Kad frizeri šišaju i kosu i budžet

Na svakih pet registrovanih frizera u Novom Sadu, dolazi barem jedan neregistrovani, navodi za Istinomer Marko Trivunović iz sektora frizera pri Uniji poslodavaca Vojvodine. Ovaj vlasnik pet frizerskih salona rezignirano kaže za sebe da je „lud što se bavi ovim poslom legalno“ kad bukvalno u svakoj ulici u vojvođanskoj prestonici ima barem jedan salon „na sivo“. Kako objašnjava, u Novom Sadu je 750 registrovanih frizerskih salona i barem još 150 neregistrovanih koji niti plaćaju dažbine državi, niti prijavljuju radnike. Osnovni motiv za rad na sivo su prilično velike finansijske obaveze, a promet koji se ostvaruje nije veliki, zbog čega veliki broj frizera u celoj Srbiji, radi po kućama. Što je još zanimljiviji trend, zbog pada cene poslovnog prostora sve više njih prima mušterije u sređenom iznajmljenom prostoru u prometnoj ulici, a da ga pri tom nisu čak ni registrovali u Agenciji za privredne registre (APR).

Trivunovićeva opservacija stanja u njegovoj delatnosti puna je gorčine i po tome se ne razlikuje od poslovnih ispovesti drugih preduzetnika koji posluju legalno, ali sve teže zbog pritiska smanjene tražnje i velike konkurencije u sivoj zoni. Siva ekonomija cveta najviše među zanatskim delatnostima i malim preduzećima čiji se promet obavlja uglavnom u kešu i kontaktu sa građanima. To znači da prostora za sivo poslovanje najviše ima među molerima, frizerima, automehaničarima, servisima kućnih uređaja, uslugama čuvanja dece i starih, uslugama davanja časova i sl.

Teško je tačno proceniti koliko zanatlija i preduzetnika posluje na sivo, odnosno koliko njih iz legalnih pređe u sive tokove. Međutim, ako se oslonimo na lično iskustvo, jasno je da se svakodnevno srećemo sa sugrađanima koji ne plaćaju obaveze prema državi. Iz ukupne statistike Agencije za privredne registe za period 2009 – 2014 vidi se da je broj firmi koje rade uglavnom isti, a svake godine se približno isto zatvori koliko i otvori. To pokazuje da su to jedni te isti ljudi, kaže za Istinomer Dragoljub Rajić, konsultant u Mreži za poslovnu podršku.

Njegove reči potvrđuje statistika i analiza APR-a u kojoj je primetan blagi trend u padu broja osnovanih preduzetnika.

Iz relativno kratkog niza mogu se izvući zaključci kao i u slučaju prethodne tabele. Broj registrovanih je manje više stabilan, dok u paralelnoj sivoj biznis zajednici cvetaju te iste delatnosti.

Dragoljub Rajić navodi da je za budućeg preduzetnika često bolje da uopšte ne prijavljuje svoj mali biznis. Statistika kaže da se skoro 56 odsto malih preduzetnika koji prijave svoju delatnost ugasi u prve tri godine rada i pritom ostanu bez novca koji su u tu firmu uložili, podseća on. 

Svi Istinomerovi sagovornici koji legalno posluju prvenstveno ističu velike dažbine prema državi i javnim preduzećima kao glavnu kočnicu u razvoju biznisa. Šezdesetpetogodišnji moler Dragan Knežević iz Beograda je 13 godina vlasnik radnje za završne radove u građevinarstvu. 

Njegova firma je iz sistema paušala prešla u sistem PDV jer je tako moguće dobiti veći građevinski posao. Računajući koliko daje državi godišnje, Knežević kaže da mu od milion dinara realizacije, kad oduzme troškove materijala i prevoza, ostane 500 hiljada dobiti. Od toga država za poreze uzima 40 odsto ili 200 hiljada dinara. Plus se mesečno plaća knjigovođa 100 evra, i 14.500 dinara svakog meseca za doprinose budući da je prijavljen na minimalnu zaradu. Sa druge strane, moler u „sivoj zoni“ sve ove dažbine stavlja u svoj novčanik.

I vlasnik frizerskih salona Marko Trivunović ima preciznu računicu o tome koliko država gubi samo zbog frizeraja na sivo u samo jednom gradu u Srbiji. Kako navodi, 150 neregistrovanih salona u Novom Sadu pravi mesečno štetu zbog neplaćanja poreza Poreskoj upravi, po osnovu vlasništva lokala, od dva miliona dinara. On procenjuje da i u registovanim i u neregistrovanim salonima ima neprijavljenih 1500 frizera što je 14 miliona dinara štete za državni budžet. Na primer, baš 14 miliona dinara je u jesen 2015. država morala da izdvoji na ime pomoći opštini Kanjiži zbog povećanog priliva migranata. 

Preduzetnici koji posluju u sivoj zoni ne kriju da su visoke dažbine osnovni razlog zašto ne posluju prema zakonu.

Nema grižu savesti što druge kolege frizeri redovno izmiruju obaveze jer u suprotnom, kako kaže, ne bi imala od čega da živi.

Rešenja

Legalni preduzetnici očekuju da država bude agilnija u borbi protiv sive ekonomije. U protivnom, ili će  dobar deo njih poslovati na sivo ili će staviti katanac na bravu i tako ostaviti bez primanja veliki broj porodica. 

Preduzetnici koje je kontaktirao Istinomer smatraju da je nephodan paket mera, i da je smanjenje dažbina na teret preduzetnika samo jedna od njih. Očekuju da bi inspekcije trebalo da budu agilnije u zatvaranju ilegalnih radnji, kao i u kažnjavanju. Traže i da država poveća broj inspektora i uloži u njihovu obuku i opremu. 

On ističe da država mora dobro da osmisli podsticajne mere jer među zanatlijama koje rade na sivo ima dosta ljudi nižeg nivoa obrazovanja, prekvalifikovanih i žena starijih od 50 koje su izgubile posao, a neće niko da ih zaposli. 

U izjavi za Istinomer, ministarka za državnu upravu i lokalnu samoupravu Kori Udovički ukazuje na Predlog Nacionalnog programa za suzbijanje sive ekonomije koji je Vlada Srbije usvojila u decembru 2015. godine. 

Istinomer će, u sklopu podrške projektu „Sivom do crne, ili ne“, serijom tekstova i priloga na temu sive ekonomije pokušati da upozori javnost na njeno pogubno dejstvo na privredu, ali i na standard građana.