositi odluke – od Rio Tinta do proglašenja carevine. 

Naslovna fotografija: Istinomer / Zoran Drekalović