Julski protesti: Sećanje na “uzdržano” batinanje ne zastareva
Prebijanje onesvešćenih ljudi na ulici, a potom zavera ćutanja i institucije koje ignorišu obične građane, delotvoran je način da se jaz između između njih proširi do besmisla. Žrtve čekaju epilog i godinu dana od pendrečenja i šutiranja demonstranata, a njihov zaključak je da sistemu - ne veruju. To, kako kažu, ne znači da će odustati od zahteva za odgovorima - ko ih je uhapsio i tukao i šta sprečava MUP i tužilaštvo da te policajce identifikuju i sankcionišu.
“Pendreci, cokule, tukli su me sa čim su stigli. Povrede su dokumentovane, očekujem samo odgovor institucija. Ne verujem im, ali ne odustajem, dok mi neko ne odgovori”, kaže Miloš Milosavljević tačno godinu dana nakon što je pretučen na ulici 200 metara od Skupštine tokom prve večeri julskih protesta.
“Civilna lica su me uvukla u Skupštinu… Terali su ljude da kleče, bilo je dosta dece koja su se žalila i rekla da su maloletna, tražili su neka prava, ali su samo dobili još više batina. Glava mi je bila zavijena nedeljama, fizički sam se oporavio, a psihički…ne znam. Nisam siguran koliko uopšte možemo svi da se oporavimo od svega toga. Vreme leči sve, kažu, a izgleda posebno njihove slučajeve koje ne žele da procesuiraju. Posebno njih zaleči vreme”, zaključio je Milosavljević.
Student Fakulteta političkih nauka Dušan Trifunović Milešić našao se na meti policije tokom druge večeri protesta.
“Ja sam uzoran građanin, nisam nikada imao problem sa zakonom, niti sam privođen. Izašao sam na ulicu i zbog nelegitminih izbora i zbog zatvaranja, policijskog časa. Dobio sam pendrek i udarac u glavu na Terazijama… Kada sam pao šutirali su me i udarali po leđima, a i suzavac su bacili u blizini… Do sada nisam dobio poziv iz tužilaštva, sve moje povrede su dokumentovane”, kaže ovaj mladić.
POLICIJSKA BRUTALNOST godinu dana nakon #julskiprotesti BEZ EPILOGA, A ŽRTVE BEZ PRAVDE!
Identifikovana samo 3 policajaca za napad na dečaka u NS. Zbog neaktivnosti tužilaštva i nedelotvornog rada unutrašnje kontrole MUP-a ima malo izgleda da će odgovorni biti otkriveni. pic.twitter.com/pihJLxUnGG— BCHR – Beogradski centar za ljudska prava (@bgcentar) July 7, 2021
Njih dvojica su među oštećenima koje zastupa Beogradski centar za ljudska prava. Ova organizacija je danas predstavila izveštaj Istrage slučajeva policijskog zlostavljanja na julskim građanskim protestima 2020. godine – o dosadašnjem toku postupaka protiv policijskih službenika pred javnim tužilaštvima i Zaštitnikom građana.
***
Pravni tim BCLJP, na osnovu informacija koje imaju o predmetima, nije previše optimističan.
Njihov izveštaj ukazuje na niz propusta u radu institucija, a pre svega na jedan začaran krug i “zaveru ćutanja”. Samo na reč policajca ljudi su dobijali po 60 dana zatvora, a sa druge strane – veliko ništa. Naposletku, kako su rekli, “zid ćutanja” neće biti srušen do ozbiljnih promena u policijskoj strukturi.
“Ne očekujemo ništa, očekujemo protok vremena i pokretanje pitanja odgovornosti Republike Srbije za to što nije zaštitila svoje građane”, jedan je od zaključaka Danila Ćurčića iz Inicijative A11 tokom predstavljanja izveštaja BCLJP.
Godinu dana kasnije, ni jedan od najmanje 41 policijskog službenika protiv kojih smo podneli krivične prijave zbog zlostavljanja i mučenja učesnika julskih protesta nije identifikovan, niti su preduzete sve dokazne radnje koje je tužilaštvo imalo na raspolaganju. pic.twitter.com/Jckg2Dg12Y
— A 11 – Inicijativa za ekonomska i socijalna prava (@A11Inicijativa) July 7, 2021
Epilog ne postoji, svi postupci su u predistražnoj fazi, sem jednog predmeta u Novom Sadu (reč je o prebijanju autističnog dečaka). Saslušanja policajaca su počela tek u septembru, a žrtve su su došle na red kod tužioca u februaru ove godine.
“Policijskim jedinicama su prosleđivane naše prijave sa linkovima, fotografijama i medicinskom dokumentacijom koju smo poslali Sektoru unutrašnje kontrole”, kazao je Vladica Ilić iz BCLJP, dodajući da je reč o opstrukciji.
Ne samo što je narušena tajnost istrage, kako kaže, nego sve vreme nadležno tužilaštvo i Sektor unutrašnje kontrole MUP komunicira preko Policijske uprave za Grad Beograd.
“Oni nisu mogli da utvrde ni koje jedinice su postupale tokom protesta, kao ni identitet policajaca. Svi policajci, svi do jednog,tvrdili su da nisu na snimcima i da ne znaju ko jeste. Njihovi – individualni – izveštaji su identični, čak i sa istom štamparskom greškom…”
Podsetili su i na slučaj mladića koji je onesvešćen ležao u Bulevaru kralja Aleksandra, a pripadnici MUP – kako je koji naišao, tako ga je udarao.
“U izveštaju policajaca navodi se da je on bio pri svesti, komunikativan, nije se žalio,”samo su ga pomerili”, i, kako su naveli, izričito je rekao da mu ne treba hitna pomoć, a na snimcima se vidi da dečko leži onesvešćen.”
Tim BCLJP sa žrtvama se vraćao i na mesta gde su prebijani, beležili su gde su nadzorne kamere i nadležnima su prosledili sve te informacije. Neki od oštećenih su čak rekli da bi mogli da prepoznaju policajce koji su ih tukli, ali do pokušaja prepoznavanja nije ni došlo.
“U jednom predmetu zamenik tužioca je poslao dopis pisarnici da drže predmet do zastarelosti ili do otkrivanja identiteta policajaca”, navode iz BCLJP.
***
Scenario kroz koji su prošli Milosavljević i Trifunović po mnogo čemu liči na iskustvo Milana Grubetića iz Kostolca koji je za Istinomer prošle godine pričao o povredama koje je zadobio i o postupku koji se vodi protiv njega. I on se obraćao SUK i razgovarao je sa tužiocima.
“Godinu dana kasnije mene samo interesuje da dobijem odgovor od policije ko me je uhapsio, ko me je saslušavao i potom prijavio da sam uradio nešto što nisam”, kaže Grubetić.
***
Iz BCLJP kažu da je najmanje 150 policajaca zlostavljalo građane, a sumnjaju da je taj broj mnogostruko veći. Na osnovu njihovih prijava i spisa u koje su imali uvid – žrtava je 50. A obeštećenih građana – nula. Onih, koji nisu zaboravili “uzdržano” ponašanje policije, ipak je nešto više.
Naslovna fotografija: Istinomer/Zoran Drekalović
